Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Merkelova s Konteom i Makronom o migrantskom problemu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.06.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron razgovaraće 19. juna o pitanju prihvata migranata, koje je posebno dobilo na važnosti kada je Italija odbila da primi brod s više od 600 izbeglica. Merkelova, koja je i pod pritiskom koalicionih partnera da nađe zajedničko evropsko rešenje za migrantsku krizu, razgovarala je o tom pitanju i s italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom.
Angela Merkel je na konferenciji za novinare pre razgovora s Konteom 18. juna u Berlinu izjavila da želi da podrži Italiju u njenim naporima da smanji broj migranata koji dolaze u tu zemlju, a da je jedan od načina da se zahtevi za azil u zemljama Evrope obrađuju u neevropskim državama, uključujući Libiju.
Većina afričkih migranata koji žele da dođu u Evropu dolaze iz Libije u Italiju, mada je 2017. povećan broj onih koji su se odlučili da idu preko Maroka do Španije.
"Italija je jedna od zemalja koja prima mnogo izbeglica kao prva zemlja u koju ulaze. Želimo da podržimo Italiju u njenom pozivu na solidarnost i nadamo se da će Nemačka takođe naići na razumevanje kada je u pitanju solidarnost u Evropi u pogedu problema migracija", izjavila je Merkel.
Nemačka kancelarka je rekla da će njeni razgovori s Konteom i drugim evropskim liderima narednih sedmica biti usredsređeni na to kako EU može da omogući stabilnu vladu u Libiji, kako da libijska obalska straža bude bolje obučena i kako da se u toj zemlji, ako bude potrebno, sprovode procedure u vezi s azilom.
Konte je rekao da je potrebno uspostaviti evropske kancelarije za imigraciju van Evrope kako bi se izbegla "putovanja smrti". Više od 3.000 ljudi je, prema podacima Agencije UN za migracije, umrlo prilikom pokušaja da pređu Sredozemno more 2017.
EU mora da promeni svoj stav o migraciji, rekao je Konte, dodajući da misli da je i Nemačka svesna toga.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini blokirao je ulazak stranih humanitarnih brodova u italijanske luke, čime je izazvao oštre reakcije Francuske i Holandije.
Odbijanje Rima da prihvati brod sa 629 migranata spasenih kod obala Libije, francuski predsednik je ocenio kao "ciničan i neodgovoran čin", posle čega je francuski ambasador u Rimu pozvan na konsultacije.
Konte i Makron su se nakon toga sastali u Parizu 15. juna i tom prilikom pozvali na reformu sistema EU za dobijanje azila, saglasivši se da prihvatni centri za migrante treba da se otvaraju u zemljama njihovog porekla.
Francuski predsednik će o rešavanju migrantske krize razgovarati i sa nemačkom kancelarkom, kojoj su njeni koalicioni partneri dali rok od dve nedelje za konačan dogovor s vladama drugih država EU.
Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CSU) želi da zabrani ulazak izbeglicama kojima je već odbijen zahtev za azil u Nemačkoj ili su registrovane u nekoj drugoj zemlji EU. Tome se protivi Merkelova, liderka vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ne želeći da povlači jednostrane poteze i tražeći zajedničko rešenje na nivou cele EU.
Strahujući da će na izborima za bavarski parlament u oktobru izgubiti glasove od sve jače desničarske Alterantive za Nemačku, CSU nastoji da pokaže čvrst stav kada je u pitanju migraciona politika, ali je lider CSU, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao da nema nameru da ruši nemačku kancelarku.
"Niko ne želi kraj koalicije, kolaps saveza ili pad vlade", rekao je Zehofer, čija bi partija znatno oslabila u slučaju raskida koalicije sa CDU. Merkelina partija bi, u slučaju razlaza sa CSU, ostala bez vladajuće većine u Bundestagu.
Merkelova je najavila da će razgovarati s drugim evropskim zemljama o problemu migranata pre samita EU 28/29. juna i da će 1. jula izvestiti CSU o rezultatima.
"CDU i CSU imaju zajednički cilj - bolja organizacija i upravljanje imigracijom i značajno smanjenje broja ljudi koji ulaze u ovu zemlju. Situacija kao što je bila 2015. ne može i neće se ponoviti", rekla je nemačka kancelarka.
Prema podacima nemačkog Minsitarstva unutrašnjih poslova, broj novih tražilaca azila je 2017. pao za 33% na 186.000, sa 280.000 prethodne godine, i znatno manje od 890.000 koliko ih je ušlo u Nemačku u jeku krize 2015.
Izvor: EURACTIV.com, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
