Evropska unija je pitanje manjka radnika u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) poslednjih godina podigla na nivo političkog prioriteta, međutim, novi podaci pokazuju da Unija stalno precenjuje broj slobodnih radnih mesta u tom sektoru. Precenjivanje potreba nije donelo velike gubitke poreskim obveznicima EU ali otvara pitanje načina na koji političari koriste plaćena istraživanja da opravdaju svoje politike.

Pre samo dve godine evropski komesar za jedinstveno digitalno tržište Andrus Ansip napisao je na svom blogu da bi "Evropi do 2020. moglo da nedostaje 900.000 kvalifikovanih ICT radnika".

Evropska komisija je razvoj digitalnih veština uključila u prioritete strategije zajedničkog digitalnog tržišta.

Međutim, novo istraživanje nemačke konsultantske i istraživačke kompanije Empirika (Empirica) ukazalo je na nove, ažurirane procene prema kojima je Ansipova cifra gotovo prepolovljena.

U 2015. Empirika je već snizila procenu manjka ICT stručnjaka na 756.000 sa 825.000 dok je ranije ove godine objavila da očekuje da manjak u ICT sektoru do 2020. godine bude 500.000 radnika.

Zvaničnik Komisije koji je želeo da ostane anoniman rekao je za EUobzerver da je niža procena delom rezultat procena ekonomskog rasta koje se koriste u Empirikinom modelu, kao i činjenice da je "poslednjih godina ponuda ICT stručnjaka rasla brže od očekivanja".

Komisija je reagovala i ažurirala procene ali ostaje pitanje da li će one biti ponovo smanjivane iz godine u godinu do 2020.

"U 2011. je u EU bilo 300.000 nepopunjenih radnih mesta u ICT sektoru i, da je takav trend ostao, do 2015. bi bilo više od 900.000", navodi se u zaključcima sa samita u Briselu iz oktobra 2013. "Taj nesklad je poguban za ciljeve naše ekonomske i socijalne politike", dodaje se u tekstu koji su potpisali lideri EU obećavajući akciju.

Međutim, u stvarnosti je narednih godina broj nepopunjenih potencijalnih poslova u ICT sektoru ostao manje-više isti, odnosno na nivou oko trećine očekivanog broja.

U 2012. je bilo oko 274.000 upražnjenih mesta a u 2015, navela je Empirika, 373.000 , tako da "manjak nije tako veliki kao što smo dve godine ranije strahovali da će biti". Godinu dana kasnije Empirika je saopštila da je manjak 270.000.

Izvor iz EK rekao je za EUobzerver da su "svesni ograničenja srednjoročnih i dugoročnih prognoza" i da Empirikine zaključke o manjku ICT stručnjaka "potvrđuju i drugi izvori", poput nacionalnih izveštaja.

"Međutim zbog različiih metodologija (nacionalnih izveštaja) nemoguće je ugraditi različite nacionalne podatke u jedinstvenu evropsku procenu", kazao je zvaničnik EK.

U svakom slučaju, institucije EU i političari uglavnom koriste podatke Empirike kada govore o manjku ljudi sa digitalnim veštinama.

Istraživači pak naglašavaju da oni računaju "potencijal tražnje" za novim ICT poslovima "koji bi teoretski mogli da se pojave u Evropi jer se očekuje da tražnja e-veština posebno ojača sa približavanjem 2020. godini".

Prema Eurostatovim podacima, broj ICT stručnjaka u EU porastao je sa 6,4 miliona u 2011. na 7,7 miliona u 2015.

Izvor iz EK rekao je za EUobzerver da, iako su nove procene manjka u ICT sektoru niže, "one svejedno potvrđuju veličinu problema".

"Sve dok postoji manjak kvalifikovanih ICT radnika koji se meri stotinama hiljada, bez obzira da li je reč o pola miliona ili 756.000 ili čak 300.000 do 2020, bilo bi neodgovorno smanjiti napore za unapređenje  ICT veština", kazao je taj evropski zvaničnik.

Kako je dodao, "bila bi druga stvar da novi podaci ukazuju da je problem u realnosti samo minoran, međutim, to se iz podataka ne vidi".

Inače, s obzirom da je obrazovanje u velikoj meri stvar nacionalnih politika, svi napori Komisije na planu digitalnih veština usmereni su na nezakonodavne programe.

Programi digitalnih veština ne dobijaju velike subvencije od EU i do sada je samo jedan iz "Platforme za ICT za učenje i inkluziju" finansiran iz programa Horizont 2020. EU je doprinela tom programu sa 1,1 milion evra.

Jedan od korisnika novca poreskih obveznika EU je i Empirika. Ta kompanija je 2011. dobila EU ugovor na pola miliona evra a 2013. na 900.000 evra da istražuje manjak digitalnih veština dok je 2015. Komisija platila Empiriki 500.000 evra da promoviše digitalne veštine.

Izvor: EUObserver.com

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU će imati jedinstveno digitalno tržište
  
• 

  Vesti

  : Dve petine Evropljana digitalno nepismeno