Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU priprema odgovor na promene u Libiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija će održati 11. marta u Briselu vanredni samit o Libiji i severnoj Africi na kome će razmotriti načine na koje će odgovoriti na humanitarne i političke izazove nakon narodnih pobuna i protesta u tom regionu, posebno Libiji. EU nakon prvobitne neodlučnosti sada, čini se, zauzima odlučniji stav prema događajima u Libiji, uz snažu podršku građanima koji žele promene u toj zemlji.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Van Rompuy) je rekao 1. marta da će na samitu predložiti strateške smernice za odgovor EU na događaje u Libiji i u evropskom "južnom susedstvu". Istovremeno, lideri 17 članica zone evra okupiće se 11. marta u Briselu kako bi razmotrili planove za jačanje konkurentnosti. Taj sastanak će se, kako se očekuje, održati na marginama samita o Libiji.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) zakazala je vanredan sastanak ministara spoljnih poslova EU za 10. mart. Cilj sastanka je da se pripremi samit EU na kome bi trebalo da se usvoji zajednička strategija kao odgovor na dešavanja u Libiji kojoj preti humanitarna katastrofa, saopštila je 3. marta portparolka Eštonove Maja Kocijančić.
Francuska i Velika Britanija predložiće pojačane i odlučne mere povodom situacije u Libiji na sledećem Savetu EU, izjavio je 3. marta britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg (William Haig) na zajedničkoj konferenciji u Parizu sa novim šefom francuske diplomatije Alenom Žipeom (Alain Jupe). Hejg i Žipe su razgovarali o planovima za uvođenje zone zabrane letova iznad Libije kako bi se sprečilo bombardovanje civila. Oni su ocenili da Gadafi mora otići s vlasti pošto je upotrebio silu protiv građana.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) ocenio je 2. marta da se mora učiniti sve da režim Muamera Gadafija nestane iz Libije jer, kako je kazao, sistematski ubija sopstvene sunarodnike. Barozo je to rekao na konferenciji za štampu, odgovarajući na pitanje da li je Evropska unija za uvođenje zone zabrane letova iznad Libije, što podrazumeva vojnu prinudu, iako se protiv toga izjasnila Arapska liga.
"Gadafijev režim više nije u stanju da obezbedi ni minimum reda i mira u Libiji, ali mi bismo voleli da se nađe rešenje koje bi isposlovali sami Libijci", objasnio je Barozo i dodao da EU, zajedno s glavnim svetskim partnerima i Arapskom ligom, radi na tome da se nađe valjano rešenje za libijsku krizu.
Barozova poruka poslata je u trenutku kada iz Evropska unije i NATO stižu informacije o pripremama, ali i podeljenosti oko vojne akcije za rešavanje libijske krize. Za uvođenje zone zabrane letova iznad Libije za sada se najizrazitije zalažu SAD i Velika Britanija. O tome nije postignuta saglasnost partnera u Severnoatlantskom savezu, izjavio je ranije američki sekretar za odbranu Robert Gejts (Gates).
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) izjavio je 3. marta da taj vojni savez nema nameru da se meša u krizu u Libiji, ali da ipak ima planove za sve moguće opcije. Rasmusen je rekao da NATO pažljivo prati događaje u Libiji i podsetio da rezolucije Saveta bezbednosti UN, koja je usvojena tokom vikenda, ne pominje upotrebu sile.
Novi francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe i turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavili su ranije da takvu akciju mora odobriti Savet bezbednosti UN, rekavši da "NATO može vojno intervenisati samo ako je neka saveznička članica napadnuta".
Većina zapadnoevropskih medija i novinskih agencija su pravili poređenja između sadašnje libijske krize i NATO bombardovanja BiH i Srbije 1990-ih godina, uz opasku da su vazdušni udari NATO na Srbiju i Kosovo izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Žipe je takođe upozorio da bi krajnje nepovoljno bilo reagovanje arapskih građana na eventualno direktno vojno uplitanje NATO u unutrašnju libijsku krizu.
Tokom razgovora u NATO, SAD i Velika Britanija su predložile da se uvede zona zabrane letova kako bi se sprečili eventualni vazdušni napadi libijskih snaga na demonstrante ili prevoz plaćenika. Malo je verovatno da će Savet bezbednosti doneti takvu odluku pošto su dve stalne članice, Rusija i Kina, već odbacile tu ideju.
Odlučnija podrška EU
Barozo je ocenio da promene u severnoj Africi predstavalju "susret sa istorijom", dok je zamenik britanskog premijera Nik Kleg (Nick Clegg) rekao da je reč o najvećem geopolitičkom događaju u proteklih 10 godina.
Barozo je nakon redovnog sastanka Evropske komisije rekao novinarima da su akcije koje preduzima režim libijskog lidera Moamera Gadafija "potpuno neprihvatljive".
On je naglasio da Gadafi "nije deo rešenja već je deo problema".
Pored različitih mera koje su preduzeli članovi Evropske komisije kako bi ublažili humanitarnu krizu i sprečili priliv imigranata, Barozo je govorio i o strateškim ciljevima.
"Jasno je da moramo ne samo da se suočimo sa posledicama ovih kriza - mi moramo da se pozabavimo i korenima ovih procesa. Potrebna nam je nova politička paradigma u odnosima sa našim južnim susedstvom. potreban nam je 'Pakt za demokratiju i zajednički prosperitet'", rekao je predsednik Evropske komisije.
Evropska unija je u početku prilično neodlučno reagovala na događaje u severnoj Africi, koji su je iznenadili i zatekli. Za razliku od promena u istočnoj Evropi 1989. godine Zapad je u početku uglavnom pasivno posmatrao promene u arapskom svetu.
"Smatram da su se oni zaputili hrabrim putem promene ka slobodi, demokratiji i boljem životu. Smatram da je naša dužnost da kažemo arapskim narodima da smo uz njih! Iz Brisela želim da poručim ovo mladim Arapima koji se bore za slobodu i demokratiju: 'Mi smo na vašoj strani'", rekao je Barozo.
Zamenik britanskog premijera Nik Kleg je u Briselu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Barozom otišao još dalje, istakavši primer koji Turska može pružiti arapskom svetu - da demokratija i islam nisu u suprotnosti.
"Kao većinska muslimanska zemlja, članica NATO, čvrsto opredeljena za članstvo u EU i zemlja sa višestranačkom demokratijom, Turska pruža koristan primer za druga društva. Dobri odnosi Turske u regionu korisni su u smislu većeg otvaranja i poštovanja ljudskih prava koje mi svi podržavamo", rekao je Kleg, čija zemlja se zalaže za pristupanje Turske EU.
Izvor: EurActiv.com i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
