Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Broj izbeglica i raseljenih u svetu dostigao 68,5 miliona
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.06.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Broj izbeglica i interno raseljenih u svetu dostigao je 68,5 miliona u 2017. godini, a skoro polovinu među njima čine deca, navodi se u izveštaju Visokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR). Kriza u Demokratskoj Republici Kongo, rat u Južnom Sudanu i bekstvo stotina hiljada izbeglica Rohindža iz Mjanmara u Bangladeš doprineli su da u 2017. bude zabeležen nov rekord u broju izbeglih i raseljenih u svetu. Istovremeno je Brisel saopštio da je u EU u prvom kvartalu 2018. zabeležen pad broja ljudi koji prvi put traže azil u bloku od 15%.
Podaci su objavljeni pred Svetski dan izbeglica koji se obeležava 20. juna.
Kako se navodi, prema podacima UNHCR svaka 110. osoba je raseljena u svetu.
"U trenutku smo kada, suočeni sa prisilnim raseljavanjem ljudi širom sveta, treba da iznađemo nov globalni pristup da različite zemlje i zajednice ne bi same morale da se nose sa ovom situacijom", rekao je visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi.
Broj registrovanih izbeglica 2017. je dostigao 25,4 miliona. U odnosu na 2016, broj izbeglica je porastao za 2,9 miliona, što je najveće povećanje koje je UNHCR do danas zabeležio za samo jednu godinu.
Blago je opao broj interno raseljenih, kojih je u 2017. bilo 40 miliona.
U 2017. je takođe zabeležen 3,1 milion tražilaca azila u svetu.
"Ukupan broj ponovo je porastao za nekoliko miliona", rekao je Grandi i dodao: "To je posledica dugotrajnih sukoba i nemanja rešenja za konflikte koji traju, kontinuiranog pritiska na civile u zemljama konflikta koji ih teraju da napuste domove i novih ili kriza koje su se pogoršale, poput krize Rohindža".
UNHCR je saopštio da su brojevi ukazali na pogrešnu percepciju nekih da je izbeglička kirza pogodila razvijenije zemlje na "globalnom Severu". Naime, 85% izbeglica je u zemljama u razvoju, mnogi od njih u teškom siromaštvu.
"Taj podatak ruši percepciju koja je preovlađajuća u mnogim zemljama: da je izbeglička kriza, kriza bogatog sveta", istakao je visoki komesar UN. "To nije tačno. To je i dalje kriza uglavnom siromašnog sveta", rekao je Grandi, prenela je agencija AP.
Sirija, Kolumbija, Demokratska Republika Kongo i Avganistan su bile zemlje sa najvećim brojem interno raseljenog stanovništva.
Više od petine ukupnog broja izbeglica su Palestinci, a ostali su porekom iz Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije.
Pad broja tražilaca azila u EU
Evropska statistička služba objavila je 19. juna, povodom Svetskog dana izbeglica, da je u prvom kvartalu 2018. međunarodnu zaštitu u članicama bloka prvi put tražila 131.000 ljudi. To je za 15% manje nego u poslednjem tromesečju 2017.
Sa 15.800 zahteva između januara i marta 2018. Sirijci predstavljaju najveću grupu ljudi koji u zemljama EU traže azil. Slede Iračani sa 9.600 zahteva, Avganistanci sa 7.700 i Nigerijci sa 6.400. Na građane te četiri zemlje otišlo je 30% ukupnog broja zahteva za azil koji se podnose prvi put.
U posmatrana tri meseca najveći broj onih koji traže azil prvi put registrovan je u Nemačkoj, 26% ukupnog broja, a slede Francuska (19%), Italija (14%) i Grčka (10%).
Gledano prema veličini populacije, najviše onih koji prvi put podnose zahtev za azil bilo je na Kipru - 1.551 na milion stanovnika, a zatim idu Grčka sa 1.204 i Malta sa 856 prema samo 7 u Estoniji ili 8 na milion stanovnika u Slovačkoj.
Statističari su saopštili i da je je na kraju marta kod nacionalnih vlasti EU na razmatranju bilo više od 892.000 prijava za azil, za 10% manje nego godinu dana ranije, pri čemu najviše u Nemačkoj, 47% ukupnog broja.
Izvor: Beta, EURACTIV.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
