Napredak Bugarske u poslednjih godinu dana u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala bio je spor dok je Rumunija napredovala na mnogim poljima i već se vide znaci održivosti reformi, ocenila je Evropska komisija. Bugarskoj je Komisija zamerila što pitanja nasumičnog dodeljivanja predmeta i imenovanja na važne sudijske pozicije ne rešava na način koji uliva poverenje i što na probleme u borbi sa korupcijom i kriminalom ne reaguje sveobuhvatno i strateški. Kao problem u Rumuniji izdvojen je visok stepen nedoslednosti u nekim odlukama suda i ocenjeno je da su mnoga zakonodavna pitanja još otvorena. Velika većina Bugara i Rumuna smatra da EU pozitivno deluje na reforme pravosuđa i borbu protiv korupcije i žele da njihove zemlje u tim oblastima dostignu standarde uporedive sa onim u drugim članicama EU.

Rumunija i Bugarska su od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine pod nadzorom Evropske komisije u oblastima pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala jer nisu u potpunosti ispunile standarde. Zbog toga sada Brisel traži da se u pregovorima o članstvu u EU prva otvaraju i poslednja zatvaraju poglavlja koje se odnose na vladavinu prava.

Kada je reč o Bugarskoj, Evropska komisija, koja prati reforme u toj zemlji i Rumuniji preko Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM), navela je da su sadašnja bugarska vlada i parlament napravili značajan korak usvojivši strategiju reforme pravosuđa kojom se utvrđuje pravac daljeg rada na brojnim područjima.

Ocenjeno je i da su od prethodnog izveštaja iz januara 2014. ključne institucije nastavile da rade na promenama u upravi koje će doprineti sprovođenju reformi "na terenu".

Međutim, neka važna pitanja, poput obezbeđenja nasumičnog dodeljivanja predmeta i imenovanja na važne sudijske pozicije, za šta su odgovorne nacionalne institucije, i dalje se ne rešavaju na način koji bi ulivao poverenje, ukazuje se u novom izveštaju Komisije.

Ocenjeno je i da se na dobro poznate probleme u borbi sa korupcijom i organizovanim kriminalom i dalje ne reaguje sveobuhvatno i strateški.

Kako se ističe, jako je malo "krupnih" slučajeva korupcije ili organizovanog kriminala koji su rešeni na sudu.

Izveštaj sadrži niz preporuka u oblasti nezavisnosti, odgovornosti i integriteta sudstva, reforme strategije za pravosuđe, efikasnosti sudstva, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Komisija ocenjuje da Bugarska sada mora da ubrza reforme i pokaže rezultate na svim poljima. U narednih godinu dana, do sledećeg izveštaja, Komisija će budno pratiti napredak Bugarske kroz redovne misije, kao i čest dijalog sa bugarskim vlastima i drugim članicama Evropske unije.

Inače, bugarski mediji su pred objavljivanje izveštaja spekulisali da će biti katastrofalan jer je opšti stav da zemlja nije napredovala sa reformom sudstva i u borbi sa korupcijom.

Komisija, iznenađujuće, nije bila "stroga" i uzela je u obzir činjenicu da je Bugarska u poslednjih godinu dana promenila vladu tri puta. Takođe se Komisija vodila mišljenjem da nema mnogo koristi od kritikovanja bivših vlada.

Rumunija bolja od Bugarske

U izveštaju o Rumuniji Komisija je ocenila da je ta zemlja ostvarila napredak na mnogim poljima u poslednjih godinu dana i da se vide znaci održivosti. Posebno se ukazuje na, kako se ocenjuje, impresivan rad ključnih sudskih i drugih institucija u borbi sa krupnom korupcijom. Te akcije doprinele su rastu poverenja Rumuna u sudstvo uopšte i tužilaštvo za borbu protiv korupcije posebno.

Taj trend pratio je sve veći profesionalizam u celom sudstvu, uključujući spremnost da se mnogo doslednije brani nezavisnost sudstva.

Istovremeno, navela je Komisija, ostaje osećaj da napredak treba da se konsoliduje i dodatno osigura. Naime, mnoga pitanja ostala su otvorena. Navodi se da i dalje postoji visok stepen nedoslednosti u nekim odlukama suda, odluke parlamenta o pokretanju istraga o polanicima nisu objektivne, takođe parlament nerado prihvata konačne odluke Ustavnog suda.

I Rumuniji je Komisija dala niz specifičnih preporuka na planu nezavisnosti sudstva, reforme pravosuđa, integriteta i borbe protiv korupcije.

Kako se navodi, Komisija je uverena da će proces praćenja kroz CVM, mogućnosti koje se pružaju zahvaljući sredstvima EU i konstruktivan angažman Komisije i mnogih članica EU predstavljati dragocenu podršku reformama u Bugarskoj i Rumuniji.

Građani pozitivno ocenjuju ulogu EU

Novo specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar, objavljeno 26. januara, pred izveštaj o napretku Bugarske i Rumunije u reformi pravosuđa, pokazalo je da velika većina Bugara i Rumuna smatra da je Evropska unija pozitivno delovala na reformu sudstva u njihovoj zemlji.

Istraživanje je pokazalo da 73% građana Rumunije misli da je EU poiztivno uticala na promene u pravosuđu u zemlji dok 67% smatra da je pozitivno delovala na borbu protiv korupcije.

U Bugarskoj 78% ispitanika želi da EU nastavi sa procesom CVM dok zemlja ne dostigne standarde koji mogu da se porede sa standardima i drugim članicama Unije.

Istraživanje je pokazalo i da 61% Bugara misli da je EU pozitivno delovala na reformu sudstva u toj zemlji a više od polovine je uvereno i da je imala pozitivan uticaj na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Istraživanje Eurobarometar obavljeno je u novembru 2014. godine.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rumunija nerado oduzima imovinu kriminalaca
  
• 

  Vesti

  : GREKO: Potrebna bolja primena antikorupcijskih propisa
  
• 

  Vesti

  : Brisel odgovara na sistemske pretnje vladavini prava
  
• 

  Vesti

  : Malo suđenja za korupciju u Bugarskoj
  
• 

  Vesti

  : Rumunskim poslanicima imunitet za korupciju