Ministri finansija evro zone dogovorili su se 14. februara da udvostruče iznos fonda za pomoć zemljama u krizi, ali će po svemu sudeći biti neophodno da se pre konačnog sporazuma postigne saglasnost o ekonomskim reformama. Evropski mehanizam stabilnosti, koji se koristi za pomoć zemljama evro zone, biće vredan 500 milijardi evra, kazao je čelnik evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), koji je ocenio da će to biti dovoljno.

Iznos fonda će se revidirati najmanje na svake dve godine, a o načinima finansiranja će se još raspravljati.

Junker je međutim kazao da će biti potrebni dodatni razgovori o reformama koje će omogućiti stroži nadzor nad budžetima zemalja članica, preneo je Dojče vele.

Kako je dodao, potrebni su dodatni razgovori i o paktu konkurentnosti koje su predložili Nemačka i Francuska u zamenu za podršku finansiranju mehanizma stabilnosti. “Ništa nije ugovoreno dok se sve ne ugovori”, kazao je Junker.

Francuska i Nemačka su izložene kritikama da predlažu reforme na međuvladinom nivou, mimo evropskih institucija. Te dve zemlje zalažu se za takozvani pakt konkurentnosti, koji bi podrazumevao smanjivanje razlika u ekonomskoj politici zemalja članica radi uspešnijeg privlačenja investitora.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Scheuble) je za francuski list Tribin (La Tribune) 14. februara kazao da Nemačka ne želi da Evropi nametne "diktat" niti da "germanizuje" pakt konkurentnosti ograničavanjem nivoa javnog duga. "Pakt za konkurentnost su predlozi, a ne diktat", kazao je Šojble. "Svako predlaže, a potom se sastajemo i pokušavamo da dođemo do zajedničkog stava", kazao je on u razgovoru koji je objavljen i u italijanskoj Republici (Reppublica) i španskom El Paisu.

Kada je reč o najvišem iznosu duga koji je propisan nemačkim ustavom i predlogom da se to uvede i u druge zemlje članice, Šojble je rekao da je to primer koji se može slediti, a  ne "prisilna germanizacija". Kritike na račun pakta za konkurentnost iznele su različite zemlje članice, koje se ne slažu sa merama koje bi u njihovim zemljama naišle na neodobravanje, poput ograničenja javnog duga, ukidanja usklađivanja plata sa inflacijom, uvođenja opšte starosne granice za penziju.

Negativne reakcije izazvao je i predlog za uvođenje zajedničkog načina izračunavanja poreske osnovice za porez na dobit preduzeća. U EU su, pored različitih stopa na dobit preduzeća, različiti i načini za izračunavanje osnovice za porez na dobit preduzeća, što otežava poslovanje firmama koje žele da rade u više zemalja članica.

Portparol komesara za carinu i oporezivanje Emer Trejnor kazao je da kompanije sada moraju da se izbore sa 27 različitih pravilnika za izračunavanje oporezivog profita, što donosi visoke troškove, administrativni teret i složeno prilagođavanje poslovanja. Usklađivanje bi smanjilo to opterećenje i učinilo EU privlačnijom za strane investitore.

Evropska komisija već godinama pokušava da postigne dogovor unutar EU o tom pitanju, smatrajući da bi to podstaklo prekogranične aktivnosti i investicije.  Prvi izveštaj o zajedničkoj osnovici objavljen je u aprilu 2006, a godinu dana kasnije objavljeni su i koraci koje bi trebalo preduzeti da bi se do 2010. uvela zajednička stopa.

Međutim, taj plan se od tada ne ostvaruje zbog protivljenja najmanje sedam zemalja članica koje se plaše da će izgubiti suverenitet nad poreskim sistemom. Kada je plan predstavljen 2006. protivilo mu se sedam zemalja - Irska, koja ima i najnižu stopu poreza na profit u EU, Velika Britanija, Litvanija, Letonija, Slovačka, Malta i Kipar, 12 zemalja je podržalo predlog, a ostale su bile neodlučne. U Evropskoj komisji postoji nada da će inicijativa Francuske i Nemačke za pakt konkurentnosti oživeti te planove .

Čini se, međutim, da Belgija, Nemačka i Francuska imaju različite stavove o očekivanom ishodu reforme.

Nemačka, Francuska i Velika Britanija već dugo smatraju da je niska porez na dobit preduzeća nefer konkurencija, a ministri finansija Austrije i Francuske zalagali su da se irski porez na dobit od 12,5% poveća u okviru sporazuma za pomoć EU i MMF-a. To se međutim nije obistinilo jer je vlada Irske u pregovorima o uslovima pomoći insistirala na tome da bi uslov za podizanje poreza narušio suverenitet.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) smatra da je kriza evro zone prilika da se okonča ono što on smatra poreskim dampingom unutar zone evra. Tokom posete fabrici proizvođača aviona Erbas u januaru 2011, Sarkozi je ocenio da je neracionalno da Irska traži finansijsku pomoć od EU, istovremeno zadržavajući nisku stopu na dobit preduzeća. "Duboko poštujem nezavisnost naših irskih priatelja i učinili smo sve da im pomognemo. Ali ne mogu i dalje da nam se obraćaju sa zahtevom da im pomobnemo, a da zadrze poresku stopu koja je dva puta niža” nego u drugim zeljama, dodao je Sarkozi.

U centru pažnje Brisela je međutim, nešto drugo - kako da Evropa kao celina učini privlačnijom za investitore smanjivanjem birokratije. Zabrana isuviše niskih stopa nije u centru pažnje Evropske komisije, koja, pored toga, nema ambicija da uvede obavezujuća čvrsta pravila u domenu oporezivanja.

U Komsiji ističu da ne ppripremaju potpuno usklađivanje. Oporezivanje je "u velikoj meri nadležnost tržave", "politički osetljivo polje", a za Irsku i "pitanje od emocionalnog značaja", kazao je portparol komesara za carinu Trejnor. On je istakao da se neće usklađivati poreske stope i da će uključivanje u reformu neće biti obavezujuće. Prema njegovim rečima, predloženi sistem ima veliku podršku kompanija, od kojih se 80% složilo sa idejom.


Izvor: AFP i EurActiv.com

Sledeći koraci

Do jula 2011: očekuje se da će Komisija predstaviti predlog za uvođenje zajedničke konsolidovane osnovice za porez na dobit preduzeća

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Samit članica evro zone sredinom marta
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Nemačka za jačanje zone evra