Evropska komisija pozdravila je 16. februara predložene izmene zakona o medijima koje mađarske vlasti planiraju da usvoje. Komisija će, međutim, nastaviti da prati situaciju kako bi se uverila da će obećane izmene biti i usvojene i da će izmenjeni zakon biti pravilno primenjen. "Veoma sam zadovoljna što su mađarske vlasti prihvatile da izmene zakon o medijima kako bi osigurale da on bude u skladu sa odredbama evropskih zakona, uključujući i Povelju o osnovnim pravima", izjavila je potpredsednica Evropske komisije i komesarka za nove tehnologije Neli Kres (Neeli Kroes) koja je zadužena za pitanje medija.

Prema rečima njenog portparola Džonatana Toda (Johnatan Todd), Budimpešta namerava da glasa o izmenama zakona o medijima u roku od "dve sedmice".

U saopštenju evropske komesarke za nove tehnologije se navodi da su izmenama obuhvaćena sva četiri pitanja koja su izazvala zabrinutost Evropske komisije. Reč je o neodgovarajućoj primeni propisa o uravnoteženom izveštavanju, kažnjavanju medije čije je sedište u drugim članicama EU, propisima o registraciji i dozvolama za medije i propisima protiv vređanja.

Spornim Zakonom o medijima koji je stupio na snagu 1. januara kada je i počelo mađarsko predsedavanje EU, država je dobila značajno veća ovlašćenja u kontroli i kažnjavanju medija, uključujući i internet sajtove.

Sadašnje odredbe zakona koje se odnose na obezbeđivanje uravnoteženog izveštavanja obuhvataju, osim elektronskih medijima u kojima su takvi propisi uobičajeni, i blogove na internetu. Komisija je ocenila da se time, između ostalog, krši Povelja EU o osnovnim pravima koja se odnosi na slobodu govora i informisanja.

Predložene izmene predviđaju da se odredbe o uravnoteženom izveštavanju neće primenjivati na medije do čijeg sadržaja se dolazi na zahtev korisnika. Odredba će se primenjivati u elektronskim medijima ali će morati da se poštuje princip proporcionalnosti.

Određene odredbe mađarskog zakona o medijima se primenjuju i na medije čije je sedište u drugim članicama. Te odredbe uključuju i kažnjavanje takvih medija čime se krši princip "zemlje porekla" ustanovljen Direktivom o uslugama audiovizuelnih medija. Taj princip podrazumeva da za elektronske medije važe propisi zemlje porekla, a na njemu se bazira jedinstveno tržište za elektronske medije koje je uveden Direktivom o uslugama audiovizuelnih medija.

Prema izmenama, audiovizuelni mediji sa sedištem u drugim članicama neće više biti kažnjavani zbog kršenja odredbi, poput odredbe o podstrekivanju mržnje.

Kontroverzni zakon o medijima uključuje propise o registraciji medija i izdavanju dozvola za rad. Prema tim propisima, obavezna je registracija organizacija koje pružaju usluge dostupne na zahtev korisnika, štampane proizvode i pomoćne medijske usluge. Komisija je upozorila da bi time mogla da se stvori neopravdano ograničavanje prava na slobodu osnivanja.

Izmene predviđaju da se takvi mediji registruju samo pošto već počnu da nude svoje usluge u periodu od 60 dana. To znači da ti mediji bilo da su osnovani u Mađarskoj ili drugim članicama EU neće neće obavezno morati da prvo dobiju dozvolu za rad od mađarskih vlasti.

Sadašnji zakon o medijima sadrži i odredbe koje se mogu široko primeniti a predviđaju da sadržaj ne sme ni implicitno "uvrediti" pojedince, manjine ili većinu. Odredbe se primenjuje na sve medije, uključujući i one osnovane u drugim članicama EU. To bi mogli dovesti do kršenja Povelje o osnovnim pravima, pošto medijski sadržaj može biti zabranjen ili može biti izrečena kazna, ako se ne svidi pojedinci ili grupi.

Izmene razjašnjavaju primenu ovih odredbi a njihova primena se ograničava na slučaj podstrekivanja mržnje ili diskriminaciju.

Izvor: EurActiv

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mađarska pristala da izmeni zakon o medijima
  
• 

  Vesti

  : Mađarska preuzela predsedavanje EU i ublažila sukob sa Komisijom
  
• 

  Vesti

  : Početak mađarskog predsedavanja u senci kritika EU