Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Da li je Evropa regiona alternativa za otcepljenja?
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstavnici lokalnih vlasti iz EU okupili su se 9. oktobra u Briselu povodom Evropske nedelje regiona i gradova a glavna tema biće im ono što se upravo dešava u jednom evropskom regionu - Kataloniji. I dok neki smatraju da su težnje regiona ka autonomiji pretnja Evropskoj uniji, ima i onih koji misle suprotno i koji su uvereni da rešenje problema predstavlja "Evropa regiona".
Katalonska krza podstakla je medije širom Evrope da usmere pažnju na ostale secesionističke pokrete, od Škotske do Flandrije i Bavarske, i zapitaju se da li će nasilje španske države za vreme referenduma ojačati te pokrete.
Pojačana želja regiona za autonomijom predstavlja pretnju za EU, međutim, to bi možda moglo da bude i rešenje.
Iako anti-EU populisti, poput Najdžela Faraža (Nigel Farage) i Gerta Vildersa (Geert Wilders), pozdravljaju slučaj Katalonije, katalonski secesionisti nisu anti-EU.
Naprotiv, kao i drugi pokreti, npr. oni u Škotskoj i Flandriji, njehovi planovi za nezavisnost zavise od daljeg članstva u EU. Kako se navodi u analizi briselskog portala EURACTIV.com, ono što ih ohrabruje je članstvo u EU jer će kao članica i dalje imati pristup tržištu svoje zemlje.
Nastojeći da odgovori na izazov primata nacionalne države, EU je na poseban način uredila regionalnu nezavisnost.
Supsidijarnost
I dok građani kada misle o EU uglavnom misle na transfer moći nacionalnih prestonica Briselu, orginalna ideja podrazumeva da taj transfer ide u dva pravca - na gore, ka Briselu, i na dole, ka regionima.
To predviđa princip supsidijarnosti - da se odluke donose na evropskom, nacionalnom ili regionalnom nivou, što je građanima najbliže. Kako se navodi, takav pristup je usvojen 1985. i 1992. ubačen u Ugovor iz Mastrihta.
Komitet regiona EU osnovan je 1994. S obzirom da 70% zakonodavstva EU treba da bude primenjeno na regionalnom nivou, to znači da se regionalnim vladama daje veća uloga u odlučivanju u EU.
"Princip supsidijarnosti je u Ugovorima i, ako se shvati ozbiljno, odlučivanje treba da bude na nivou uprave koji je najbliži građanima", rekao je Majkl O' Končur (Michael O’Conchuir) iz Komiteta.
Međutim, uloga Komiteta nije u skladu sa predviđenom i to telo ima samo savetodavnu ulogu i veoma malu moć kod donošenja EU zakona.
Kako se navodi, Evropski savet drži Komitet po strani i često ignoriše njegove savete. U jednom izveštaju o EU list Ekonomist je ranije ove godine instituciju Komiteta regiona nazvao apsurdnom dodajući da "teško da bi iko, čak i u Briselu, primetio kada bi sutra nestao".
To bi, međutim, moglo da se promeni.
Unija regiona
Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je seriju "dijaloga građana" o reformi EU širom bloka u narednih godinu dana. Tu ideju podržao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Dijalog bi čak mogao da vodi izmenama Ugovora EU.
Neki smatraju da bi promene mogle da se odnose i na davanje veće autonomije evropskim regionima.
"Poslednjih godina mnogo glasača okrenulo se partijama koje predstavljaju narode, koje žele da regioni dobiju veću moć i veću autonomiju, posebno u velikim članicama EU", rekao je O' Končur.
Kako je istakao, to bi trebalo da reši reforma EU. "Komitet regiona treba da se iz savetodavnog tela pretvori u pravu instituciju sadržanu u Ugovorima EU", dodao je on.
Ta ideja nije nova. Tvorac koncepta "Evrope regiona" je švajcarski filozof i regionalista Deni de Ružemon (Denis de Rougemont) koji ga je pre više decenija video kao način da se ublaži centralizovana snaga članica EU.
