Novi francuski premijer Manuel Vals predložio je da se broj regiona u zemlji prepolovi do 2017. godine u cilju štednje, čemu su se neki oštro usprotivili, pogotovo u područjima sa snažnim istorijskim identitetom. Ujedinjenje regiona čini se kao logičan način da se uštedi novac na birokratiji ali ga Francuzi uglavnom podržavaju samo ako se ne radi o njihovom regionu. O novoj administrativnoj podeli Francuske razmišljala je i prethodna vlada ali nije daleko odmakla na tom planu. U nekim regionima nisu spremni na ujedinjenje sa susedima u strahu od gubljenja kulturnog identiteta, ekonomskih ili socijalnih povlastica dok u drugim vide velike prednosti "ukrupnjavanja" administrativnih entiteta.

Istraživanje obavljeno tokom februara i marta, koje je obuhvatilo više od pet hiljada građana, pokazalo je da 68% Francuza veruje da je smanjenje broja regiona neophodno ali da 77% odbacuje mogućnost da "nestane" baš njihov region.

"Videćemo (na tome) ko su pravi reformatori a ko konzervativci", rekao je nedavno za nacionalnu TV predsednik Francuske Fransoa Oland (Francois Hollande).

On inače nastoji da "popravi" svoj imidž čoveka koji se plaši nepopularnih reformi čiji je cilj smanjenje troškova koje su, slažu se ekonomisti, preko potrebne Francuskoj.

Ideja o reformi administrativne podele Francuske nije nova. O njoj je razmišljala i prethodna konzervativna vlada ali je nije sprovela, delom i zbog nemogućnosti dogovora o novoj mapi regiona.

Francuska je podeljena na 22 regiona, više od 100 departmana i ne manje od 36.000 opština. Vlada želi da broj regiona svede na 11 ili 12 ali još nije odlučeno o detaljima. Francuske prekomorske teritorije neće biti predmet reforme.

Predlog je "udario" na tradicionalnu povezanost građana Francuske sa njihovim regionima i naišao, u nekim slučajevima, na snažno protivljenje "podeli vlasti sa susedima".

U Alzasu, koji se na istoku graniči sa Nemačkom, 61% anketiranih u istraživanju kaže da ne želi da se ujedini sa susednim Lorenom koji je propatio zbog velikog pada rudarstva i metalurgije.

"Ako se to desi, mi ćemo urušiti naš lokalni propis koji nam sada daje dva dodatna državna praznika i bolje zdravstvo", kaže 55-godišnji stanovnik Strazbura, glavnog grada Alzasa, Žan Miler (Jean Muller).

Alzas je lokalno zakonodavstvo nasledio iz vremena kada je bio deo Nemačke, do kraja Prvog svetskog rasta.

Ako se regioni ujedine, "siromašni građani Lorena će naći svoj interes da dobijaju subvencije (od novog regiona) dok će bogatiji Alzas plaćati najveći deo lokalnih poreza", smatra Miler.

S druge strane, reforma administrativne podele pruža mogućnost da se isprave neke stvari iz prošlosti za koje deo građana misli da su bile pogrešne.

Tako se u aprilu u Nantu, delu regiona Loare, okupilo oko 10.000 ljudi da traži ujedinjenje sa Bretanjom. Novi skup planiran je za sredinu maja.

Nant je bio deo Bretanje do 1956. godine, kada je reformom stvoren današnji region. Ipak kultura Bretanje prisutna je sve ove godine u Nantu, recimo kroz kuhinju ili tradicionalne plesove.

"Imamo dva velika grada, Nant i Rene. Tako su blizu i oba su privlačna. Oni su delovi različitih regiona, što ih tera da se takmiče između sebe a to vodi većoj javnoj potrošnji. Ako bi oba bila u Bretanji, mogli bi da rade zajedno", kaže portparol jedne od grupa koje su organizovale okupljanje u Nantu Džonatan Gijom (Jonathan Guillaume).

Istovremeno neki u Normandiji strahuju da bi Bretanja mogla da "uzme" poznati manastir Mon Sen-Mišel (Mont Saint-Michel) koji godišnje poseti tri miliona ljudi a predmet je spora između dva regiona već dugo.

S druge strane, neki građani Francuske zalažu se za ujedinjenje dva administrativna entiteta - Gornje i Donje Normandije, u jedan region.

"Želimo region postavljen na racionalnim geografskim i istorijskim kriterijumima", kaže član grupe "Dobrodošli u Normandiju" Filip Kleris (Philippe Cleris).

"Moramo da 2014. uradimo ono što smo uradili 1790. godine", rekao je Kleris misleći na vreme po izbijanju Francuske revolucije kada je ustrojen sistem francuskih departmana koji se koristi i danas.

Za sada samo nekoliko regiona pokazuje spremnost za ujedinjenje. Takvi su Burgunja i Franš-Komte na istoku Francuske.

Prvi čovek Burgunje Fransoa Patria (Francois Patriat) rekao je nedavno na konferenciji za štampu da su ciljevi ujedinjenja smanjenje troškova i veća privlačnost regiona, posebno kompanijama.

"Oba regiona imaju snažan identitet, zato nema razloga da nestanu", kaže Mari-Git Dife (Marie-Guite Dufay) iz regiona Franš-Komte.

"Nećemo dirati naš sir 'komte', naše visno ili naše kobasice 'morto' (Morteau)", dodala je ona.

Izvor: AP

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Siromašni poljski regioni zaostaju i pored velikih dotacija EU
  
• 

  Vesti

  : Bogati regioni EU traže više novca iz fondova
  
• 

  Vesti

  : Francuska najavila mere štednje
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja o izmenama finansiranja regiona EU