Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkel pod pritiskom u vladi zbog migracione politike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka kancelarka Angela Merkel suočava se sa velikim pritiskom kod kuće oko migracione politike koja bi mogla da dovede u pitanje opstanak njene koalicione vlade. Kancelarki se otvoreno suprotstavio ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, oštar kritičar njenog liberalnog stava o izbeglicama i zagovornik oštrije pogranične kontrole.
Posle neuspešnih pregovora predsednice vlade i šefa policije, odložena je sednica parlamenta 14. juna kako bi obe stane – Merkelina Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska partija i manji koalicioni partner Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CSU), na čijem je čelu Zehofer, mogle da održe vanredne odvojene razgovore.
Zehofer, u okviru svog novog migracionog plana, traži da nemački policajci na granicama imaju pravo da vrate sve tražioce azila koji nemaju ispravna lična dokumenta i one koji su već registrovani u nekoj drugoj zemlji EU.
Merkel je odbacila tu ideju, strahujući da bi to u EU moglo da se shvati kao da Nemačka deluje sama i da bi moglo da oteža već preopterećenim mediteranskim zemljama na udaru imigrantskog talasa, kao što su Grčka i Italija.
Migranti kojima Zehofer želi da zabrani ulazak sada se primaju u Nemačku, gde se procenjuje njihova situacija, a zatim se neki šalju u zemlju EU u koju su prvo ušli ili se vraćaju u zemlju porekla.
Nemačka kancelarka je obećala da će tražiti zajednički odgovor na problem ilegalne imigracije na narednom samitu EU 28/29. juna i da će nastojati da postigne bilateralne sporazume s tranzitnim zemljama kao što su Italija i Austrija.
"Smatram ilegalnu migraciju jednim od najvećih izazova EU i zato verujem da ne treba da delujemo jednostrano, ili bez konsultacija, i ne na račun trećih strana", rekla je Merkelova.
CSU, međutim, uporno tvrdi da Nemačka "ne može da čeka još jedan samit EU", a predsednik bavarske vlade Markus Zeder izjavio je da se "mora misliti na lokalno stanovništvo, a ne samo na ostatak Evrope".
Aleksander Dobrindt iz CSU istakao je da Zehofer ima ovlašćenja da naredi policiji da vraćaju migrante, čime bi se otvoreno suprotstavio Merkelovoj i naterao je da ga otpusti, izazivajući haos u koaliciji.
Dobrindt je rekao da će se partijsko rukovodstvo CSU sastati 18. juna da donese konačnu odluku.
Lakmus test
Nemačka kancelarka je 13. juna imigraciju nazvala "lakmus testom za budućnost Evrope", ali to pitanje se još jednom pretvorilo u test za njen opstanak na vlasti.
Dnevnik Bild je pisao da ako dogovor ne bude postignut, Merkelova će morati da se suoči sa glasanjem o poverenju i svaki poslanik će morati da odluči da li nastaviti njenim putem ili izaći na nove izbore.
Opoziciona partija Zeleni izrazila je "duboku zabrinutost zbog realne krize vlade", koja Nemačku stavlja "na raskršće, da izabere humanost, solidarnost i vladavinu prava, ili da kaže zbogom svim tim vrednostima".
Zehofer je oštro kritikovao Merkelinu odluku da sredinom 2015. otvori granice za više od milion migranata, mada je vlada od tada znatno ograničila mogućnost ulaska u zemlju.
U vreme najveće krize, u Nemačku je iz Austrije dnevno ulazilo desetine hiljada ljudi koji su bežali iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja.
Masovni priliv izbeglica, zajedno sa kriminalnim delima migranata, doveli su do jačanja desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD), koja je 2017. ušla u parlament.
Zehofer, za razliku od Merkelove, iskazivao je otvorene simpatije desničarskim populističkim vladama koje su oštre po pitanju migracija, od Mađarske do Austrije i Italije.
CSU čekaju i izbori za bavarski parlament, na kojima bi značajn uspeh mogao da ostvari AfD.
Zehofer je 13. juna odbio da prisustvuje Nacionalnom integracionom samitu u Berlinu i umesto toga otišao na sastanak s austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom. Njih dvojica su posle razgovora objavili stvaranje "osovine" ministara unutrašnjih poslova Austrije, Nemačke i Italije za borbu protiv ilegalne imigracije u EU.
Spor Italije i Francuske
Pitanje prijema migranata je, u međuvremenu, izazvalo i diplomatski spor Francuske i Italije, posle odbijanja Rima da prihvati brod sa 629 migranata spasenih kod obala Libije, što je francuski predsednik Emanuel Makron ocenio kao "ciničan i neodgovoran čin". Zbog rasta tenzija u odnosima otkazan je sastanak ministara ekonomije dve zemlje, a bio je doveden u pitanje i sastanak Makrona i italijanskog premijera Đuzepea Kontea, zakazan za 15. jun u Parizu.
Italija je Makronove kritike osudila kao "neprihvatljive i neopravdane", oceniviši da ugrožavaju diplomatske odnose dve zemlje, a šef italijanske diplomatije Enco Moavero Milanezi pozvao je francuskog ambasadora na konsultacije.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini tražio je izvinjenje Makrona, zapretivši da će biti otkazan ranije najavljeni sastanak Makrona i Kontea. Njih dvojica su, ipak, potvrdili da će sastanak biti održan. Iz Jelisejske palate je saopšteno da Makron nije ništa izjavio s namerom da uvredi Italiju ili italijanski narod i da Pariz želi konstruktivni dijalog.
Brod "Akvarijus" je od 10. juna zarobljen u međunarodnim vodama pošto su Italija i Malta odbile da mu daju dozvolu da uđe u njihove vode. Španija je ponudila svoju luku, a Italija je poslala dva broda da preuzmu neke od migranata s Akvarijusa i prevezu ih do Španije.
Rim je takođe optužio Francusku da je vratila oko 10.000 migranata na severnu granicu Italije i pozvao je da primi migrante, na šta se obavezala prihvatanjem sistema kvota za raspoređivanje migranata unutar EU.
Izvor: EURACTIV.com, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
