Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljski parlament o kontroverznom pravosudnom zakonu, EU preti
|
|
|
|
Objavljeno : 19.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljski zakonodavci razmatraju nova pravila o reformi Vrhovnog suda za koju opozicija, zaštitnik građana i većina pravnih stručnjaka kažu da su protivustavna i da će ograničiti nezavisnost sudstva. U iznenađujećem obrtu, predsednik Anžej Duda je izjavio da neće podržati zakon u formi u kojem ga je predložila Vlada i podneo sopstveni nacrt reforme Nacionalnog saveta pravosuđa (KRS), dok je Brisel zapretio uskraćivanjem finansijske pomoći iz fondova za 2021.
Donji dom poljskog parlamenta, Sejm, je 18. jula pretvoren u tvrđavu koju su štitile snage bezbednosi u očekivanju masovnih protesta protivnika predloženih promena.
Dnevni red poslednje sednice Sejma pred letnju pauzu promenjen je u poslednji čas kako bi uključio prvo čitanje nacrta zakona koji se na sajtu parlamenta pojavio 12. jula.
Sa još dva zakona - o sistemu opštih sudova i KRS - predlog je već izazvao masovne proteste u većim poljskim gradovima 16. jula.
Tri reforme bi poljsko pravosuđe stavilo pod kontrou Vlade. Još u februaru 2016, ministar pravde Zbignjev Ziobro je imenovan za državnog tužioca i jedini je poslanik koji ima takva ovlašćenja.
Reagovala i EU saopštenjem da neće finansirati "uvođenje neke forme diktature u nekoj od članica EU".
"Moramo da govorimo o poštovanju osnovnih prava i principa pravne države kao o uslovu da članica EU dobija novac evropskih poreskih obveznika. Ne mogu da zamislim da bi nemački ili švedski poreski obveznici hteli da finansiraju uvođenje neke forme diktature u nekoj od članica EU", kazala je evropska komesarka za pravdu Čehinja Vjera Jourova za nemačke medije, prenela je češka agencija ČTK.
Jourova je izjavu dala uoči sednice Evropske komisije koja će ponovo raspravljati o sistemskom ugrožavanju pravne države u Poljskoj, pošto je PiS, uprkos protestima hiljada Poljaka i otporu opozicije, po hitnom postupku usvojila izmene zakona o opštim sudovima i Nacionalnom sudijskom veću i počela raspravu o novom zakonu o Vrhovnom sudu koji EU i Savet Evrope vide kao atak na nezavisnost sudova i politizaciju pravosuđa.
Koliko će ovo upozorenje delovati znaće se 20. jula u danu za izglasavanje i trećeg kontroverznog zakona. Predsednik Duda ima pravo veta.
Reakcija EU usledila je nakon što je novinarka nezavisnog TV kanala Polisat Dorota Bavolek žestoko kritikovala Evrosku komisiju što ne komentariše najavu reformi u pravosuđu Poljske i optužila ih da se više bave Britanijom koja izlazi, nego Poljskm koja je u bloku, ali koja takođe može da se odluči za razvod od Unije ukoliko joj ovakvi potezi budu tolerisani.
Promene u vezi sa Vrhovnim sudom predviđaju da svim sudijama prestaje mandat sem onima za koje Ziobro odluči drugačije. To bi ukinulo podelu vlasti, a sudovima oduzelo nezavisnost, složili su se predsednik Vrhovnog suda Malgorzata Gersdorf i ombudsman Adam Bodnar obraćajući se poslanicima u vreme debate.
Poljsak partija Zakona i pravde (PiS), odbija kritiku oponenata i EU koji njenu politiku ocenjuju kao opasnu za osnovne međske i ljudske slobode, objašvajući reformu Vrhovnog suda kao odovorniju i efikasniju.
Sve parlamentarne opozicione stranke osudile su planirane izmene i rekle da su one zapravo stavljanje pravosuđa pod političku kontrolu.
Verovatno zbog tako žestokog protivljenja, predsednik Duda je iznenadio sve izjavom da ne podržava predlog Vlade u formi u kojoj je predložen parlamentu i umesto toga ponudio svoje rešenje reforme KRS-a.
Bivši ministar pravde Boris Budka, član opozicione partije Građanska platforma, izjavio je da je takva reforma predložena iz straha od poraza na sledećim izborima jer će samo Vrhovni sud pod političkim uticajem moći da poništi izborne rezultate ako bude potrebno.
"Uništili ste poljsku demokratiju, zgazili ste na podelu vlasti, gurate Poljsku iz EU i uništavate sopstveni autoritet. Ubili ste demokratiju u Poljskoj!", rekao je Budka.
Rafal Trzaskovski, takođe poslanik Građanske platforme, kazao je da bi reforma narušila vladavinu prava određenu Sporazumom o EU i evropskim zakonu o radu, i najavio da bi to moglo da rezultira briselskim sankcijama protiv Varšave.
Problem sa pravosuđem u Poljskoj počeo je decembra 2015, kada je, pod tvrdnjom da ta oblast nije očišćena od komunista, Vlada zapravo počela proces gušenja nezavisnog pravosuđa i izvela puč protiv Ustavnog suda, što je tada iazvalo žestoke kritike iz Evrope i nateralo Evropsku komisiju da aktivira vladavinu zakonskog mehanizma.
Do nedavno, Poljska je smatrana primerom kako se zemlja iz tvrdog komunstičkog režima pretvara u demokratsku državu i jednu od "velikih šest" Evropske unije u smislu moći i uticaja.
Nezavisno sudstvo je bilo jedan od poslednjih garanta poljske demokratije, vladavine prava i individuanih sloboda.
U izveštaju Amnesti internešnala (AI) za 2016-2017. posebno se ukazuje na stavljanje zakonodavne pod kontrolu izvršne vlasti, zakon protiv terorizma koji dozvoljava otvoreno praćenje stranaca kao i tromesečni nadzor komunikacija bez sudskog naloga, priznavanje nelegalno skupljenih dokaza, itd.
AI u izveštaju piše da je vladina kontrola medija i iz toga proizašlo ograničavanje slobode štampe Poljsku sa 18 mesta u 2016, prema Indeksu svetske slobode štampe pala na 47. mesto od 180 zemalja. U 2016, 216 novinara i administrativnog osoblja u državnim medijima je otpušteno, naterano da da otkaz ili premešteno na manje odgovorne pozicije, prema podacima Društva novinara.
Izvor: Beta, EurActiv.com
Foto: Beta /AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
