Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Podele u EP oko pitanja nuklearne bezbednosti
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropski poslanici nisu 7. aprila uspeli da se slože oko pitanja bezbednosti nuklearne energije u EU, koje se nametnulo kao jedno od ključnih pitanja nakon havarije u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima. Zbog neslaganja poslanika, zasnovanih na političkim i nacionalnim razlozima, Evropski parlament 7. aprila nije usvojio rezoluciju koja je predviđala i uvođenje privremenog moratorijuma na izgradnju nuklearnih centrala.
Glasanje o rezoluciji je pokazalo da u Evropskom parlamentu ne postoji saglasnost o evropskoj nuklearnoj bezbednosti. Iako je postojao načelni dogovor o tekstu rezolucije, različite poslaničke grupe su se usprotivile nekim preloženim rešenjima, a rasprava se proširila i na pitanje budućnosti nuklearne energije u EU.
Protiv rezolucije je glasalo 300 poslanika, podržalo ju je 264 a 61 poslanik je bio uzdržan. Pobornici i protivnici nuklearne energije u Evropskom parlamentu su optužili jedni druge za neuspeh.
Konzervativci, liberali, socijalisti, Zeleni i krajnja levica dogovorili su se o nacrtu rezolucije u kojoj se, pre svega, ističe uloga Evropske unije u nadgledanju testiranja otpornosti i bezbednosti nuklearnih centrala koje treba da se sprovede tokom ove godine u EU.
U predlogu rezolucije se poziva na moratorijum na izgradnju novih reaktora u periodu dok traju testovi i dok se očekuju rezultati i procene. Pitanje uvođenja moratorijuma na izgradnju novih elektrana bilo je povod za raspravu.
Većina francuskih i poljskih poslanika iz Evropske napredne partije (EPP), najveće grupe u Evropskom parlamentu, odbacili su predlog rezolucije jer se protive moratorijumu, rekli su izvori u EPP. Nekoliko nemačkih poslanika je, međutim, podržalo predlog.
Pristalice nuklearne energije su odbili da prihvate usaglašavanje propisa o testiranju nuklearnih reaktora.
Nacrt rezolucije previđa da testove pre svega sprovode nezavisne agencije, a ne članice EU. Britanski konzervativci i francuska desnica su zbog toga glasali protiv predloga.
Socijalisti, Zeleni i krajnja levica su se usprotivili nacrtu, pošto je odbačen za njih ključni amandman kojim se članice pozivaju da pripreme strategije za prestanak upotrebe nuklearne energije u srednjeročnom ili dugoročnom periodu. Amandman je odbačen pošto se većina liberala pridružila konzervativcima u stavu, rekao je poslanik grupe Zelenih Klod Tirm (Claude Turmes) koji je u toj grupi nadležan za energetsku politiku.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) je ranije u Evropskom parlamentu najavio da Komisija namerava da do kraja godine ponovo razmotri direktivu o nuklearnoj bezbednosti, što je inače bilo predviđeno tek u 2014. godini.
Background Zemljotres i cunami koji su 11. marta pogodili severoistok Japana oštetili su nuklearnu centralu Fukušima 1, udaljenu oko 270 kilometara od Tokija. U reaktorima tog postrojenja desile su se eksplozije uprkos pokušajima hlađenja i sprečavanja topljenja nuklearnog jezgra. Novi snažan zemljotres jačine 7,4 stepeni po Rihteru pogodio je 7. aprila ponovo severoistočnu obalu Japana.
Ministri EU za zaštitu životne sredine su 15. marta ocenili da je potrebno da se proveri bezbednost nuklearnih centrala u Evropi nakon nuklearne opasnosti izazvane zemljotresom u Japanu.
Različite grupe u Evropskom parlamentu su u saopštenjima izrazile žaljenje jer nije postignut zajednički stav o pitanju koje posebno brine evropske građane nakon nuklearne havarije u centrali u Fukušimi, nakon razornog zemljotresa i cunamija, koji je pogodio Japan 11. marta.
