Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemački zvaničnik: Nema popuštnja kod vladavine prava
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 EU je zajednica istih vrednosti, istakao je Mihael Rot (SPD), ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, u razgovoru za Tagešpigl, komentarišući anti-Soros kampanju u Mađarskoj i procedure protiv Poljske zbog narušavanja vladavine prava. U intervjuu koji prenosi EURACTIV.com, Roth, između ostalog kaže da ga brine što demokratski izabran premijer Mađarske nema mnogo razumevanja za manjine.
Mihael Rot je ministar za Evropu u nemačkom Ministrastvu spoljnih poslova od 2013, u trećem kabinetu kancelarke Angele Merkel. Član je Socijaldemokratske partije (SDP)
Mađarski parlament upravo debatuje zakonodavni paket koji bi mogao drastično da ograniči prava migrantskih organizacija. Da li premijer Viktor Orban konačno skreće sa demokratskog puta?
Viktor Orban je predsednik vlade koji je naravno izabran demokratski. No, duboko sam zabrinut da njegova ideja o demokratiji znači da on ne brine puno o manjinama i njihovim stavovima. Zakonski paket “Stop Sorosu“, kojim Orban želi da ograniči podršku američkog milijardera Džordža Sorosa mađarskom civilnom društvu i rad migrantskih organizacija, je uznemirujući.
Stiče se utisak da budapeštanska anti-Soros kampanja koju sponzoriše država podstiče opasne stereotipe: Soros je demonizovan kao „jevrejski finansijski kapitalista“ i nelegalni izbeglički radnik. Svako može da kritikuje Sorosa. Ali njegova demonizacija, što se sada događa u Mađarskoj, je, po mom mišljenju, izuzetno opasna i neprihvatljiva.
Da li Orban preteruje u pokušaju da ponovo bude izabran na parlamentarnom glasanju u aprilu?
Pokušaj da se zauzme što bolja početna pozicija je deo svake izborne kampanje. No, nekoliko principa se mora poštovati. Za zemlje članice EU je neprihvatljivo da toliko podrivaju suštinu evropskih vrednosti što Mađarska ponekad radi. Posebno jer je EU više od zajedničkog tržišta. EU je zajednica istih vrednosti koje obavezuju članice. Nemačka vlada nema interes u bilateralnom konfliktu sa Mađarskom, upravo obrnuto. Ali kada se negde u EU suštinske vrednosti zajednice ne poštuju, ne možete to samo ignorisati.
Može li zbog kršenja fundamentalnih evrposkih prava i protiv Mađarske biti aktiviran član 7 Ugovora o EU za uskraćivanje prava glasa, kao što je Evropska komisija već uradila u slučaju Poljske?
Komisija je već upotrebila razne instrumente u vezi sa Mađarskom. Među njima je i par prekršajnih procedura. Komisija u tome ima našu punu podršku. Može li se i u tom slučaju iskoristiti član 7, ne mogu sada da kažem.
Prekršajne procedure protiv Mađarske, Češke i Poljske su već inicirane u Briselu, jer te tri zemlje odbijaju odluku EU o prihvatanju izbeglica. Prema Orbanu, „migracije su „opsane za naše društvo, naš naćin života i hrišćansku kulturu“.
Mnogo toga bi bilo postignuto da u Budimpešti takva propaganda prestane. Trenutno u Mađarskoj ima otprilike 400 izbeglica. Tvrdnja da je zemlja pretrpana izbeglicama je iskrivljena slika. Slažemo se sa Mađarskom da zaštita spoljnih granica mora biti pojačana. Ali, nije reč o gradnji „evropskog utvrđenja“. Pre je reč o tome da Evropljani imaju pravo da znaju ko dolazi u EU.
Ali ako Orban, upkos svemu, ostane čvrst u odbijanju izbegličkih kvota, da li bi nadležni EU ministri unutrašnjih poslova još jednom trebalo da nadglasaju Mađarsku kao što su to učinili 2015?
To ćemo videti. Niko u EU zaista ne bi trebalo da se izvinjava zbog upotrebe uobičajene zakononodanve procedure. Ako iskoristimo ove većinski donete odluke to ni u kom smislu nije kršenje postojećeg zakona. U nekim zemljama su teme integracije i migracije relativno nove. Tamo je manje iskustva sa tim nego u Nemačkoj. I ja to razumem. Zato je veoma važno da zemlje kao Nemačka služe kao dobar primer i učine da jasnim da dok različitost religija, kultura i etniciteta ponekad može biti iscrpljujuća, ona nas i obogaćuje i čini jačim.
Kancelarka Angela Merkel je već predložila mogućnost da se plaćanje EU subvencija za strukturno slabe regione poveže sa prijemom izbeglica. Šta mislite o tome?
Trebalo bi razdvojiti razgovore o EU budžetskom periodu od 2021. nadalje od specifičnih događanja u Mađarskoj i Poljskoj. Ono što želimo da uredimo za budući EU budžetski okvir odnosi se na svih 27 zemalja članica. Mi razmatramo dve mogućnosti: prvo, postoje finansijske implikacije ako pojedina zemlja članica primeni ili ne strukturne reforme koje se traže. Drugo, takođe želimo da isplata EU fondova generalno zavisi od poštovanja vladavine zakona.
Međutim, ne treba razmišljati samo o sankcijama i kresanju fondova. Ja predlažem da se u budućnosti osnuje poseban fond EU za fundamentalne vrednosti i vladavinu prava. Taj fond bi mogao da pomaže civilnom društvu gde god je vladavina prava pod pritiskom. Sasvim je izvodljivo da se, unutar postojećeg Evropskog fonda za strateške investicije takva rezervna sredstva. Ali, u svakom slučaju, ne bi trebalo samo pričati o sankcijama i kresanju sredstava.
Govoreći o Poljskoj, šta će se dalje događati sa procedurom u vezi sa Artiklom 7 u odnosu na vladavinu prava?
Za početak, nije reč o nemačko-poljskom konfliktu već o potrebnoj diskusiji između EU i Poljske. I dalje se nadam da će naši poljski partneri biti spremni da se saglase sa odlukama Komisije. S druge strane, međutim, mora biti jasno da neće biti popuštanja u vezi sa temama koje se odnose na vladavinu prava.
Kako vidite ulogu Nemačke u EU? Da li je Berlin medijator između „starih“ i „novih“ zemalja članica?
Moramo da budemo samokritični kad je reč o činjenici da su „stare“ i „nove“ zemlje članice ostale veoma udaljene, čak i nakon 14 godina od istoočnog proširenja EU. Još nisu srasle. Mi smo premalo zabrinuti siutacijom u centralnoj i Istočnoj Evropi. Impresioniran sam tezama bugarskog intelektualca Ivana Krasteva. On s pravom kaže Zapadnoevropljanima da nismo istinski zainteresovani za centralnu i Istočnu Evropu.
Ljudi na Zapadu često potcenjuju ogromne ekonomske i društvene transformacije u zemljama Istočne Evrope od 1989. Od 2010, oko 600.000 uglavnom mladih ljudi je emigriralo samo iz Mađarske. Posebno su milioni evropski orijentisanih ljudi napustili centralnoevropske zemlje od 1989. To je bolan gubitak za naše susede koji ne sme biti zaboravljen.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: MSP Nemačke
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
