Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nansen pasoš kao rešenje za izbeglice u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 12.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbeglička kriza u Evropi može se lakše prevazići uvođenjem izbegličkog pasoša, dokumenta koji bi važio u celoj EU bez obzira na razlike u propisima pojedinačnih zemalja, predložio je doktorand Univerziteta u Bremenu Stefan Valašek. Uprkos sporazumu EU i Turske o obuzdavanju priliva migranata, izbeglička kriza u Evropi i dalje traje, sa neregulisanim statusom velikog broja izbeglica, blokiranjem dela izbeglica na putu ka Zapadu, ali i dolaskom novih izbeglica preko Mediterana.
Dobra vest je da dogovor Turske i EU od marta 2016. bar za sada nije ugrožen uprkos turbulencijama u odnosima. Tu ohrabrujuću poruku poslao je 10. avgusta turski ambasador u Briselu Selim Jenel, koji smatra da će u septembru biti pronađeno rešenje za poštovanje ovog sporazuma.
On je "spustio loptu" i u pogledu najave predsednika Turske da bi mogla ponovo biti uvedena smrtna kazna, što bi zaustavilo pristupne pregovore sa EU i bez sumnje dodatno podiglo tenzije.
Background Po sporazumu EU i Turske od marta ove godine, izbeglice koje nepropisno dođu na grčku obalu mogu biti vraćene u Tursku bez obzira na zemlju porekla, a iz Turske se zauzvrat za svakog vraćenog Sirijca neka izbeglica iz Turske prebacuje u EU. Unija daje i finansijsku pomoć od tri milijarde evra za pomoć Turskoj u prihvatu izbeglica. Dogovor daje rezultat i priliv izbeglica s turskih obala je gotovo presušio.
Opasnost za dogovor su potresi u odnosima EU i Turske.
Dogovor predviđa da Turska zauzvrat dobije ubrzanje pregovora o članstvu sa EU i viznu liberalizaciju za svoje građane, dok EU nije spremna da viznu liberalizaciju odobri bez nekih reformi u Turskoj, uključujući i izmenu zakona o borbi protiv terrorizma. Situacija se zaoštrila nakon neuspelog prevrata u Turskoj u julu. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan krenuo je u čistku među neistomišljenicima, spremnost za izmenu antiterorističkih propisa je opala, a najavio je i mogućnost uvođenja smrtne kazne koja je nespojiva sa pravnim tekovinama EU. Iz EU stižu upozorenja zbog narušavanja sloboda u Turskoj, a iz Ankare poruka Erdogana da je razočaran nedostatkom podrške Zapada u kontekstu pokušaja vojnog prevrata.
"O tome samo raspravljamo. To čak nije ni pred Parlamentom. Svesni smo naših međunarodnih obaveza. Znamo šta će se dogoditi ukoliko se prihvati smrtna kazna", rekao je Jenel, navodeći da je bilo i težih trenutaka u odnosima EU i Turske, pre svega 1997. kada je Turska isključena sa liste za proširenje EU, dok su drugi kandidati poput Poljske ušli u Uniju.
Ukoliko dogovor opstane, to i dalje neće okončati izbegličku krizu, a brojke su slikoviti pokazatelj. Od početka 2016. život je prelazeći Mediteran izgubilo 3.120 migranata, najviše prelazeći u Italiju (2.692). Mediteran je prema podacima Međunarodne organizacije za migracije ove godine prešlo 94.000 osoba, uglavnom iz podsaharske Afrike.
Pored toga EU, koja je prošle godine primila 1,2 miliona izbeglica, najviše u Nemačkoj, nema jedinstvenu politiku i funkcionalan sistem raspodele tereta, razlikuju se liste takozvanih bezbednih zemalja iz kojih je dobijanje azila praktično nemoguće, a propisi po kojima migranti moraju tražiti azil u prvoj zemlji u koju uđu teraju ih da idu ilegalnim putevima, čime se izlažu opasnostima koje nosi šverc ljudi.
Kako izbeglički pasoš može da pomogne
Doktorant Univerziteta u Bremenu Stefan Valašek smatra da bi uvođenje jedinstvenog izbegličkog pasoša pomoglo da se migrantima obezbedi izvesnost i da se smanji njihova podložnost švercu ljudi.
Dao mu je naziv "nansen pasoš" po ugledu na pasoš koji je koriščen od 1922. do 1942. godine, na osnovu odobrenja 51 zemlje koje su potpisale dogovor u okviru Lige naroda, preteče UN-a. Pasoš je korišćen za migrante koji su ostali bez domovine bežeći od rata, i bila su im potrebna dokumenta. Ovaj pasoš je bio njihov međunarodno priznati dokument, bez obzira na zemlju porekla i status državljanstva. Koristilo ga je 450.000 ljudi.
Kako podseća Valašek za portal Soušal jurop (Social Europe), za ovakvo rešenje zaslužan je Fritjof Nansen, norveški naučnik, a kasnij diplomata Lige naroda, koji je lobirao za prava manjinskih grupa, i jedna od vodećih ličnosti koja je pomagala izbeglicama da pobegnu iz Sovjetskog Saveza tokom ruskog građanskog rata od 1917. do 1922. Nansen je dobio Nobelovu nagradu za mir 1922, a 1938. nagrada je dodeljena kancelariji koja nosi njegovo ime. Živeo je do 1930.
U tekstu za Soušal jurop, Valašek navodi da je ovakav pasoš pravo rešenje za EU jer plan raspodele migranata skoro da ne funkcioniše, pa se slobodan izbor nameće kao najprikladnije rešenje, koje bi garantovalo jednak tretman izbeglica u Evropi i omogućilo im validan dokument.
On smatra da bi se ovakvo rešenje moglo usvojiti u EU. Kvalifikovana većina potrebna za izglasavanje ne deluje mu kao misija nemoguće ukoliko bi iza tog rešenja stala jaka koalicija na čeku sa Švedskom, Nemačkom i Italijom.
Valašek čak smatra da bi se u izbegličkom kampovima UNHCR-a van EU izbeglicama mogli odobravati ovi pasoši, čime bi se okončao šverc ljudima i sprečio gubitak ljudskih života.
Izvor: AFP i Social Europe
Foto: Wikimedia Commons
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
