Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migracija zasenila reformu zone evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pitanje migracije, oko koga se vodi dugotrajna debata na evropskom nivou i oko koga se "vrte" političke krize u Nemačkoj i Italiji, zaseniće sve druge teme na Evropskom savetu u Briselu 28-29. juna. Iako je dnevni red sastanka "krcat" temama, u vrh političke agende poslednjih nedelja izbila je migracija. Prioritet dat tom pitanju u izvesnoj meri iznenađuje, pošto je intenzitet migrantske krize danas daleko od onog iz 2015-2016, kada je ogroman broj izbeglica, mahom iz Sirije i Avganistana, stigao u Evropu.
"Ono s čim imamo posla je histerija a ne migranstka kriza", smatra predsednik francuskog Evropskog pokreta Iv Bertonsin.
Broj pristiglih u Evropu u 2018. je znatno smanjen. "Kontroverze u poslednjih nekoliko nedelja povezane su sa političkim tenzijama u Nemačkoj i Italiji. Ali, debata je pokrenuta i treba da omogući postavljanje fundamentalnih pitanja", navode u kancelariji francuskog predsednika.
Pritisak koji Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CSU) vrši na nemačku vladu da pooštri migrantsku politiku i vrati migrante u zemlju u koju su prvo ušli u zamenu za novac u velikoj meri doprineo je sadašnjoj situaciji.
Međutim, to je dozvoljeno članom 36 Dablinskih pravila koji daje mogućnost bilateralnih sporazuma. Francuska takav bilateralni sporazum već ima sa Italijom i Nemačka bi želela da sledi taj primer i nastavi dalje.
Savet bi mogao, kako piše Euraktiv Francuska, da odluči o tom pitanju i bez čekanja na reformu Dablinskih pravila koja trentno stoji jer nema konsenzusa.
Francuska je odbacila najradikalnije predloge sa mini samita o migraciji održanog 24. juna u Briselu, uključujući ideju o izbegličkim kampovima u trećim zemljama umesto u evropskim jer bi, prema izvoru u Jelisejskoj palati, to bilo "suprotno našim vrednostima".
S druge strane, Francuska želi da ponovo vrati ideju "hotspotova" ili zatvorenih centara za migrante poput onih napravljenih 2016. u Grčkoj i Italiji, iako se razlika između njih i centara izvan EU čini minimalnom.
Mršav ekonomski program
Samit bi mogao da se završi uz veliko nezadovoljstvo Francuske koja je svoj plan reforme zone evra postavila za jednu od "crvenih linija".
To pitanje 27 članica će raspravljati 29. juna, delom i u svetlu bankarske unije.
Neke zemlje ne misle da je ideja pravljenja budžeta zone evra dobra, pokazuje zajedničko saopštenje holandskog i još 11 evropskih ministara finansija. Stoga je već sada jasno da o tom pitanju, iako je konačno dobilo podršku Nemačke, ne postoji konsenzus.
U poslednjem nacrtu zaključaka Saveta to pitanje nije pokrenuto.
Sa ciljem da "omekša" protivnike, francuski predsednik Emanuel Makron srešće se 28. juna sa Sebastijanom Kurcom, premijerom Austrije koja 1. jula preuzima rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU.
Makron će se pre početka samita sresti i sa liderima Višegradske grupe - Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke.
Na dnevnom redu samita biće i pitanja bezbednosti i odbrane, inovacija i digitalizacije, Bregzit, inostrani poslovi, ekonomija i finansije.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Evropski savet
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
