Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Belgija oborila svetski rekord po broju dana bez vlade
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Belgija koja je bez vlade 249 dana, 17. februara je po broju dana bez vlade dostigla svetski rekord, koji je do sada držao Irak. U rešavanje političke krize, prema nekim predlozima, mogao bi da se uključi i bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Na poziv 30-ak udruženja flamanskih i frankofonih studenata održavaju se skupovi u glavnim univerzitetskim gradovima u Belgiji na kojima mladi žele da izraze nezadovoljstvo zbog političkog ćorsokaka i da upute, kako objašnjava jedan od organizatora, antiseparatističku i antinacionalističku poruku.
Iračanima je prošle godine trebalo 249 dana da postignu dogovor o podeli vlasti između Kurda, sunita i šiita, a u Belgiji dogovora još nema na vidiku, preneo je flamanski dnevnik Het Latste Niuz.
Belgijski kralj Albert Drugi juče je produžio do 1. marta posredničku misiju poverenu Valoncu Didijeu Rendersu u nastojanju da se postigne nagodba flamanskih i valonskih stranaka o formiranju federalne vlade, osam meseci od izbora u junu 2010.
Međutim, male su šanse za dogovor u tom roku, pa zemlju nastavlja da vodi vlada zadužena da se brine samo o tekućim poslovima, podseća agencija Frans pres.
Background Na parlamentarnim izborima u Belgiji 13. juna 2010. pobedile su flamanska separatistička partija N-VA i frankofoni socijalisti. Od tada traju pregovori za formiranje koalicione vlade. Belgija je evropski rekord po broju dana bez vlade oborila 11. januara, kada je bila 208 dana bez vlade. Taj rekord je držala Holandija od 1977. godine.
Belgija od 2007. godine pokušava da se izbori sa političkim previranjima koja izazivaju neslaganja flamanskih i frankofonih stranaka oko uređenja zemlje i nekih finansijskih pitanja. Najnovija kriza je izbila pošto je flamanska liberalna partija Open-VLD odlučila prošle godine da istupi iz vlade zbog svađe između flamanskih i frankofonih stranaka oko organizacije izbornih jedinica u okolini Brisela.
Jaz je toliko dubok da bi možda trebalo razmisliti o imenovanju neke ličnosti koja nije neposredno uključena u politički život Belgije kako bi se približili stavovi, sugerisao je u dnevniku Eko profesor prava sa Harvarda Robert Mnukin. Taj američki stručnjak je u tom kontekstu pomenuo bivšeg finskog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija koji je posredovao na Kosovu, Namibiji i Severnoj Irskoj.
"Čitav politički sistem je tako napravljen da dva naroda žive bez istinske povezanosti. Može li se zemlja podeliti? Da, to bi moglo da se dogodi u narednih 10 godina", smatra Mnukin.
Za sada, ocenjuje agencija Frans pres, čini se da Belgija ide ka novim izborima, možda u maju, uz mogućnost dalje radikalizacije u zemlji.
Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika. Flamanci žele da se frankofonom stanovništvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih.
Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski. Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