"Jako mi je žao što u parlamentu nije osigurana većina. Dva ekstremna stava - stav onih koji ne žele ništa da promene i stav onih koji žele da se odmah zatvore nuklearne centrale, sprečili su parlament da zauzme stav", rekao je šef grupe liberala Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt).
Poslanik grupe Zelenih Janik Žado (Yanick Jadot) je ocenio da predložena rezolucija "tek površno obrađuje važna pitanja nuklearne bezbednosti" i da je propuštena prilika da se izrazi spremnost za postepeno odustajanje od nukelarne energije. Prema njegovim rečima, stav Zelenih je da treba odustati od te energije jer je suviše rizična, ali i zbog toga što će to biti dobro za zapošlajvanje, industriju i energetku nezavisnost.
Žado je ukazao da mnoga istraživanja pokazuju da Evropa može imati ekonomiju koja se potpuno zasniva na obnovljivim energijama 2050. godine, ako budu donete prave političke odluke.
Predstavnica grupe Ujedinjena evropska levica/Nordijska zelena levica Mari-Kristin Veržija (Marie-Christine Vergiat) ocenila je da su neki pribegli lobiranju i dogmatizmu umesto da rade u opštem interesu, iako je zajednički rad pružio mogućnost da se glasa o rezoluciji koja uzima u obzir zabrinutost građana i različite prilike u članicama.
Šefica delegacije francuskih socijalista u grupi Socijalista i demokrata u EP Katrin Trotman (Catherine Trautmann) smatra da je debata otišla u pogrešnom pravcu i da je razlog za odbacivanje rezolucije to što se pokušalo da se u nju uključi i pitanje budućnosti nuklearne energije, iako su to podržali socijalisti.
Francuski poslanici u Evropskoj narodnoj partiji su izrazili žaljenje zbog demagoškog pristupa u debati proteklih nedelja i optužili Zelene da su iskoristili zabrinutost građana da bi napali upotrebu nukelarne energije uopšte.
Evropska komisija: Za proveru i zatvaranje nuklearki nadležne članice
Evropska unija stala je na stranu Slovačke u sporu sa Austrijom oko slovačkih nuklearnih elektrana, a Evropska komisija potvrdila je da odluku o zatvaranju tih elektrana može da donese samo zemlja u kojoj su. Austrija koja je sama već davno odustala od nuklearne energije povodom poslednje nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu zatražila je od Slovačke da planira zatvaranje svojih nuklearki, dok Slovačka planira suprotno - njihovu dogradnju.
Austrijski ministar privrede Rajnhold Miterlener (Reinhold Mitterlehner) tokom susreta u Beču sa slovačkim ministrom privrede Jurajem Miškovom zatražio je 4. april da Slovačka započne proces zatvaranja nuklearnih elektrana Mohovce i Jaslovske Bohunjice jer nuklearna energija u Evropi, posebno posle tragedije u Japanu nema budućnost.
Miterlener je za Hospodarske novini od 7. aprila rekao da Slovačka mora kao prvi korak da preduzme objektivne i obavezujuće testove i provere bezbednosti svojih nuklearnih elektrana.
Portparolka evropskog komesara za energetiku Marlen Holcner (Marlene Hotzner) je, međutim, rekla slovačkom listu da će testovi nuklearnih elektrana biti isključivo dobrovoljni. "Svaka zemlja koja ima nuklearne reaktore odlučiće sama da li će se u njih uključiti", kazala je ona.
Ona je takođe prenela stav Evropske komisije da je za odluku o tome da li će nuklearka biti zatvorena nadležno isključivo zemlja u kojoj se nuklearka nalazi.
Miterlener je, međutim, upozorio Miškova da će Austrija krenuti u masivnu kampanju i lobiranje u Evropi protiv slovačkih nuklearnih elektrana.
Austriji smetaju i češke nuklearke, nova Temelin, blizu austrijske granice, i stara još iz doba komunista Dukovani, koja se, međutim, našla u vrhu liste najbezbednijih nuklearnih elektrana u svetu i, iako rađena zastarelom sovjetskom tehnologijom, znatno bezbednija od savremenog Temelina.
Izvor: AFP, Beta i EurActiv.fr
Povezani sadržaj
|
|
|