Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija nerado oduzima imovinu kriminalaca
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dok Evropska komisija oduzimanje imovine smatra strateškim prioritetom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Rumunija je i dalje neodlučna kada treba da primeni tu praksu. Pre dve godine Rumunija je u zakonodavstvo uvela i novinu u vidu proširenog oduzimanja imovine iz kriminalnih aktivnosti. Zahvaljujući tome, moguća je i konfiskacija imovine koja nije u vezi sa delom za koje je neko osuđen. Zakonom je regulisano i oduzimanje imovine iz kriminalnih aktivnosti od članova porodice. Srbija je u aprilu 2013. dobila novi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Prednosti proširene konfiskacije imovine koja potiče od kriminalnih aktivnosti rumunskim stručnjacima predstavile su kolege iz Italije, Francuske i Portugalije na nedavnoj konferenciji u Bukureštu organizovanoj u sklopu projekta "Borba sa kriminalom u javnim nabavkama. Operativni pristup".
Prošireno oduzimanje imovine predstavlja važnu novinu, posebno u borbi sa organizovanim kriminalom, koja omogućava državi da konfiskuje svu nezakonito stečenu imovinu kriminalca a ne samo onu povezanu sa delom za koje je osuđen. Imovina može da se oduzima i kada je vlasništvo preneto na članove porodice.
U Rumuniji je konfiskacija imovine stečene kriminalom moguća od 2012, međutim, za sada nije dala neke veće rezultate i stručnjaci kažu da će rezultate dati samo ako važeći zakonski okvir ostane na snazi i primenjuje se.
Jedan od prvih slučajeva u Rumuniji gde je tužilac tražio proširenu konfiskaciju imovine bio je onaj bivšeg senatora iz redova konzervativaca Dana Vojčuleska. On je osuđen na deset godina zatvora i kaznu od 60 miliona evra zbog prevare u privatizaciji Instituta za istraživanje hrane. Proces protiv Vojčuleska trajao je šest godina.
Taj slučaj bio je veoma kontroverzan jer je među zaplenjenom Vojčuleskovom imovinom bila i zgrada iz koje program emituju televizije Antena 1 i Antena 3. Reč je o televizijama koje su među najgledanijim u Rumuniji.
Očekuje se da prošireno oduzimanje imovine u Rumuniji ima značajne efekte i kod prevara u javnim nabavkama. Međutim, izvesnu kočnicu predstavlja odluka Ustavnog suda te zemlje po kojoj proširena konfiskacija može da se primenjuje samo na imovinu stečenu posle 2012, kada je usvojeno novo zakonodavstvo.
Prošireno oduzimanje nelegalno stečene imovine uvedeno je u rumunski krivični zakon 2012. izmenama i dopunama, kao i posebnim propisom. Uz proširenu konfiksaciju, u primeni posle 17. aprila 2012, u zakonu su i odredbe o specijalnoj konfiskaciji, gde se javljaju teškoće jer je imovina često registrovana na treća lica.
I rumunsko pravosuđe, mada ga nedovoljno koristi, prošireno oduzimanje nelegalno stečne imovine smatra jednim od najefikasnijih metoda u borbi protiv privrednog kriminala.
Euraktiv Rumunija precizira da presuda može da uključuje proširenu konfiskaciju ako je optuženi osuđen na minimalnu zatvorsku kaznu od pet godina, ako vrednost njegove imovine nesrazmerno premašuje njegove legalne prihode i ako je sud uveren da ta imovina potiče iz teških krivičnih dela.
Prema zakonu iz 2012, tužilac mora da obezbedi dokaz da je optuženi počinio teško krivično delo, kao što je oprganizovani kriminal. Taj tip kažnjavanja primenjuje se naime samo kod teških krivičnih dela i isključivo na osuđena lica.
Prema izveštaju kuće PrajsVoterhausKupers (PriceWaterhouseCoopers) iz 2013. godine, direktna šteta od korupcije samo u javnim nabavkama u pet sektora u osam članica Evropske unije - Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Holandiji, Španiji i Poljskoj, procenjena je na 1,4-2,2 milijarde evra.
Katarina Vierlić iz Generalnog direktorata Evropske komisije za unutrašnje tržište i usluge kazala je na skupu u Bukureštu da kriminalci u javnim nabavkama "poznaju pravo kao profesionalci i pravi su umetnici kada treba da ga krše".
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
