Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Katalonija počinje kampanju za nezavisnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pobornici odvajanja Katalonije od Španije krenuli su u kampanju pred regionalne izbore 27. septembra na kojima će pokušati da osvoje većinu i nastave borbu za nezavisnost. Kampanja počinje protestom na ulicama Barselone a rezultat izbora daće odgovor na pitanje da li će region krenuti na osamnaestomesečni "put ka nezavisnosti" ili će aspiracije za nezavisnost ostaviti na čekanju. I dok zvanični Madrid kaže da će sprečiti svaki secesionistički proces, ankete ukazuju na tesnu pobedu zagovornika nezavisnosti na predstojećim izborima.
Kampanja pobornika nezavisne Katalonije počela je 11. septembra, kada se proslavlja nacionalni dan tog regiona na severoistoku Španije. Taj praznik separatisti godinama obeležavaju na ulicama Barselone maršom stotina hiljada ljudi koji traže uspostavljanje nove mediteranske države.
Nacionalni dan Katalonije ustanovljen je u znak sećanja na ulazak francusko-španskih trupa u Ratu španskog nasleđa 1714. u Barselonu i preuzimanje tog grada. Katalonija je tada izgubila veliki deo autonomije.
Nakon što je vlada u Madridu odbacila održavanje referenduma o nezavisnosti, katalonski političari su se usmerili na predstojeće izbore. Kandidati na izborima podeljeni su na one za i one protiv nezavisne Katalonije, regiona u kojem živi 7,5 miliona ljudi ponosnih na svoj jezik i tradiciju.
Pobornici nezavisnosti ukazuju na drugačiju kulturu Katalonije u odnosu na Španiju, kao i da taj region ne dobija nazad poreze koje daje u državnu kasu, te da je nezavisnost jedini način da se krene napred.
Stranke koje su za nezavisnost Katalonije moraju da osvoje najmanje 68 mesta u regionalnom parlamentu sa 135 poslanika ako žele da nastave put ka nezavisnosti.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su zagovornici nezavisnosti na putu da na izborima dobiju tanku većinu.
"Ako rezultat jasno pokaže da je više za (nezavisnost), biće to snažna poruka da Katalonci žele napred sa idejom katalonske države", rekao je predsednik regiona Katalonija Artur Mas, vodeći političar u kampu secesionista koji uključuje partije sa svih strana političkog spektra.
Ukoliko ne osvoje većinu, to će značiti godine zastoja za pokret baziran na snovima generacija o katalonskoj državi. Ti snovi su poslednjih godina samo oživeli zbog ekonomskog usporavanja Španije.
Kako je prenela agencija AP, Mas je za kampanju rekao da predstavlja istorijski trenutak jer će protivnici odvajanja od Španije, ako oni koji su za nezavisnu Kataloniju ne pobede, moći da kažu da pokret za nezavisnost nema budućnost.
Međutim, ako pobornici nezavisnosti pobede, biće u koliziji sa kursom u Madridu. To bi takođe moglo da podstakne secesionističke pokrete širom Evrope.
Iako secesionisti kažu da nezavisna Katalonija ne bi nužno bila isključena iz Evropske unije, španski zvaničnici kažu da bi.
Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose, Barosso) i britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) rekli su da bi regioni poput Katalonije koji se odvoje od članice EU morali ponovo da traže prijem.
Investitori pak ukazuju na neizvesnost u španskoj ekonomiji u slučaju da Katalonija krene putem nezavisnosti. Ekonomija se tek oporavlja od teške recesije i Španija konačno smanjuje stopu nezaposlenosti od 22%.
Industrijski razvijena Katalonija daje oko 19% bruto domaćeg proizvoda Španije.
"Nezavisnost nije izvodljiva, donela bi socijalnu krizu koja bi bila teška za Španiju i prekinula bi ekonomski oporavak", upozorio je španski ministar finansija Kristobal Montoro (Cristobal).
