Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU: Mere Madrida za Kataloniju u skladu s ustavom, Belgija uzdržana
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2017. |
|
|
|
|
|
|
Dok španski listovi navode da je vlada u Madridu kivna na belgijsku vladu koja jedina u EU podržava separatiste u Kataloniji, Evropska komisija je saopštila da su za EU "u skladu s ustavom i zakonom" mere španske vlade za sprečavanje otcepljenja Katalonije. U Briselu, mada se nezvanično zamera španskom premijeru što ponudom za pregovore o široj autonomiji nije predupredio jačanje separatizma u Kataloniji, jasno se predočava da bi Katalonija, ako se otcepi, odmah ispala iz EU i zone evra. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je 69% Katalonaca za sazivanje vanrednih izbora kojima bi se mogao rešiti sukob Madrida i Barselone.
Iako je u EU vidljiva sve veća zabrinutost zbog neizvesne i sve zaoštrenije situacije u Kataloniji, podršku vladi u Madridu i njenim ustavnim merama za razvlašćivanje separatističke vlasti u Barseloni su dali svi čelnici institucija i vlada EU, osim Belgije u čijoj vladajućoj koaliciji prevlast imaju flamanske stranke koje u Kataloniji prepoznaju i svoje težnje, jeri bi najviše volele da se Flandrija takođe osamostali.
To navode dnevnik Mundo i još neki španski listovi, a takođe je svojevrsna i situacija u Sloveniji čija vlada ne osporava poteze centralne vlasti u Madridu, ali čija javnost, što je u posebnom pismu predočio i bivši predsednik Milan Kučan, smatra da treba podržati Katalonce koji žele nezavisnost, isto kao što su se Slovenci svojevremeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti "razdružili" od bivše Jugoslavije.
U medije je procurila vest da se predsednik regionalne katalonske vlade Karles Pućdemon sprema da 26. oktobra u Senatu u Madridu, pre nego što Senat potvrdi privremeno suspendovanje autonomije, obrazloži šta tačno želi njegova vlada i da li odustaje od jednostranog neustavnog proglašenja nezavisnosti Katalonije, a možda prihvati ponudu Madrida da se kriza razreši vanrednim izborima u Kataloniji.
Neki španski mediji vide neku malu mogućnost da se to dogodi, što bi podsećalo i na onu slovenačku ponudu za stvaranje "asimetrične federacije " pre nego što je konačno jednostrano proglašena nezavisnost.
Tada su mnoge zemlje EU i SAD odmah priznali nezavisnost Slovenije, a sad su EU i SAD odlučno protiv otcepljenja Katalonije i pružaju punu podršku centralnoj španskoj vladi.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je upravo na svečanosti proglašenja španskih nagrada Prinsesa de Asturias u Ovijedu rekao da je Evropska unija omogućila da se prevaziđu "duge noći mraka" i da je nužno je podsetiti da je mir na evropskom kontinentu tekovina koja se stiče iz dana u dan, podvukavši s tim u vezi "snagu zakona".
U krugovima EU u Briselu, mada se nezvanično zamera španskom premijeru Marijanu Rahoju što nije ponudom za pregovore o široj autonomiji predupredio jačanje separatizma u Kataloniji, jasno se predočava da bi Katalonija, ako se otcepi, odmah ispala iz EU i zone evra.
Takođe se navodi da Rahoj podvlači da predložene mere ne znače ukidanje katalonske autonomije, već njemo vraćanje u ustavne okvire koji su teško narušeni nelegalnim i netransparentnim referendumom o nezavisnosti.
Da će do obostrano prihvatljivog raspleta teško doći, svedoči i najnovija izjava šefa katalonske vlade Pućdemona da je odluka vlade u Madridu o primeni člana 155 ustava "suprotna pravnoj državi" i da se to može porediti s dobom Frankove diktature, kad je ukinuta autonomija Katalonije.
Pućdemon je za 26. oktobar sazvao zasedanje regionalnog parlamenta gde bi trebalo da padne neka ključna odluka.
Ali ni u redovima stranaka regionalne vlade, ni među katalonskim građanima, nema velike jednodušnosti kad je reč o tome šta sad učiniti.
Katalonski dnevnik Periodiko je objavio da istraživanje raspoloženja javnosti kazuje da je 69% Katalonaca za sazivanje vanrednih izbora kojima bi se mogao rešiti sukob Madrida i Barselone, što su i predložile centralne španske vlasti.
Mala većina građana koji su za nezavisnost Katalonije, 48%, to rešenje vide kao izlaz iz slepe ulice, mada ih je 47% ipak protiv.
Takođe, njih samo 29% misli da Pućdemon treba da odmah proglasi nezavisnost, 37% ih smatra da su izbori način da se osujeti ukidanje autonomije, a 25% da treba od svega odustati i pregovarati s centralnom državom.
Mada vlada opšta zabrinutost zbog činjenice da velike banke i kompanije usled krize napuštaju Kataloniju, samo 14% pristalica nezavisnosti misli da postoji pretnja katalonskoj privredi ako se proglasi nezavisnost.
Međutim, preko 80% onih koji su protiv otcepljenja, a njih je više od polovine stanovništva, misle da bi jednostrani pokušaj osamostaljivanja Katalonije imao pogubne ekonomske posledice.
Više od 80% građana Katalonije koji ne vide boljitak u otcepljenju kažu da "strahuju za budućnost", ali je onih koji to misle među pristalicama nezavisnosti samo 14%.
Da i Evropu itekako brine budućnost Katalonije i Španije, svedoče i mnogobrojne analize i napisi specijalnih izveštača medija EU iz Barselone i Madrida.
Francuski dnevnik Figaro ocenjuje da pristalice nezavisnosti "spremaju bunu" i izvođenje masa na ulice u odbranu sedišta katalonske vlade i skupštine, a nemački nedeljik Špigl u naslovu postavlja pitanje "Separatisti u Kataloniji - gušenje bune ili revolucija?".
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|