Dogovor EU i Turske o kontroli priliva izbeglica nailazi na sve veći otpor uoči samita 17. i 18. marta na kojem bi trebalo da bude sklopljen. U EU najistaknutiji protivnik je Kipar, koji ne želi da se daju ustupci Turskoj sa kojom ima loše odnose, ali još pet zemalja, među kojima su i Francuska i Austrija, ima rezerve. Ujedinjene nacije i Hjuman rajts voč (HRW) smatraju da su sporazumom ugrožena prava izbeglica pošto predviđa neselektivna vraćanja iz Grčke u Tursku. Problematično je i pitanje stanja ljudskih prava u samoj Turskoj.

Izvršni direktor HRW Kenet Rot (Kenneth Roth) je u pismu šefovima država i vlada članica EU zatražio da na Evropskom savetu 17. i 18. marta odbace nove elemente Zajedničkog akcionog plana EU i Turske.

Reč je o dogovorenim merama da se masovno i brzo u Tursku vrate svi koji nepropisno stignu na grčka ostrva, kao i da za svakog Sirijca kojeg Turska na ovaj način primi EU prihvati po jednog izbeglicu. Pored toga, plan je i da EU i Turska sarađuju na stvaranju bezbednosnih zona u Siriji kako bi se smanjio priliv izbeglica.

Kenet Rot je konkretno rekao da su kolektivna proterivanja zabranjena Evropskom konvencijom za ljudska prava jer prethodno treba utvrditi da li je osobi potrebna međunarodna zaštita.

U pismu poslatom 14. marta, kako je saopštio HRW, Rot je naveo da dogovor o prihvatu po jednog izbeglica za svakog vraćenog Sirijca iz Grčke izaziva zabrinutost jer premeštaj ne sme "nikada da zameni pravo na azil", odnosno da se poveže sa prinudnim proterivanjem. Sa druge strane, navodi se da je povećanje premeštaja iz Turske i drugih pograničnih zemalja dobro jer može da ubedi Sirijce da ostanu tamo gde jesu, bezbedno i u doličnim uslovima, čekajući trajno rešenje.

Ova organizacija ukazuje i na opasnost da EU zarad dogovora o obuzdavanju priliva izbeglica "skrene pogled u trenutku kada Turski predsednik suzbija ljudska prava i rasformira demokratski okvir Turske".

Na slične probleme ukazao je i Visoki komesarijat UN za izbeglice UNHCR – da situacija svake osobe mora biti pojedinačno razmotrena pre vražanja u Tursku, i da cilj svakog dogovora o prebacivanju izbeglica mora biti bolja raspodela tereta i odgovornosti, a ne njihovo prebacivanje. Kako prenosi EU obzerver, situacija u Grčkoj, gde je 45.000 ljudi "zarobljeno" u Grčkoj, od čega 14.000 u lošim uslovima u kampu Idomeni na granici sa Makedonijom, pokazuje da unutar EU i nema mnogo smisla za podelu odgovornosti.

Finansijske teškoće

UNHCR je ukazao i na praktičan problem za ostavrivanje planova – novac.

Šef te agencije Filipo Grandi (Filippo) rekao je sredinom marta da bi tražioci azila koji se vrate u Tursku trebalo da imaju pun pristup obrazovanju, radu, zdravstvenoj nezi i socijalnoj pomoći.

U Turskoj je 2,7 miliona sirijskih izbeglica, od čega svaki deseti živi u 23 kampa, dok su ostali rasuti po zemlji. U Turskoj živi dodatnih 121.000 Iračana i skoro 98.000 Avganistanaca, prenosi EU obzerver.

EU bi trebalo da pruži finansijsku pomoć toj zemlji, ali je do sada za projekte namenjeno samo 100 miliona evra od obećane tri milijarde.

Političke zavrzlame sa Kiprom

Kako navodi EU obzerver, velika prepreka za postizanje dogovora mogao bi biti stav Kipra, zbog poslovično loših odnosa između dve zemlje. Kipar podeljen jer je severni deo pod kontrolom Turske, koja ne priznajeRepubliku Kipar, takozvani južni ili grčki Kipar, i zabranjuje pristup svojim lukama za brodove i avione koji stižu direktno s te teritorije.

Predsednik Kipra Nikos Anastazijades je 15. marta ukazao da Kipar neće pristati ni na kakav sporazum koji bi podrazumevao pomak u pregovorima o pristupanju Turske ukoliko ta zemlja ne prizna Kipar.

