Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Amerika pritiska Evropu da poveća vojni budžet
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.02.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Američki sekretar za odbranu Džim Matis pokušaće 15. februara da pritisne evropske saveznike da održe obećanje da će povećati vojne budžete, a SAD nude Evropi veću pomoć u toj oblasti. Prvi put članice NATO su predložile planove kako će dostići cilj da godišnje 2% BDP odvajaju za odbranu do 2024, nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio povlačenjem podrške saveznicima koji nedovoljno troše u toj oblasti.
Posle višegodišneg smanjivanja evropskih odbrambenih budžeta, petnaest od 28 zemalja, ne računajući SAD, sad imaju strategiju kako da dostignu NATO cilj dogovoren 2014, kao odgovor na rusku amputaciju Krima, objavio je EURACTIV.com.
Nije, međutim, jasno hoće li to Trampa zadovoljiti na samitu NATO u julu, s obzirom da samo Francuska planira da poveća odbrambene troškove za više od trećine između 2017. i 2025, dok je Španija već saopštila da neće moći da ostvari cilj za 2024, a zaostaju i Belgija i Italiju. Čak i Nemačka sa projektovanim povećanjem od više milijardi evra, neće stići do 2% u 2024.
Keti Vilberger, prva zamenica pomoćnika sekretara za odbranu i međunarodna bezbednosna pitanja, rekla je novinarima da se očekuje da će Matis zauzeti snažnu poziciju.
„On će se obratiti onima koji nemaju nacionalne planove za postizanje cilja od 2% i sugerisati im da zaista treba da te planove naprave,“ rekla je.
Niska budžetska potrošnja na odbranu u Evropi već duže iritira Vašington. Ali su ruska vojna modernizacija, islamska militantnost i elektronski rat na kompjuterskim mrežama izbacili u prvi plan veliko evropsko oslanjanje na SAD.
Prema NATO podacima, Britanija, Grčka, Rumunija i Baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija su dostigle ili su blizu cilja od 2%, dok su Francuska i Turska među zemljama koje rade na tome da ga uskoro ispune.
Jedan od problema leži u „jeziku“ NATO troškovnih obećanja iz 2014. Savezničke zemlje su se obavezale da „krenu ka“ 2%, dok Tramp sad insistira da je 2% „jedva minimum“. Američki predsednik je preuzeo glavnu ulogu na sastanku šefova država NATO zemlaja 25. maja 2017, kad je u uvodnom izlaganju udvostručio zahtev za plaćanjem drugih članica.
Tramp je dao i primer, predloživši 1,7 milijardi dolara više izdvajanja u vojne troškove u Evropi 2019, jer SAD predvode NATO u pokušaju odvraćanja Rusije. Američki zvaničnici su, međutim, u nedoumici u vezi sa podrškom novom odbrambenom paktu za koordinaciju odbrambene politike EU i omogućavanju zemljama da zajednički kupuju naoružanje.
Vilbarger upozorava da „mi ne želimo da vidimo EU pokušaje da zahteve ili aktivnosti udalje od NATO i premeste u EU“. Američka ambasadorka pri NATO Kej Bejli Hačison je dodala da postoji zabrinutost da će američke fabrike za odbranu biti zatvorene. „Ne želimo da to postane protekcionističko sredstvo za EU,“ prokomentarisala je ona predloženi pakt.
Američki kongres je za odbranu u budžetskoj 2018. odobrio 700 milijardi dolara, što je više nego što je tražio Tramp. Iz novog budžeta će se finansirati kupovina nove vojne opreme koja uključuje lovce F35, helikoptere, tenkove i oklopna vozila, brodove i podmornice. Iz istog izvora, plate vojnika biće veće 2,4%, dok će Ukrajina dobiti 350 miliona dolara za finansiranje bezbednosti zemlje, a Izrael 705 miliona za sistem protivraketne odbrane.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
