Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Orban neće dozvoliti da Poljska ostane bez prava glasa u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je da će nakon pokretanja postupka za kršenje evropskog zakonodavstva u novom poljskom zakonu, koji reguliše rad opštih sudova, biti puno loših emocija i negativne atmosfere između Varšave i Brisela, ali da mađarski premijer Viktor Orban neće dozvoliti da Poljska ostane bez prava glasa u EU, kao i da će Brisel popustiti. EK je pokrenula proceduru protiv Poljske upozoravajući da glavni tužilac u novom zakonu, istovremeno ministar pravde, dobija suviše veliku moć nad sudijama. Procedura EK za rezultat bi mogla da ima aktiviranje člana 7 i gubitak prava glasa Poljske u Savetu.
"Evropska komisija, Evropski parlament ili druge institucije postavljaće to pitanje sudova pred evropski sud. Ali taj postupak traje dugo, nekoliko godina", kazao je Vaščikovski portalu wPolitice.pl.
Šef poljske diplomatije upozorio je da u narednim mesecima može da se očekuje puno negativnih emocija i atmosfere u odnosima Brisela i Varšave.
"Međutim, rasprave neće biti, ni glasanja u Evropskom savetu, zato što je mađarski lider najavio da neće dopustiti takvo glasanje. Verujem da će se evropski lideri u nekom trenutku urazumiti i odustati", kazao je Vaščikovski.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je u saopštenju na svom sajtu obe glavne zamerke Evropske komisije na Zakon o opštim sudovima na koji, kao na jedini od tri zakona julske kontroverzne pravosudne reforme, nije stavio veto predsednik Poljske Andžej Duda, tako da je objavljen i stupa na snagu.
EK je 29. jula, kada je pokretala postupak protiv Poljske, upozorila da glavni tužilac, istovremeno ministar pravde, dobija suviše veliku moć nad sudijama, pošto on odlučuje koji sudija može da ostane i kada stekne opšte uslove za penziju i jer postavlja predsednike i njihove zamenike u svim sudovima u Poljskoj.
"Zakon o radu opštih sudova usklađuje odlazak u penziju za sudije sa opštom granicom za odlazak u penziju koja važi u Poljskoj otkako je vlada stranke Pravo i Pravda likvidirala reformu '67", navodi se u saopštenju poljskog MSP-a.
Zvanično pitanje je EK poslala i jedna od poljskih sindikalnih centrala, provladina Solidarnost, upozorivši da i u opštem penzijskom zakonu granica za žene jeste 60 godina a za muškarce 65 a ako bi EK insistirala da se reforma izmeni da to za sudije bude drugačije bez obzira na pol, značilo bi to da su sudije diskriminisane.
"Predsednici sudova u poljskom pravosuđu igraju administrativnu ulogu a njihovi potezi ne utiču na pravnu situaciju strana u sporu. Obavezuju takođe sve procesne garancije i pravo na prigovor", saopštilo je poljsko ministarstvo povodom zamerke da ministar dobija moć da smenjuje predsednika sudova, koji dalje mogu da utiču na sudije.
U saopštenju poljska diplomatija, isto kao što je učinio i šef kabineta predsednika Poljske Kšištof Ščerski, upozorava da organizacija i ustrojstvo pravosuđa spadaju u domen nacionalnih politika i u potpunoj su nadležnosti poljske vlade i parlamenta tako da EK nije za to nadležna.
EU, Savet Evrope ali i SAD, a na kraju delimično i poljski predsednik koji je stavio veto na Zakon o Vrhovnom sudu i Nacionalnom sudijskom savetu, zabrinuti su da poljska reforma pravosuđa ugrožava nezavisnost sudova i prepušta ih pritisku vlasti, pre svega zato što daje neviđena prava ministru pravde da on bira sudije, raspušta Vrhovni sud i formira ga ponovo od sudija koje bi odabrao ministar pravde, bez predloga i mišljenja sudijske samouprave.
Poljska je od EK dobila mesec dana da uskladi svoju reformu pravosuđa sa evropskim zakonima i psnovnim vrednostima a potpredsednik EK Frans Timermans zapretio je da će EK odmah aktivirati član 7 Lisabonskog ugovora i ostaviti Poljsku bez prava glasa u EU ako samo pokuša da raspusti Vrhovni sud.
Predsednik Andžej Duda dao je sebi rok dva meseca da u širim konsultacijama pripremi dva zakona reforme koju je odbio da potpiše i predloži ih na usvajanje parlamentu a lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski rekao je da je veto bila greška. Kako je rekao, stranka će ipak sačekati predsedničke predloge ali reforma mora da bude radikalna, onako kako je zamislila vladajuća stranka.
Istorija člana 7
Amsterdamskim ugovorom iz 1997. EU je dobila mogućnost da članici uvede pravne i političke sankcije u slučaju ozbiljnih i upornih povreda osnovnih vrednosti bloka. Nakon ulaska austrijske krajnje desničarske Slobodarske partije u parlament 2000, na veliko iznenađenje ostalih članica EU, ta mogućnost je dodatno učvršćena u Lisabonskom ugovoru koji je potpisan u decembru 2007. i stupio na snagu dve godine kasnije.
Lisabonskim ugovorom, kojim je zamenjen neuspeli pokušaj uvođenja "evropskog ustava", uvedene su međutim brojne promene u procedure odlučivanja i glasanja, o ulozi Evropske centralne banke, Evropskog saveta i strukturi Evropskog parlamenta.
Uvedene su i dve nove funkcije - predsednika Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost.
Član 7 ili "atomska bomba" sakrivena je u kratkom tekstu tog člana sa samo pet stavova i manje od 350 reči.
Primenu odredaba tog člana mogu da predlože trećina članica, Evropski parlament ili Komisija.
Evropski savet može da odluči, većinom od četiri petine članica, da postoji "jasna opasnost od ozbiljne povrede" osnovnih vrednosti slobode, demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.
Pre nego što se član aktivira, onaj koji krši pravo poziva se da objasni svoje poteze i dostavlja mu se zvanično upozorenje, što je u slučaju Poljske već urađeno.
Savet, radeći kvalifikovanom većinom, kao sledeći korak "može da odluči da suspenduje određena prava ... uključujući pravo glasa predstavnika vlade članice u Savetu". U članu se ne obrazlažu "određena prava". Istovremeno članica i dalje mora da izvršava svoje obaveze.
Ukoliko se situacija u nekoj članici promeni, Savet može da odluči da izmeni ili povuče mere.
Komisija je 2014. uvela i tzv. proceduru pred član 7 u tri koraka koja uključuje procenu, konsultacije i preporuke, kao i nadzor, čime se zapravo podiže granica za njegovo aktiviranje.
Evropski parlament je u maju 2017. usvojio rezoluciju u kojoj se ukazuje na "ozbiljno pogoršanje" vladavine prava i demokratije u Mađarskoj i poziva EU da aktivira član 7, međutim, taj proces još nije ni počeo.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