Lideri EU u poslednje vreme ukazuju da regionalizacija treba da bude deo reforme EU. Govoreći u Komitetu regiona 2016, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da u vreme kada se kontinent suočava sa talasom separatizma, rešenje može da bude "više Evrope".
"Evropa regiona bila bi slobodnija i poštenija nego Evropa novih otadžbina", rekao je Tusk, bivši premijer Poljske, predstavnicima regiona.
Tusk je kazao da širenje političkog odlučivanja može da pomogne demokratiji. "Jaki regioni ukazuju na jaku zemlju", rekao je on i dodao: "Sve loše u evropskoj istoriji obično je posledica nastojanja da se sve centralizuje i homogenizuje - komunizam, fašizam, nacionalizam".
Međutim, zemlje imaju različita iskustava sa regionalizmom. EU ima federalne zemlje, poput Nemačke i Austrije, gde države-pokrajine imaju veliku moć. Ali, ima i ekstremno centralizovane zemlje poput Francuske ili Švedske, gde regionalne vlade gotovo da i ne postoje.
Tu su i centralizovane zemlje poput Velike Britanije i Španije gde su nekim teritorijama data ovlašćenja vlasti a nekim ne.
Problem je, kako je rekao O' Končur, što neki regioni žude za automijom a drugi ne.
Pošto Makron dolazi iz centralizovane zemlje bez jačih pokreta za nezavisnosti osim na Korizici, ideja regionalizacije u Francuskoj teško da će se biti u fokusu.
To bi pak mogla da bude ideja iz Nemačke čiji političari često govore da bi struktura njihove savezne vlade bila dobra za zemlje poput Španije.
Saradnja
Regioni EU danas već imaju veću moć zahvaljujući činjenici da su u EU. Sredstva za regionalni razvoj iz Brisela idu direktno regionalnim vlastima koje nezavisno odlučuju kako će da ih potroše.
Taj proces je međutim na meti kritika zbog korupcije i nedovoljne transparentnosti u nekim slučajevima.
Takođe se regioni susednih zemalja povezuju kroz programe EU. Unija je 1990. kreirala Interreg program sa ciljem unapređenja te saradnje. Danas Interreg ima budžet od deset milijardi evra i nagleda 60 prekograničnih regionalnih partnerstava.
"Cilj je da se nađe zajedničko rešenje za prekogranične probleme poput puteva, reka, kvaliteta vode i zaštite prirode", kazao je direktor programa Ervin Siveris (Erwin Siweris).
Ta partnerstva ugovaraju direktno regionalne vlade i na taj način se regioni osnažuju da sami donose odluke.
Siveris ističe da je to pomoglo regionima da shvate moć koju imaju. "Svrha programa je da se regionima da glas", dodao je on.
"Mislim da taj program može da pomogne da se prevaziđu nacionalne ili regionalne podele. Ako uzmemo za primer Belgiju, u nacionalnoj politici regioni imaju problema ali u programu govore jednim jezikom, savršeno rade zajedno", istakao je Siveris.
Međutim, neki se osećaju ugroženo zbog tih regionalnih partnerstava i posebno britanska štampa često je pisala loše o programu - da Interreg deli Britaniju i crta nove mape pokušavajući da deluje po sistemu "podeli pa vladaj".
Inače, predstavnicima regiona 9. oktobra će se obratiti evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu. Očekuje se da, ako bude govorila o Kataloniji i "Evropi regiona" kao rešenju, naiđe na dobar prijem regionalnih evropskih vlasti.
Predsednik Komiteta regiona Karl-Hajnc Lamberc (Karl-Heinz Lambertz) posle referenduma u Kataloniji za belgijski radio je rekao da odbijanje Komisije da se direktno umeša pokazuje da nacionalne vlasti još imaju monopol na moć u EU. Kako je dodao, EU ne treba da se plaši da zaobiđe prestonice i direktno razgovara sa regionima.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
