 Bugarska ovaj put brži reformator od Rumunije |
| Objavljeno : 16.11.2017. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Bugarska i Rumunija su napredovale u sprovođenju reformi pravosuđa i u borbi protiv koprupcije ali "ima još dosta posla koji treba da urade", ocenila je Evropska komisija u redovnom izveštaju za te dve zemlje koje i dalje ne mogu u Šengen, iako su postale članice EU pre deset godina. Ono što je pozitivno, jeste to što je prvi put ponuđen rok do kada bi monitoring u sklopu CVM mehanizma trebalo da se završi, čime bi se tim zemljama otvorila mogućnost za eventualni ulazak u Šengen.
Predstavljajući izveštaje za Bugarsku i Rumuniju u okviru Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM) potpredsednik EK Frans Timermans sumirao je oba dokumenta rečima: "Uočen je napredak u nekim oblastima ali treba više da se uradi".
Timermans je rekao da računa će Bukurešt i Sofija "nastaviti neophodne reforme i izbeći povratak (na pređašnje stanje), kako bi mogli zajedno da radimo na cilju ukidanja CVM u mandatu ove Komisije".
Evropska komisija će poslednji put pre nego što joj se 2019. završi mandat napredak Bugarske i Rumunije ponovo oceniti krajem 2018.
Za razliku od ranijih izveštaja, Komisija je ovaj put pohvalila Bugarsku dok je Rumuniji zamerila na sporijem napretku.
"I dok je politička neizvesnost u Bugarskoj dovela do izvesnog kašnjenja sa sprovođenjem reformi na početku godine, od maja je taj proces dobio na snazi, iako krajnji rezultat tek treba da se vidi u oblastima koje zahtevaju zakonodavnu reformu i akcije vlade, poput borbe protiv korupcije", istakao je prvi potpredsednik EK.
Kada je reč o Rumuniji, Komisija je "konstatovala da je ukupan reformski proces u 2017. zastao i da je usporeno ispunjavanje preostalih preporuka".
"Komisija još ne može da zaključi da je neko od merila CVM potpuno ispunjeno mada su neka blizu te tačke", navodi se u izveštaju o Rumuniji.
Bugarska i Rumunija su pod budnim okom Komisije u sklopu mehanizma CVM od 2007, kada su, tri godine posle ostalih bivših komističkih zemalja, ušle u EU. Cilj CVM je da ohrabri i prati pravosudne reforme jer te dve zemlje u tom pogledu nisu bile usklađene sa standardima EU. Napredak se meri nizom merila.
CVM nije primenjen u slučaju Hrvatske, koja je postala članica EU 2013. Umesto tog mehanizma, Komisija je počela praksu otvaranja poglavlja o vladavini prava na samom početku pregovora sa kandidatima za EU.
Obe zemlje Komisija inače smatra spremnim za Šengen od 2010. Međutim, pristupanje šengenskoj zoni zahteva jednoglasnost a Bugarska i Rumunija nisu uspele da zadobiju političku podršku. Te dve države blokiraju zemlje poput Francuske, Nemačke i Holandije. Neke članice Šengena naime izražavaju bojazni u vezi napretka Bugarske i Rumunije u reformisanju pravosuđa i borbi protiv korupcije.
Predsednik EK Žan-Klod Junker u govoru o stanju Unije u septembru rekao je da Bugarskoj i Rumuniji treba dozvoliti da uđu u Šengen jer ispunjavaju sve tehničke kriterijume.
Bugarska i Rumunija, dve najsiromašnije članice EU, takođe žele da uđu u zonu evra pri čemu je Bugarska blizu ulaska u Mehanizam deviznih kurseva (ERM 2) koji se smatra čekaonicom za evro.
Inače, Bugarska će šestomesečno predsedavanje Savetom EU preuzeti 1. januara 2018. a Rumunija će biti predsedavajuća od 1. januara 2019.
Izvor: EURACTIV.com
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||