Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Špance brine politička neizvesnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španija 13. januara, prvi put od diktature Fransiska Franka, dobija parlament u kome će biti četiri stranke umesto dosadašnje dve koje su se u proteklih 30 godina smenjivale na vlasti. Dogovora o vladi još nema i sve je veći pritisak na stranke koje su ušle u parlament posle izbora u decembru, da postignu dogovor jer se zemlja suočava sa mnogim otvorenim pitanjima, poput jačanja separatističkih težnji u Kataloniji. Politička neizvesnost sve više brine i finansijski sektor i privredu. U takvim okolnostima raspisivanje novih izbora bilo bi neodgovorno, smatraju analitičari.
Španski parlament održao je 13. januara konstitutivnu sednicu posle izbora održanih 20. decembra.Za predsednika Kongresa, donjeg doma španskog parlamenta, izabran je Patsi Lopes glasovima socijalista i poslanika stranke Sjudandanos.To je prvi put od uvođenja parlamentarne demokratije pre 40 godina da na čelo Kongresa dođe predstavnik stranke koja nije osvojila najviše glasova.
Narodna partija (PP), pobednika izbora, prihvatila je izbora Lopesa, bivšeg predsednika regiona Baskija, uzrdržavši se od glasanja. To je ustupak koji je ponudila s obzirom da se zalaže za veliku alijansu koju bi formirala sa socijalistima i stranom Sjudandanos.
Više od 100 od ukupno 350 poslanika predstavnici su dve nove reformski orijentisane stranke, stranke radikalne levice Podemos (69 poslanika) i liberala iz stranke Sjudados (40). Oni će deliti poslaničke klupe sa dve stranke koje su se smenjivale na vlasti više od 30 godina - konzervativnom Narodnom partijom (123 poslanika) i Španskom socijalističkom radničkom partijom (90 poslanika).
"Niko nema većinu i niko ne može sam da odlučuje", rekao je 12. januara odlazeći premijer, konzervativac Marijano Rahoj.
I "stare" i "nove" stranke u parlamentu će morati da prevaziđu svoje razlike i stvore saveze ako žele da izbegnu nezadovoljstvo građana zbog eventualnog raspisivanja novih izbora, smatraju analitičari.
"Ovaj sastav se razlikuje od svih ranijih koje smo videli od 1977. Poruka Španaca je jasna: oni su nam rekli, a mi treba da se dogovorimo", rekao je novinar Rahoj pre sednice parlamenta.
Bilo kakvo odlaganje formiranja vlade bi političarima bilo zamereno imajući u vidu da su pristalice nezavisnosti Katalonije uspele, suprotno očekivanjima, da prošle nedelje formiraju vladu koja namerava da jednostrano proglasi nezavisnost najbogatije španske oblasti pre kraja 2017. godine.
"Kada u Kataloniji postoji vlada koja ima apsolutnu većinu, jasne ciljeve i rokove - nezavisnost za dve godine, traćenje šest meseci na organizovanje novih izbora bilo bi neshvatljivo", ističe Anton Losada, profesor političkih nauka na Univerzitetu Santjago de Kompostela.
Period političke paralize "predstavljao bi problem zbog težnji Katalonije, ekonomskih teškoća i predstojećih reformi", kaže Pablo Simon, profesor na Univerzitetu Karlos Treći u Madridu.
Rahojeva Narodna partija je osvojila najviše glasova na izborima ali ne može da vlada sama. Lider konzervativaca je do sada bezuspešno pokušavao da formira koaliciju sa socijalistima i Sjudadanosom ili da izdejstvuje njihovu podršku za manjinsku vladu.
"Marijano Rahoj nema kapaciteta da vlada sam. On više nema saveznika u parlamentu", smatra Pablo Simon.
