Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Putin pobedio s rekordnim brojem glasova
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.03.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vladimir Putin osvojio je još jednu ubedljivu pobedu na izborima za predsednika Rusije, čime će na čelu najveće države na svetu ostati do 2024. godine. Apsolutnu pobedu ostvarenu u vreme neprijateljskih odnosa sa Zapadom Putin vidi kao poverenje i priznanje onoga što je uradio u teškim uslovima.
Putin je na izborima 18. marta osvojio 76,67% glasova, na osnovu 99,8% prebrojanih glasačkih listića. Time je potukao sopstveni rezultat na prethodnim predsedničkim izborima 2012. godine kada je osvojio 64% glasova.
U pobedničkom govoru na Crvenom trgu, Putin je okupljenima rekao da na pobedu gleda kao na priznanje onoga što je učinjeno proteklih godina u teškim uslovima, obećavši da će novi mandat iskoristit da pojača rusku obranu protiv Zapada i da podigne životni standard.
"Veoma je važno da održimo ovo jedinstvo. Mislićemo na budućnost naše velike domovine", rekao je Putin. Kasnije je u predizbornom štabu rekao da su pred njima teška vremena, ali da Rusija ima šansu da napravi odlučan korak napred.
Putinova pobeda nikada nije bila pod znakom pitanja, navodi EURACTIV.com. Njegov najbliži rival, kandidat Komunističke partije Pavel Grudinin osvojio je 12% glasova. Nijedan od sedam protivkandidata nije predstavljao pretnju Putinovoj pobedi, a lideru opozicije Alekseju Navalniju zabranjeno je da se kandiduje na izborima.
Izlaznost je bila 67.4%. Kritičari tvrde da su zvaničnici terali ljude da idu na glasanje, kako ne bi bila mala izlaznost zbog nemotivisanosti birača da izađu na izbore na kojima je jedan čovek apsolutni favorit.
Rezultat izbora, prema oceni Putinovih pristalica, predstavlja odbranu njegovog čvrstog stava prema Zapadu.
"Mislim da su u SAD i Velikoj Britaniji shvatili da ne mogu da utiču na naše izbore", rekao je poslanik Gornjeg doma parlamenta Igor Morozov.
Predsednica gornjeg doma Valentina Matvijenko izjavila je da je to moralna pobeda nad Zapadom.
"Naši izbori su još jednom pokazali da nije moguće manipulisati našim ljudima. Ljudi su se ujedinili. Nijedna zemlja na svetu nema tako otvorene i transparentne izbore", rekla je Matvijenko.
Neprijateljski odnosi
Dugoročnije pitanje je da li će Putin omekšati svoju antizapadnu retoriku sada kada je pobedio na izborima.
Njegov ratoboran govor dostigao je vrhunac u obraćanju naciji pre izbora, kada je otkrio novo nuklearno oružje za koje je rekao da može da pogodi bilo koju tačku na planeti i da može da izbegne američke sisteme protivraketne odbrane.
Sukobljeni zbog Sirije, Ukrajine, navoda o ruskom uticanju na izbore i umešanosti u sajber napade i ubistvo bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke, odnosi Moskve i Zapada su pali na nivo kakav je bio posle Hladnog rata.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog pripajanja Krima i podrške proruskim separatistima u Ukrajini nanele su veliku štetu ruskoj ekonomiji, ali ne izgleda da je Putin spreman na ustupke za ukidanje sankcija.
Rusija je u diplomatskom sporu i s Velikom Britanijom jer je u toj zemlji otrovan bivši ruski agent Sergej Skripalj. Putin je posle izborne pobede rekao da Rusija ne poseduje hemijsko oružje kojim je on otrovan i da je “potpuna glupost da neko u Rusiji sebi dozvoli tako nešto uoči predsedničkih izbora i Svetskog fudbalskog šampionata”.
Očekivanja
Uprkos donekle prijateljskim odnosima s američkim predsednikom Donaldom Trampom, novi mandat neće dati Putinu mnogo podstreka da traži razumevanje s Vašingotnom, posebno kada se nastavlja istraga navodnog mešanja Moskve u izbore za predsednika SAD.
Agencija Asošiejtid pres navodi da su lideri naklonjeni Putinu ostvarili uspehe na nedavnim izborima u Italiji i Nemačkoj i da će u zemljama Zapada verovatno biti novih hakerskih napada povezanih s Rusijom i propagande čiji je cilj ometanje izbora ili diskreditovanje demokratije na drugi način.
"Pošto popularnost Putina u Rusiji skače kad god se suprotstavi Zapadu, očekuje se više čvrstog govora Putina sledeći put kad se suoči s pretnjama kod kuće i hrabriji veto Rusije u Savetu bezbednosti UN na sve što se smatra pretnjom ruskim interesima", navodi AP.
Ohrabren vojnim uspesima u Siriji, Putin bi mogao da pošalje rusku vojsku kao mirovne snage i u druge regionalne sukobe, na primer u Libiju, gde je invazija zapadnih sila pre sedam godina ostavila državu u bezakonju i preplavljenu ekstremistima.
Poslednji mandat?
Vladavina Putina, bilo kao predsednika ili premijera, traje od 2000. godine, a na kraju ovog mandata imaće 71. godinu. Samo je sovjetski diktator Josif Staljin vladao duže od njega.
Po ustavu Rusije, Putin nema pravo da se ponovo kandiduje 2024, ali bi mogao da traži novi mandat 2030. Putin je, međutim, posle objavljivanja preliminarnih rezultata, rekao da nema nameru da bude "do stote godina na vlasti".
Odgovarajući na pitanja novinara u njegovom predizbornom štabu, Putin je reka da mu je "smešno" pitanje da li će se na nekim sledećim izborima ponovo kandidovati za šefa države.
"Ja treba da budem ovde do stote godine? Ne!", rekao je Putin.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
