Dok je pola miliona Katalonaca u Barseloni na proslavi Dana Katalonije klicalo za referendum o otcepljenju od Španije, koji su za 1. oktobar zakazale katalonske vlasti a centralne vlasti zabranile, partneri u Evropskoj uniji su kao i dosad bili vrlo uzdržani. Evropska komisija je jasno stavila do znanja da je to "unutrašnje pitanje ustavnog poretka" Španije.

To je bio i jedini komentar institucija EU, ali se to nedvosmisleno moglo protumačiti jedino tako da Evropska komisija, garant osnovnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, smatra da se ustavni poredak ne može rušiti nezakonitim sredstvima.

Vlasti Katalonije usvojile su u parlamentu zakon o Referendumu o samoopredeljenju, posle kojeg bi, ako većina glasa "za", vlada Katalonije u roku od 48 časova proglasila nezavisnost ove dosad autonomne španske pokrajine.

Katalonske stranke i građani, opredeljeni za nezavisnost, smatraju da iz španskog saveznog budžeta dobijaju mnogo manje nego što u njega uplaćuju, iako je Katalonija najbogatiji deo Španije, srazmerno najveći izvoznik i sa 16% stanovništva stvara 19% bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Značajnu ulogu igra i težnja ka potpunoj kulturnoj i jezičkoj samostalnosti.

Katalonske vlasti su takođe hitno usvojile zakon o tranziciji na nezavisnost, a u oba slučaja je to, kako su oštro negodovale katalonske stranke koje se protive otcepljenju, učinjeno tako što je postupak skraćen i onemogućena rasprava.

Ustavni sud Španije je oba zakona proglasio protivustavnim, a vlada u Madridu je zapretila da će preduzeti "zakonske mere" protiv organizatora referenduma, što bi moglo značiti i hapšenje predstavnika vlasti Katalonije, pa i ukidanje inače široke političke, ekonomske i kulturne autonomije, za koju su Katalonci glasali kad je, posle pada diktatora Fransiska Franka, usvojen novi demokratski ustav zemlje.

To je "crni scenario", kojeg se svi pribojavaju, a španski dnevnici, uključujući i neki katalonski, govore o velikoj podeljenosti ljudi i čak strahu šta bi se sve moglo dogoditi.

U julu je Katalonski centar za istraživanje javnog mnjenja saopštio da ispitivanje raspoloženja građana u Kataloniji govori da bi 41,1% podržalo nezavisnost, dok bi 49,9% to odbacilo. Ali blizu 70% Katalonaca podržava da se to pitanje potpuno proveri na referendumu.

Analitičari tvrde da je raspoloženje među Kataloncima slično onome u Velikoj Britaniji, kad su na referendumu za izlazak iz članstva EU glasali ljudi u seoskim područjima, a protiv su bili u gradovima.

U Kataloniji su sad i mladi za nezavisnost, jer misle da bi bolje živeli i imali veću mogućnost za zapošljavanje i većinom kažu da ne vole konzervativnu vladu u Madridu, u kojoj su, međutim, i katalonski političari.

Pitanje "mirnog razdruživanja", odvajanja, otcepljenja od Španije, već kako ko to vidi u Kataloniji, bez sumnje je krajnje ozbiljno političko i pitanje suvereniteta španske države.

Mediji i analitičari u zemljama EU upozoravaju da se tu mora imati u vidu i da bi otcepljenje Katalonije moglo pođariti ranije nasilni separatistički pokret u Baskiji, pa i težnje ka znatno većoj autonomiji ili, štaviše, nezavisnosti drugih španskih oblasti, poput Asturije ili Galicije.

Oni primećuju da bi nelegalan izlazak Katalonije iz ustavnog poretka i države Španije mogao biti primer za oblasti i u drugim članicama EU da krenu istim putem, kao recimo Flandriji u Belgiji, Lombardiji u Italiji, Baskiji i Korzici u Francuskoj, čak možda Bavarskoj u Nemačkoj, Erdelju/Transilvaniji u Rumuniji.

To se odmah povezuje i s pitanjem hoće li Škotska hteti da ostane u Velikoj Britaniji koja je pokrenula postupak izlaska iz članstva EU, a što se smatra teškim udarcem za jedinstvo i učvršćenje Unije pogođene raznim krizama.

Za Evropsku uniju bi novi veliki potres značila destabilizacija Španije otcepljenjem Katalonije, mada nikome nije jasno kako katalonske tome naklonjene vlasti to mogu ostvariti, a da ne dođe do nasilja, na šta upozorava i španski premijer Marijano Rahoj.

Zvaničnik katalonske vlade zadužen za međunarodne poslove Raul Romeva izjavio je da je u obilasku članica i institucija EU naišao na odbojnost referendumu i otcepljenju Katalonije od Španije.

Na ulicama Barselone oduševljena reka pristalica referenduma o nezavisnosti je bila ubeđena da se "točak istorije" više ne može zaustaviti, ali su neki demonstranti novinarima preneli veliko iznenađenje zbog izostanka podrške otcepljenju Katalonije u stranim medijima i javnosti.

Hladan tuš je bez sumnje predstavljalo to što su svetske agencije za procenu kreditne sposobnosti i finansijske stabilnosti i zaduživanja stavile do znanja da uopšte ne veruju u to da će Katalonija moći da se otcepi od Španije.

Isto to su poručili i veliki investitori i berzanski analitičari.

Agencija za kreditni rejting Mudiz (Moody's), a slično je mišljenje i agencije Fič (Fitch), navodi da je Katalonija veoma prezadužena i da joj 70% otplate duga i kredita pokriva novac koji dobija od centralne vlade.

Izlazak Katalonije iz španskog ekonomskog i državnog sistema bi oslabio Španiju, ali mnogo više Kataloniju, koja bi izašla i iz Evropske unije i zone evra.

Mudiz smatra da novonastala situcija već ugrožava likvidnost Španije i Katalonije i kaže da ne veruje u raskol i predlaže kao "trajno rešenje" da se sukob reši tako da se Kataloniji daju veća ovlašćenja za ubiranje poreza i formiranje budžeta, uz reformu sistema finansiranja, ali potpuno u okviru i saglasno ustavu i zakonima.

Vć koliko 1. oktobra će se videti da li bi to bilo dovoljno da se utoli viševekovna želja Katalonaca da ponovo postanu samosvojni jer i 11. septembra na Dan Katalonije povorka je krenula u 17.14 , što je simbolično podsetilo na 1714, kada su posle opsade francusko-španske trupe Filipa Petog slomile odbranu Barselone i nezavisnost Katalonije.

Izvor: Dragan Blagojević, novinar agencije Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Špance brine politička neizvesnost
  
• 

  Vesti

  : Katalonija dobila novog lidera
  
• 

  Vesti

  : Katalonija: Idemo ka nezavisnosti uprkos odluci Madrida
  
• 

  Vesti

  : Katalonija počinje kampanju za nezavisnost