Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sloboda kretanja organizovanog kriminala u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mnogi misle da je mafija sa kriminalnim organizacijama kao što su Kamora (Camorra) i Koza nostra (Cosa Nostra) isključivo problem Italije, međutim, sve je više dokaza da se organizovani kriminal širi Evropom. Istraživanja ukazuju na značaj mafijaških grupa čiji pripadnici govore ruskim ili turskim jezikom, uspon šefova albanskih klanova koji se bave krijumčarenjem marihuane, ali i krijumčarenjem u drugim oblastima, opasnost od manje poznatih grupa na međunarodnom nivou, kao i bajkerskih bandi koje se šire severom Evrope.
Prema Europolovim podacima iz izveštaja za 2017. godinu, u članicama EU je oko 5.000 kriminalnih organizacija pod istragom.
Ipak, svega nekoliko mafijaških grupa deluje u više od jedne zemlje. One dele ilegalno tržište, uključujući trgovinu drogom i falsifikovanje, čija se vrednost procenjuje na 110 milijardi evra, što je oko 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, navodi briselski portal EUobserver.
Navodi se da nijedna država ne može da se smatra imunom kada je u pitanju problem s kriminalnim organizacijama, dodajući da je zabeležen mali napredak u borbi protiv tih grupa.
Mada je broj ubistava koja su povezana sa mafijom u drugim državama EU manji nego u Italiji, opasnost na koju istražitelji ukazuju je uticaj koji mafijaške grupe imaju na ekonomiju i tržište.
"Vrsta kontrole koju žele mafijaši u inostranstvu je čisto ekonomska, u širem smislu, koja nije ograničena na osnovni cilj sticanja novca, već na sve aspekte proizvodnje i potrošnje roba i usluga, što je kičma svake države", piše briselski portal.
Istraživači Unuverziteta u Torinu su naveli da klanovi imaju tri osnovne rute za migracije.
Govoreći o beguncima, koji generalno ne mogu da pobegnu, ukazali su da su njima potrebne posebne lokalne "usluge", kao što je bilo moguće videti na primerima posle napada u Francuskoj i Nemačkoj.
Druga ruta prati najbolje uslove za krijumčarenje, prvenstveno droge, kao u Španiji, Holandiji i istočnoj Evropi, a treća, navode istraživači, jeste ulaganje u legalnu ekonomiju.
Inače, Evropski parlament najmanje deset godina usvaja dokumenta u kojima se traži bolja odbrana od mafije u svim članicama EU.
Parlament takođe traži da se dozvoli konfiskacija imovine čije se poreklo ne može objasniti, čak i kada nema osude za kriminal, što je još jedna "inovacija" italijanskog zakonodavstva u borbi protiv organizovanog kriminala.
Međutim, ta dokumenta, iako ih je odobrio EP, ostaju "mrtvo slovo na papiru" zbog protivljenja nekoliko članica i uprkos stalnim zahtevima Eurpola i Eurodžasta (Eurojust), agencija EU policijsku i pravosudnu saradnju.
U međuvremnu mafija i druge kriminalne organizacije "koriste situaciju" u zemljama sa "labavijim" standardima (i istragama).
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