Socijalisti, koji su drugi po broju osvojenih glasova na izborima, paradoksalno nalaze se u boljem položaju. "Španska socijalistička radnička partija (PSOE) je ta koja odlučuje, ona ima više opcija", ocenio je Hoze Injasio Toreblanka iz nezavisnog instituta Evropski savet za spoljne odnose.
Generalni sekretar PSOE Pedro Sančes prvo je govorio o mogućnosti stvaranja velike koalicije sa strankama levice, sa Podemosom i malim nacionalističkim strankama i čak sa pristalicama nezavisnosti Katalonije.
Njegov kolega iz Podemosa Pabrlo Iglesijas je odbacio takvu mogućnost postavivši uslov koji je neprihvatljiv i za socijaliste i druge stranke: organizovanje referenduma o nezavisnosti Katalonije.
Takođe, međusobni dogovor koji su katalonski sepretaristi postigli 9. januara kako bi se brže išlo ka nezavisnosti, omeo je planove socijalista jer im stranke za nezavisnost Katalonije više nisu prihvatljivi partneri.
Sančes je 11. januara predložio savez sa reformističkim strankama, odnosno sa Podemosom i Sjudadanosom. Dve nove partije su odmah isključile mogućnost da zajedno vladaju.
"Socijalističa partija treba da izabere da li će se dogovoriti sa Narodnom partijom i Sjudadanosom ili sa nama", rekao je Iglesijas koji je kao uslov za učešće u vladi postavio plan socijalne podrške siromašnima.
Međutim, Iglesijas iz Podemosa od 12. januara ne pominje više referendum u Kataloniji i ne odbacuje mogućnost saradnje sa socijalistima.
Stvari se polako kreću napred o čemu svedoči i dogovor koji su konzervativci i socijalisti postigli uz posredovanje Sjudadanosa o podeli funkcija u parlamentu. Prema dogovoru, predsednik donjeg doma biće iz redova socijalista, a potpredsednik iz redova konzervativaca.
Odsustvo dogovora o vladi brine privredu i finansijski sektor.
"Iz ugla preduzeća, interesuje nas da li će vlada biti čvrsta, jaka, da li će moći da se suoči sa ekonomskim teškoćama", rekao je za AFP predsednik uticajnog udruženja poslodavaca CEOE Huan Rozel.
Stvari je dodatno zakomplikovalo imenovanje nepomirljivog separatiste Karles Puiždemona za predsednika Katalonije 11. januara.
Prve su na to reagovale banke, kao što je to bio slučaj i ranije kada je na znake jačanja separatističkih težnji 2014. godine oko hiljadu preduzeća preselilo sedišta u druge delove Španije.
Predsednik katalonske banke Banko Sabadel (Banco Sbadell) Žozep Oliju je pozvao na očuvanje "institucionalne stabilnosti i pravnu sigurnosti".
Otcepljenje Katalonije i njeno istupanje iz zone evra otežalo bi tamošnjim banakama pristup kreditima Evropske centralne banke, što bi za posledicu imalo i teži pristup kreditima za domaćinstva i preduzeća.
Ni poslovni krugovi ne vole baš neizvesnost, a Španija je ponovo obnovila rast posle teške ekonomske krize. U 2015. privredni rast bi mogao biti 3,2%, dok je 2014. bio 1,4% bruto domaćeg proizvoda.
Madrid, međutim, mora i dalje da se izbori sa dugom koji je prošle godine bio 98,7% BDP-a, dok je budžetski deficit premašio ograničenja koje je postavio Brisel.
Pojedini ekonomski stručnjaci ukazuju da sadašnje prilike još ne utiču na odluke preduzeća da li da ulažu u Španiju ili da je se klone, pošto je potražnja i dalje velika.
To bi međutim, moglo da se promeni kao se rapišu novi izbori.
Preduzeća brine i mogućnost promene politike štednje i fleksibilnijeg tržišta rada koju su četiri godine sprovodili konzervativci, kao i eventualne izmene zakonskog okvira.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
