Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU zabrinjava saradnja Kine i istočne Evrope
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope okupili su se 27. novembra u Budimpešti na šestom samitu “16+1” inicijative, koja izaziva sve veće nepoverenje i zabrinutost u zapadnim evropskim zemljama. Dok za Mađarsku inicijativa predstavlja “otvaranje ka istoku”, za Srbiju lepak u “pouzdanom prijateljstvu”, a za Poljsku “ogromnu mogućnost”, u prestonicama zemalja EU čuju se “zajedljivi” komentari. Evropske diplomate strahuju da Peking može da iskoristi inicijativu da podrije propise EU, koristeći rastuće tenzije između istočnog i zapadnog dela Unije.
Pokretač inicijative bila je sposobnost Kine da finansira i gradi puteve, železnice, elektrane i drugu infrastrukturu koja je bila potrebna nekim siromašnijim zemljama centralne i istočne Evrope, piše list Fajnenšel tajms.
Opseg delovanja te inicijative je, međutim, počeo da se preliva i u političke i strateške oblasti, izazivajući nepoverenje među nekim zapadnoevropskim silama.
“Taj podregionalni pristup nailazi na veliku sumnju ne samo u Briselu, nego i u prestonicama mnogih zemalja članica”, izjavio je evropski diplomata koji nije želeo da bude identifikovan zbog osetljivosti teme.
Drugi evropski zvaničnik, koji je takođe tražio da ostane anoniman, rekao je da se inicijativa 16+1 suočava sa više stvari.
“Neke od njih se tiču nadležnosti EU, ili zalaze u nove oblasti u kojima već postoje incijative EU i Kine. A mi vidimo samo vrh ledenog brega”, rekao je diplomata.
Dok se 16 zemalja – Mađarska, Bugarska, Rumunija, Poljska, Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Češka, Litvanija, Letonija i Estonija – pripremaju za samit u Budimpešti, jasno je da je Kina sve uspešnija u tim zemljama, navodi Fajnenšel tajms.
“Centar ravnoteže svetske ekonomije se pomera od zapadu ka istoku. Iako se to i dalje negira u zapadnom svetu, negiranje ne izgleda razumno”, rekao je u oktobru mađarski premijer Viktor Orban.
Mamac za zemlje centralne i istočne Evrope
Od 2012. godine kineske kompanije, koje su podržale državne banke, objavile su da su uložile oko 15 milijardi dolara u infrastrukturu i povezane industrije, prema podacima koje je prikupio Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) u saradnji sa Fajnenšel tajmsom.
“Za Kinu su 16 zemalja važne same po sebi, ali i kao most ka EU”, izjavio je direktor projekta CSIS-a Džonatan Hilmen.
U Srbiji, koja ima “sveobuhvatno strateško partnerstvo” s Kinom, očekuje se oko 1,9 milijardi dolara investicija u infrastrutkru, prema podacima CSIS-a. Mađarskoj, koja ima “visok nivo međusobnog poverenja” sa Kinom, obećano je 1,5 milijardi dolara.
Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je 2016. da je njegova zemlja, koja je s Pekingom potpisala sporazume u vrednosti od oko tri milijarde dolara, predstavlja “kapiju za Kinu u EU”.
Brige u EU
Za neke u EU jedna od glavnih zabrinutosti je da bi Kina mogla da pojača napore da iskoristi uticaj u centralnoj i istočnoj Evropi za ometanje aspekata zajedničke EU politike prema Kini.
Druga je da neke evropske zemlje mogu da iskoriste snažne veze sa Kinom da ojačaju pregovaračke pozicije protiv Brisela.
Evropske diplomate smatraju da bi to moglo da oslabi efikasnost Brisela u često svadljivim odnosima sa svojim drugim po veličini trgovinskim partnerom.
Zahtev Kine da njenim kompanijama budu garantovani ugovori zabrinjava Brisel koji strahuje da bi time bili prekršeni propisi EU o javnim nabavkama.
Nemački ministar spoljnih poslova je već pozvao Peking da poštuje koncept “jedne Evrope”.
“Ako ne uspemo u razvijanju jedinstvene strategije prema Kini, onda će Kina uspeti u podeli Evrope”, rekao je Gabrijel u septembru.
Direktor kineskog Instituta za međunarodne studije Cuej Hongđen rekao je da je jedna Evropa “izvodljiva geografski, ali ne i u pogledu politike i ekonomije”.
Politički ciljevi Kine
Kina je pokrenula inicijativu “16+1” da bi ojačala odnose i povećala trgovinsku saradnju sa zemljama centralne i istočne Evrope koje vidi kao prolaz ka zapadnoj Evropi i od ključne važnosti za njenu inicijativu “Jedan pojas, jedan put”.
Pored komercijalnih razloga, Peking koristi svoje veze i za političke ciljeve.
Na samitu 2016. u Rigi, premijer Kine Li Kećijang je pozvao vlade 16 zemalja da “ispravno reše vruća pitanja i održe svetski mir i regionalnu stabilnost”, što su neke evropske diplomate shvatile kao poziv tim zemljama da podrže stav Kine u sporovima oko Južnog kineskog mora i drugim geopolitičkim pitanjima.
Rezultat uticaja Pekinga mogao se videti u reakciji EU na međunarodnu sudsku odluku da Kina nema osnova za polaganje prava na oblasti u Južnom kineskom moru. Posle trodnevnih teških razgovora, opozicija, uglavnom Mađarska i Grčka, uspele su toliko da ublaže saopštenje da Kina uopšte nije direktno pomenuta.
Kontroverzni projekti
Predsednik Evropske komisije je najavio u septembru uspostavljanje procesa analize investicija u cilju “zaštite kolektivne bezbednosti”, ocenjujući da svako preuzimanje ključnih infrastrukturnih projekata ili kompanija vojne tehnologije može da se realizuje samo transparentno, uz analizu i raspravu.
Neki smatraju da je dosadašnje delovanje Kine u centralnoj i istočnoj Evropi učinilo takav proces analize još neophodnijim.
Takav primer je izgradnja brze pruge Budimpešta-Beograd, jer Mađarska nije raspisala tender za taj projekat vredan 2,9 milijardi dolara. Evropska komisija je zbog toga pokrenula istragu da bi ispitala da li su prekršeni propisi EU.
Makedonsko ministarstvo za saobraćaj i komunikacije je zaustavilo radove na auto-putu, u vrednosti od 373 miliona evra, zbog navoda da je državni budžet zbog toga imao gubitak od 155 miliona evra. Projekat je najvećim delom finansiran kreditom od kineske Eksim banke, a izvodila ga je kineska državna građevinska kompanija Sinohidro.
Crna Gora je 2014. potpisala s Eksim bankom sporazum vredan 800 miliona evra za izgradnju puta od Bara do granice sa Srbijom, uprkos upozorenju Međunarodnog monetarnog fonda da bi time bila ugrožena fiskalna stabilnost.
Neki skeptici priznaju da sukobi oko “16+1” odražavaju šire tenzije u EU, posebno između nekih istočnih i zapadnih članica.
“Treba da očekujemo da Kina koristi 16+1 za ostvarivanje sopstvenih interesa unutar EU. To je strateška diplomatija: graditi odnose gde imate veći uticaj i primenjivati te nove veze tamo gde imate manji uticaj”, ocanio je Hilmen iz CSIS-a.
Izvor: Fajnenšel tajms
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
