Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Putin apsolutni favorit u trci za četvrti predsednički mandat
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.03.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Rusiji će 18. marta biti održani redovni predsednički izbori, na kojima se, prema svim anketama, očekuje ubedljiva pobeda dosadašnjeg predsednika Vladimira Putina kome će to biti četvrti mandat. Na izbore Putin ovaj put izlazi kao nestranački kandidat ali, kao i ranije, nije učestvovao u predizbornim debatama već je iskoristio obraćanje naciji šefa države u kojem je građanima obećao bolji socijalni položaj i predstavio novo rusko naoružanje.
U izbornoj trci učestvuje osam kandidata. Pored Putina, kandidati su lider ultranacionalističke Liberalno demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski, dugogodišnji prokremljovski političar Sergej Baburin, lider liberalne partije Jabloko Grigorij Javlinski, kandidat malo poznate vanparlamentarne stranke Komunisti Rusije Maksim Surajkin i biznismen Boris Titov.
Novina među kandidatima na ovim izborima su novinarka Ksenija Sobčak i kandidat Komunističke partije Rusije Pavel Grudinjin, koji bi, po oceni analitičara, sudeći po antipropagandi na državnim medijima uperenoj protiv njih, mogli da uzmu deo glasova značajnih za Kremlj.
Najpoznatiji i najozbiljniji protivnik Kremlja, aktivista i bloger Aleksej Navaljni, pozvao je na bojkot predsedničkih izbora pošto mu je Centralna izborna komisija (CIK) uskratila pravo da se kandiduje.
CIK je prethodno upozorila da Navaljni, koji je više puta osuđivan, neće moći da učestvuje u izbornoj trci sve do 2028. godine.
Prema podacima CIK, u Rusiji ima gotovo 109 miliona birača koji će moći da glasaju na 97.000 biračkih mesta. U inostranstvu je još 1,8 miliona birača koji će moći da glasaju na 394 biračka mesta u 144 zemlje.
U Srbiji će građani Rusije moći da glasaju u Ambadsadi Rusije u Beogradu, ali i u Nišu i Novom Sadu. U Crnoj Gori glasaće u Ambasadi u Podgorici, ali će za one koji žive na primorju biti organizovan prevoz autobusima do glavnog grada. U Bosni i Hercegovini će glasanje biti omogućeno u Sarajevu i Banjaluci.
Pritom, kako navode u ambasadama Rusije, za glasanje je dovoljno imati ruski pasoš ili ličnu kartu i nije obavezno upisivanje u birački spisak.
CIK je najavila da će izbore posmatrati rekordan broj posmatrača, skoro 1.500.
Putin, koji je na vlasti od početka 2000. godine, ovog puta izlazi kao nestranački kandidat.
Kao i uvek do sada, on nije učestvovao u predizbornim debatama, ali je iskoristio Ustavom obavezujuće obraćanje naciji šefa države za predizbornu kampanju. Tada je građanima obećao u narednom šestogodišnjem predsedničkom mandatu bolji socijalni položaj i predstavio nove "supermoderne" vidove ruskog naoružanja, pokazujući vojnu silu države.
Ruske televizije su istovremeno u komentarima diskreditovale kandidate Kseniju Sobčak i Pavela Grudinjina.
Sobčak, koja Rusiju vidi kao deo Evrope, državni kanali pokušali su da diskredituju njenim ranijim učešćima u rijaliti programima, predstavljajući je kao neozbiljnog kandidata.
Komunisti su posle skoro dve decenije izašli sa novim kandidatom, Grudinjinim, ali je CIK objavila navode o njegovih 13 računa u Švajcarskoj sa oko milion dolara.
Komunistička partija Rusije ocenila je da je reč o aferi "Pavelgejt", optužujući televizije da krše izborno zakonodavstvo.
Prema poslednjem objavljenom istraživanju prokremljovskog Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjena (VCIOM), sprovedenom od 2. do 4. marta, na izbore će izaći 74% birača, a Putin će dobiti 69% glasova.
Analitičari smatraju da je cilj Kremlja upravo postizanje tih rezultata.
Background Bivšeg špijuna KGB Vladimira Putina imenovao je za premijera Boris Jeljcin u avgustu 1999. U govoru u ruskom parlamentu Putin je obećao da će obnoviti red, bezbednost i teritorijalni integritet Rusije. Godinu dana kasnije, kandidovao se na predsedničkim izborima i pobedio sa 53% glasova. Ponovo se kandidovao 2004. i osvojio 71,5% glasova.
Ustav Rusije je ograničavao broj predsedničkih mandata na dva, pa se Putin odlučio za novu strategiju - 2008. je svog premijera Medvedeva postavio za predsednika a on je postao premijer.
Za vreme mandata Madvedeva, Ustav je promenjen i predsednički mandat je produžen sa četiri na šest godina. To je značilo još deset godina za Putina, kada je ponovo izabran 2012. sa 63% glasova u prvom krugu, uprkos velikim protestima zbog izbornih nepravilnosti.
Putin sada ide ka četvrtom mandatu i, ako bude izabran, biće predsednik Rusije do 2024.
Mladi u limbu
Suočen sa ekonomskim problemima Rusije, Putin je svestan hitnosti reforme ekonomije, poboljšanja konkurentnosti ruske industrije i unapređenja investicija, piše briselski portal EURACTIV.com.
"Putin strahuje da se 'efekti Krima' neće ponoviti i da legitimitet vlade i preživljavanje režima zavise od njegovih kapaciteta da zadovolji osnovne materijalne potrebe populacije", navodi se u izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) "Dolazak post-Putinovske Rusije".
Rusi veoma cene stabilnost i zato gledaju na Putina kao na nekog ko je ponovo uspostavio ekonomski i socijalni red.
"Rusko društvo je devedesetih prošlo kroz ogromne teškoće. Stariji od 40 godina dobro se toga sećaju i vide znatno unapređenje od kako je Putin na vlasti", kaže Ivan (30), matematičar koji živi u Moskvi.
"Ne sviđa mi se Putin jer sam živeo u Švedskoj i Nemačkoj i mogu da uporedim Rusiju sa zemljama severne i zapadne Evrope. Zato mislim da može da bude bolje. Ipak, moji roditelji upoređuju sadašnju situaciju u Rusiji sa onom 1993. ili 1998, tako da po njima stvari mogu da budu i gore nego danas", dodaje Ivan.
Bivši francuski ambasador u Rusiji i autor knjige "Živeti sa Putinom" Klod Blanšmezon (Claude Blanchemaison) nada se da će Evropska unija iskoristiti četvrti Putinov mandat da preuzme odgovornost i olakša protok mladih, istraživača, umetnika.
"Nametanjem blokade Rusiji nećemo olakšati promene. Jednog dana će doći Putinov naslednik i tada će postojati potreba za novom generacijom obučenog osoblja", dodao je Blanšmezon.
Izvor: Zorana Bojić, dopisnica agencije Beta, EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
