Evropska policijska organizacija procenjuje da su kriminalne mreže koje se bave krijumčarenjem migranata u 2015, kada je do Evrope stiglo više od milion migranata, imale promet od 3 do 6 milijardi evra. Ta suma mogla bi da bude udvostručena ili utrostručena, s obzirom da se očekuje da se trend eksponencijalnog rasta broja migranata koji stižu u EU nastavi tokom 2016. Procenjuje se da je usluge krijumčara na putu do Evrope koristilo 90% migranata. Europol je u sklopu napora EU da se zauzda veliki priliv ljudi koji beže od rata i siromaštva na kontinent otvorio u svom sedištu u Hagu novi centar za borbu protiv krijumčarenja migranata.

Direktor Europola Rob Vejnrajt (Wainwright) rekao je da je krijumčarenje migranata "kriminalni sektor u Evropi koji najbrže raste" dodajući da njegova služba procenjuje da su putovanja do Evrope 9 od 10 tražilaca azila organizovale kriminalne mreže krijumčara.

Zadatak novog Europolovog centra je da pomogne članicama Evropske unije da unaprede razmenu informacija i saradnju u borbi protiv krijumčarskih mreža. Vejnrajt je rekao i da se razmatra veća saradnja sa vlastima u Turskoj, zemlji iz koje većina izbeglica kreće ka Evropi.

Krijumčari migrantima obezbeđuju prevoz, falsifikovane putne isprave a ponekad ih primoravaju da rade za njih kako bi im platili za karte do Evrope.

Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos istakao je 22. februara, kada je otvoren novi Europolov centar, da će saradnja Europola i agencije za zaštitu granica EU Fronteksa biti od pomoći u borbi protiv krijumčara upozoravajući da istovremeno moraju da pomognu i članice EU.

"Taj centar će doprineti borbi protiv krijumčarenja samo ako nacionalne agencije za sprovođenje zakona budu delile kvalitetne informacije", dodao je Avramopulos, prenela je agencija AP.

Neregularni migranti koji stižu u Evropu uglavnom dolaze iz Sirije, Pakistana, Avganistana i Iraka, kao i Senegala, Somalije, Nigera, Maroka i drugih afričkih zemalja. Registruje se i konstantan priliv, iako u manjem broju, neregularnih migranata iz azijskih zemalja, poput Indije, Bangladeša, Kine i Vijetnama.

Najpoželjnije destinacije za migrante u EU su Nemačka, Švedska i Velika Britanija, navodi se u Europolovom izveštaju "Krijumčarenje migranata u EU".

Europol ukazuje da se krijumčarski centri nalaze duž glavnih migrantskih ruta i da je u i izvan EU uočeno više od 230 lokacija na kojima su identifikovane aktivnosti na krijumčarenju migranata.

Van EU glavni kriminalni centri krijumčara migranata do EU su u Amanu, Alžiru, Bejrutu, Bengaziju, Kairu, Kazablanki, Istanbulu, Izmiru, Misrati, Oranu i Tripoliju. Istovremeno su centri krijumčara za kretanje unutar EU otkriveni u Atini, Berlinu, Budimpešti, Kaleu, Londonu, Minhenu, Atini, Rimu i još mnogim evropskim gradovima.

Mreže i kriminalci

Europol raspolaže podacima o više od 40.000 lica koja se sumnjiče da su umešana u krijumčarenje migranata. Samo u 2015. do Europola su stigle informacije o više od 10.000 osumnjičenih, što je za rezultat imalo pokretanje 1.551 istrage. Značajan deo osumnjičenih delovao je kao deo kriminalnih mreža.

Osumnjičeni za krijumčarenje migranata potiču iz više od 100 zemalja ali je najviše onih iz Bugarske, Egipta, Mađarske, Iraka, Kosova, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

U Europolovom izveštaju navodi se da su članovi 44% kriminalnih mreža za krijumčarenje migranata isključivo državljani zemalja izvan EU, članovi 30% grupa su samo državljani EU a 26% mešovito.

Mreže se razlikuju po veličini i regionalne i one manje deluju same i zavise od "slobodnjaka" vozača, falsifikatora dokumenata, organizatora. U brojnim slučajevima ti "slobodnjaci" pružaju usluge za više mreža istovremeno.

Velike kriminalne mreže krijumčara migranata obično deluju na međunarodnom nivou i nude "paket" usluga za migrante, od mesta iz kojeg odlaze do željene destinacije.

U izveštaju se navodi i da je krijumčar migranata uhapšen u 2015. u proseku bio star 36 godina, kao i da su krijumčari iz Sirije, Pakistana i Iraka u principu znatno mlađi od krijumčara iz zapadnobalkanskih zemalja ili članica EU. Članovi rumunske kriminalne mreže bili su u proseku najmlađi među članovima mreža koje su činili državljani EU.

Društvene mreže

Europol ukazuje i da krijumčari migranata zavise od društvenih mreža na kojima reklamiraju svoje usluge. Kao primer navode post: "Putovanje iz Turske u Libiju avionom i onda morem do Italije košta 3.700 dolara. Za putovanje morem odrasli plaćaju 1.000 dolara a cena za troje dece je 500 dolara".

Društvene mreže u EU se koriste i za regrutovanje pomagača, poput vozača. Takođe krijumčari migranata upotrebljavaju društvene mreže za razmenu informacija o stanju duž migrantskih ruta, izmenama procedura za azil ili nepovoljnim uslovima u zemljama koje su krajnje odredište.

Izveštaj je pokazao i da su osumnjičeni za krijumčarenje migranata često umešani i u druge vrste kriminala poput trgovine drogom, falsifikovanja dokumenata, trgovine ljudima.

Eurpol takođe upozorava da među migrantima raste udeo žena i dece i navodi da su u januaru 2016. godine žene i deca predstavljali 55% neregularnih migranata pristiglih u EU prema 34% u 2015.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Europol: Više od 10.000 dece migranata nestalo
  
• 

  Vesti

  : Samit EU: Da li je moguć plan B za izbegličku krizu?
  
• 

  Vesti

  : EU traži od Turske da primeni plan za usporavanje migracija
  
• 

  Vesti

  : Zbrka oko izbeglica na Balkanu