Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ishod nemačkih izbora glavobolja za Berlin, Pariz i Evropu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rezultati izbora u Nemačkoj primljeni su u Evropskoj uniji s neskrivenom zabrinutošću i ocenom da će oslabljena nemačka kancelarka Angela Merkel sad teže moći da pokrene "osovinu Berlin-Pariz" i velike promene radi jačanja zone evra, evropske odbrane i dalje integracije da bi se sprečilo slabljenje Unije. Čelnici institucija EU dugo su čekali da se oglase povodom iznenađujuće slabih rezultata vladajućih demohrišćana i socijalista, kao i prodora antievropskih stranaka u nemački parlament.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nemačkoj kancelarki Merkel čestitao je izbornu pobedu i naveo da je "u svetlu važnih svetskih izazova Evropi više nego ikad potrebna snažna nemačka vlada".
To je 25. septembra u Briselu saopštio Junkerov predstavnik za štampu Margaritis Šinas koji je na pitanje da li je EU zabrinuta zbog posledica ulaska krajnje desničarske i antievropske partije Alternativa za Nemačku (AfD) u nemački parlament odgovorio da "Evropska komisija ima poverenja u demokratiju".
Šinas je takođe pozvao da se "pravi razlika između onih koji dovode u pitanje našu politiku i onih koji su jednostavno da se razori Evropska unija".
Komentatori nekih uticajnih medija u EU su, štaviše, ocenili da je nastupila "jesen patrijarha", odnosno "sumrak u koji ide vladavina Angele Merkel".
Postavljeno je i pitanje kako bi verovatno jedino moguća nova koalicija u Berlinu između demohrišhana, liberala i zelenih mogla da krene u veliko preuređenje i integraciju EU, kad su upravo liberali protiv toga i traže, čak, privremeni izlazak Grčke iz zone evra.
Izlazak Grčke iz zone evra je nedavno prilikom posete Atini odlučno odbacio francuski predsednik Emanuel Makron, veliki pobornik jačanja, a ne rastakanja evrozone i EU.
Šef liberalne stranke FDP Kristijan Lindner je rekao da će odlučno tražiti da se u program moguće koalicije ugrade ključni stavovi FDP o evrozoni i tražiti da on dobije mesto ministra finansija.
Francuski mediji i komentatori su, razumljivo, s velikom pažnjom propratili nemačke izbore i takođe naglasili da su liberali i njihov šef Lindner i za to da se Rusiji delom ukinu sankcije EU čim se vide i prvi rezultati u primeni sporazuma iz Minska o rešavanju ukrajinske krize.
Tome se dosad protivila Angela Merkel, a Lindner naglašava i da Nemačka treba da prihvati rusko pripajanje Krima 2014. kao "stalno prelazno rešenje", da bi se omogućilo Moskvi da učini nove korake i ustupke u sređivanju ukrajinske krize.
Lindner navodi da jeste za dalje savezništvo sa SAD i NATO, ali da se "mora naći veća kreativnost u odnosima s Rusijom zbog njihove važnosti za nemačku i evropsku bezbednost i ekonomski boljitak", dakle i ogromne, sankcijama EU teško pogođene interese preko 6.000 nemačkih kompanija koje posluju ili su poslovale u Rusiji.
Mediji i prve analize u EU su podudarne u oceni da je sad u Evropi nastala "nova Nemačka" i da tek treba videti šta nosi ovaj "zemljotres", kako je napisao nemački list Bild.
Ipak, svi očekuju da će i oslabljena Angela Merkel krenuti odlučno s Makronom i drugim liderima u EU u jačanje zone evra i cele EU, mada vrlo verovatno s nužnim ustupcima u imigracionoj politici, pitanjima dosad tvrde nemačke politike "stezanja kaiša", podsticanja privrednog rasta i državnim investicijama.
Španski premijer Marijano Rahoj je u čestitki Angeli Merkel naveo da je za "jaču Nemačku i bolju Evropu", a slične poruke o prekoj potrebi tešnje saradnje su stigle i iz Stokholma i Haga.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