Iako su Škoti na referendumu 2014. rekli ne odvajanju od Velike Britanije, pobeda katalonskih separatista mogla bi da pokrene slične težnje u nekim delovima Evrope u kojima su ta nastojanja oslabila ili su uspravana, poput Baskije, dela Belgije koji govori flamanski ili u severnoj Italiji.
Čak i da pobornici nezavisnosti Katalonije osvoje značajnu većinu, analitičari predviđaju da oni neće biti u stanju da ubede evropske zemlje da priznaju unilateralno proglašavanje nezavisnosti. Do proglašenja nezavisnosti moglo bi da dođe nakon što zakonodavci regiona za 18 meseci napišu ustav, uspostave institucije i donesu zakone za novu državu.
Veliki problem je i to što glasanje predstavlja indirektan plebiscit, za razliku od škotskog referenduma, gde su birači odgovorili na jasno postavljeno pitanje. Međutim, katalonski glasači neće biti zakonodavci po ovom pitanju nego samo birači a pobornici nezavisnosti kažu da su na to prinuđeni jer im Madrid nije dozvolio održavanje referenduma.
Poslednja istraživanja koja su sprovela tri španska lista i jedno vladinog izbornog centra pokazuju da će pobornici nezavisnosti osvojiti najmanje 68 mesta u katalonskom parlamentu. Istraživanja međutim ukazuju i na to da će borci za nezavisnost dobiti manje od polovine ukupnog broja glasova, čime bi se dodatno doveo u pitanje legitimitet pobede pobornika nezavisne Katalonije.
Inače, španski izborni zakon daje veću težinu glasovima iz slabije naseljenih regiona a težnje za izdvajanjem su jače u seoskim sredinama Katalonije nego u gradskim, poput Barselone, drugog po veličini grada u Španiji posle Madrida i glavnog grada Katalonije.
Većina za partije koje su za nezavisnost u regionalnom parlamentu nije dovoljna da se zadobije "priznanje međunarodne zajednice jer govorimo o rezultatu izbora a ne o rezultatu referenduma", kaže profesor političkih nauka sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni Feran Rekeho (Ferran Requejo).
Ipak, pobeda na izborima će osvetliti "ideju u međunarodnoj zajednici da u Španiji postoji veliki problem kada je reč o 'katalonskom pitanju' koje zaslužuje pažnju i neko rešenje", dodao je Rekeho.
Pobeda separatista značila bi i više od godinu dana neizvesnosti oko budućnosti Španije i Katalonije i region rizikuje da mu Madrid oduzme ovlašćenja.
"Suočeni smo sa komplikovanom situacijom. Vlada će biti formirana sa primarnim ciljem da pregovara o nezavisnosti i uspostavi institucije da Katalonija postane država", smatra profesor političkih nauka sa Univerziteta u Barseloni Hordi Matas (Jordi).
Arhitekta iz Taragone David Hardi I Fort (Jardi) kaže da će izaći na ulice Barselone jer njegovi roditelji ne žele da propuste ono što nazivaju prekretnicom za Kataloniju.
Izbori će biti "istorijski, bez obzira šta da se desi, stvari više neće biti iste", smatra taj arhitekta.
I dok pobornici nezavisnosti uživaju podršku regionalne vlade i javnog servisa, Katalonci koji žele da ostanu u Španiji uglavnom se drže po strani i izbegavaju da u javnosti iznose stavove iz straha da će biti izopšteni.
Centralna vlada na izborima računa na građane koji se smatraju i Kataloncima i Špancima.
Penzioner Haime Bautista (Jaime) ostaće danas kod kuće i glasaće za one koji su protiv nezavisnosti.
"Vidim Kataloniju i Španiju koje žive zajedno. Unija nas čini jakim. Gde bi Katalonija bila bez Španije? Koju valutu bi imali? Koju vojsku?", kaže Bautista.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