Složenost situacije je potvrdio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, rekavši nakon posete Kipru i Turskoj 15. marta da treba rešiti čita spisak pitanja da bi se došlo do sporazuma.


Kako navodi EU obzerver, čini se da se Tusk složio sa stavom Kipra.

"Nijedna treća zemlja ne može mi biti značajnija od neke zemlje članice", rekao je Tusk, koji je bio skrajnut 9. marta kada je turski premijer Ahmet Davutoglu predstavio plan koji je izradio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i holandskim premijerom Markom Ruteom..

Takođe je naveo da je Turska značajan stub za sveobuhvatnu evropsku strategiju, ali da se nikada ne treba oslanjati samo na jedan stub.

Nemačka je međutim umanjila značaj zamerki Kipra, rekavši da otvaranje poglavlja nije plod "političkih ustupaka" i da bi pregovore sa Turskom trebalo nastaviti.

Zvaničnik Saveta ministara EU je rekao novinarima 16. marta da Evropska komisija i Komitet stalnih predstavnika članica EU u Briselu rade i na tome da se otklone razlike među vladama EU po pitanju zahteva za otvaranje novih poglavlje i vizne liberalizacije, prenela je agencija Beta.

Još pet zemalja nezadovoljno

U EU, kako prenosi portal Politiko (Politico), ima još pet zemalja koje imaju ozbiljne rezerve prema planu sa Turskom ili mu se otvoreno protive. Među razlozima su protivljenje prihvatu izbeglica, strah od priliva drugom rutom, stanje ljudskih prava u Turskoj ili sumnja da će proterivanje u Tursku biti legalno.

Austrija se ne protivi otvoreno ovom sporazumu, ali je skeptična prema njemu iz straha da vizna liberalizacija koju je tražila Turska može dovesti do povećanja imigracije iz te zemlje usled ugnjetavanja media i sukoba sa Kurdima. Ovakav stav u velikoj meri je posledica pritiska ekstremno desničarske Slobodarske partije, koja je po nekim istraživanjima vodeća po podršci birača.

U Bugarskoj, koja je na spoljnim granicama Unije, postoji rezerva zbog toga što sporazum ne predviđa vraćanje svih koji dođu nepropisno. Naime, sve veća je zabrinutost u Bugarskoj da bi migranti, nakon što se vraćanjem praktično onemogući put preko Egejskog mora, mogli da počnu da dolaze preko Crnog mora, kuda bi ih šverceri prebacivali do Bugarske.

Jedan visoki zvaničnik Saveta ministara EU rekao je 16. marta novinarima da će na samitu sa Turskom biti razmotreno i šta se može učiniti da se pomogne Bugarskoj da ne postane novi "autoput za imigrante". Kako prenosi Beta, on je potvrdio da je bugarski premijer Bojko Borisov poslao pismo vodjama EU tražeći pomoć u ljudstvu i opremi da se spreči da sad iz Turske migranti masovno krenu u Bugarsku preko kopna i mora.

Stanje ljudskih prava u Turskoj tema je diskusije u Francuskoj, gde je na ovaj problem ukazao i predsednik Francuske Fransoa Oland. Francuska je i sama bila na meti kritika zbog poštovanja ljudskih prava u kampu u Kaleu. Pored toga, protivljenje dodatnom prilivu izbeglica raste i u ovoj zemlji, oličeno u porastu popularnosti desničarskog Nacionalnog fronta.

U Mađarskoj se vlada Viktora Orbana protivi prilivu izbeglica, a prebacivanje iz Turske okarakterisao je kao "dolivanje ulja na vatru".

U Španiji postoji zabrinutost zbog pravne zasnovanosti plana da se migranti masovno vraćaju u Tursku, a razlog je prethodno iskustvo Španije. Ova zemlja je svojevremeno rešila svoj problem migracije iz Maroka, a dnevnik El Pais je 2013. obelodanio da ih je vraćala ne omogućavajući im da ostvare pravo da zatraže azil.

Priredila: S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : UNHCR: Oko 1.500 zahteva za azil u Srbiji od početka godine
  
• 

  Vesti

  : Dvocifrena podrška za antimigrantsku AfD
  
• 

  Vesti

  : Migranti doneli uspeh populistima u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Berlin i Atina kritikuju zatvaranje balkanske rute
  
• 

  Vesti

  : Moguće i pogoršanje migrantske krize, nov projekat na Balkanu