Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mediji: Katalonskli separatisti gube saveznike i legitimitet
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mediji i analitičari u Madridu i Barseloni, isto kao i u Evropskoj uniji, ocenjuju da su ključni katalonski ekonomski krugovi, banke i većina građanskog sloja jasno stavili do znanja regionalnoj vladi u Barseloni da odbacuju nezakonito proglašavanje nezavisnosti Katalonije. Vada Katalonije i pristalice nezavisnosti Katalonije dosad su naišli na protivljenje Vašingtona, Evropskog parlamenta, institucija i vlada zemalja EU, izuzev donekle vlada Belgije i Slovenije.
"Nas je million, morate nas čuti", bila je jedna od parola stotine hiljada građana Barselone koji su 8. okotobra kao ogromna reka demonstrirali protiv iznuđenog otcepljenja Katalonije od Španije i time pokazali da separatisti nisu većina i da gube i saveznike i legitimitet pošto su dosad tvrdili da su svi Katalonci za nezavisnost.
To su glavni zaključci vodećih španskih medija u Madridu, a glavni katalonski listovi Periodiko i Vanguardija takođe postavljaju krajnje ozbiljno pitanje kakav uopšte doseg može imati nepopustljiva namera šefa katalonske vlade Karlesa Pućdemona da 10. oktobra proglasi nezavisnost ili možda samo u parlamentu izdejstvuje dvosmislenu "izjavu o nezavisnosti".
Katalonske velike banke i preduzeća su već krenuli da svoja sedišta preseljavaju u druge delove Španije, jer znaju da bi nasilno otcepljenje ne samo izazvalo snažne zakonske uzvratne mere centralne španske vlasti, već i presecanje kredita španske centralne banke, Evropske centralne banke, gubitak španskog i tržišta Evropske unije, jer bi Katalonija činjenički, pored unutrašnjeg rasula, automatski ostala izvan EU i evra.
Pućdemon je rekao da je "situacija postala veoma ozbiljna", a premijer Španije Marijano Rahoj, koji je priznao da je španska federalna policija u pokušaju sprečavanja referenduma 1. oktobra "prekoračila neke granice", takođe je predočio da će preduzeti sve moguće zakonske mere protiv Pućdemona i čelnika regionalne vlasti ako kršeći ustav proglase nezavisnost.
Ustav Španije predviđa mere od smene regionalne vlasti, pa do hapšenja njenih čelnika i ukidanja autonomije i zavođenja vanrednog stanja u slučaju da te regionalne vlasti svojim potezima dovedu u opasnost bezbednost i celovitost španske države.
Regionalna vlada i pristalice jednostranog proglašenje nezavisnosti Katalonije dosad su naišli na potpuno protivljenje Vašingtona, Evropskog parlamenta, institucija i vlada zemalja EU, izuzev donekle vlade Belgije, u kojoj su glavni partner flamanske stranke sklone "razdruživanju" od Valonaca.
Vidljive simpatije za otcepljenje Katalonije od Španije postoje i u Sloveniji čije vlasti i javnost poručuju da ne mogu osporavati Kataloncima ono za šta su se i sami izborili, a 1991. prilikom proglašenja nezavisnosti Slovenije u Ljubljani je bio i katalonski političar Karles Pućdemon.
Poslanik Katalonske demokratske partije (PdeCat) u Evropskom parlamentu Ramon Tremosa u intervjuu baskijskom listu Onda vaska traži da katalonske vlasti "primene slovenački model, proglase nezavisnost i sprovođenje odlože, u nastojanju da dobiju međunarodno priznanje ako vlasti u Madridu ne prihvate konsultacije o dogovorenoj nezavisnosti".
On je rekao da je Slovenija na par meseci odložila nezavisnost kako bi se s Beogradom dogovorila o održavanju referenduma "i posle šest meseci, budući da druga strane nije sela za pregovarački sto, počela su da stižu međunarodna priznanja".
Katalonski mediji su, uključujući i separatistima veoma naklonjenu televizijsku stanicu TV3, izvestili o stotinama hiljada demonstranata u Barseloni koji su tražili "povratak zdravom razumu" i konačno demokratsku raspravu o mogućoj većoj autonomiji.
Katalonski dnevnik Periodiko u komentaru podseća na stav bivšeg španskog premijera Hose Marije Asnara da "Katalonija ne može ostati ujedinjena, osim ako ne ostane u sastavu Španije".
Periodiko ocenjuje da je "katalonstvo u svim varijantama krajnje osetljivo na ovu opasnost... veći je strah od unutrašnjeg razdora nego od nasilja ili ekonomske propasti".
Šef regionalne vlade Pućdemon je mreži TV3 izjavio da će "nezavisnost biti proglašena kako je predviđeno zakonom o primeni rezultata referenduma", a to bi značilo da će nezavisnost stupiti na snagu 48 časova posle usvajanja u parlamentu. Vlada u Madridu je stavila do znanja da bi to bilo najgrublje kršenja španskog ustava.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
