Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Evropska komisija pooštrava etičke propise za komesare
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.04.2011. |
|
|
|
|
|
|
Evropska komisija je odlučila da pooštri etičke propise za komesare kako bi sprečila eventualni sukob interesa i ograničila uticaj bivših komesara. Nevladine organizacije koje se bave borbom protiv korupcije smatraju da mere nisu dovoljno stroge.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je u političkim smernicama za naredni sastav Komisije, objavljenim u septembru 2009, najavio da namerava da revidira kodeks ponašanja za komesare, izrazivši nadu da će taj dokument inspirisati i druge institucije EU.
U saopštenju Evropske komisije se podseća da je sadašnji kodeks jedan od najstrožih kodeksa za nosioce javnih funkcija.
Komisija je navela da revidirani kodeks sadrži jasnije propise o političkim aktivnostima, uključujući učešće komesara u izbornim kampanjama, stroža pravila o profesionalnim aktivnostima posle odlaska sa funkcije i produženje perioda kada moraju da o njima obaveštavaju Komisiju, godišnju revizija podataka o finansijskom i imovinskom stanju i profesionalnim aktivnostima i jasnije procedure za sprečavanje sukoba interesa tokom mandata.
Novim propisima produžen je sa 12 na 18 meseci period tokom koga su bivši komesari obavezni da o svojim aktivnostima obaveste Evropsku komisiju. U tom periodu je zabranjeno zapošljavanje njihovih supružnika, partnera ili članova najuže porodice u kabinetima komesara.
Komisija je navela i da su novi propisi jasniji u vezi sa primanjem poklona i posetama.
Tokom proteklih godina bilo je više spornih slučajeva zbog delatnosti bivših komesara, navodi AFP.
Background Evropska komisija je izvršno telo Evropske unije. Ona predlaže i prati sprovođenje evropskih zakona i nadležna je za raspodelu fondova EU. Komisija nadgleda i da li se poštuju sporazumi o EU. U Komisiji svaka zemlja članica ima jednog člana. Mandat sadašnjeg sastava Komisije je od 2010 do 2014. godine, a na njenom čelu je Portugalac Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso).
Smanjenje broja komesara bio je jedan od razloga za odbacivanje Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj 2008. Da bi se otklonila ta prepreka odlučeno je da se broj članova Komisije zadrži. Odlučeno je da zemlja koja nema komesara dobije mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost koji je i potpredsednik Komisije (formula 26+1).
Bivši komesar za unutrašnje tržište Čarli Makrivi (Charlie McCreevy) morao je da podnese ustavku u jednoj britanskoj banci pod pritiskom Evropske komisije, ali malo pre toga Komisija nije imala primedbe na njegovo angažovanje u niskotarifnoj aviokompaniji Rajaner (Ryanair).
Komisija je, takođe, dozvolila bivšim komesarima, kao u slučaju Nemca Gintera Ferhojgena (Verheugen), da sarađuju sa velikim bankama. Ferhojgen je kritikovan u medijima, u vreme dok je bio komesar za industriju, da je zaposlio svoju partnerku kao direktorku kabineta, što će od sada biti zabranjeno.
Bivši komesar za trgovinu, Britanac Piter Mendelson (Peter Mandelson) negirao je u vreme dok je bio na funkciji da je poziv ruskog oligarha koji se bavio aluminijumom da poseti njegovu jahtu bio povezan sa trgovinskim povlasticama koje mu je odobrio. Novim propisima je predviđeno da komesari više neće moći da prihvataju takve pozive.
Predstavnik udruženja nevladinih organizacija za borbu protiv korupcije Alter-EU Erik Veselijus (Wesselius) ocenio je da su revidirani propisi u celini razočaravajući. On je rekao da je pozitivna činjenica to što će bivšim komesarima biti zabranjeno lobiranje u oblastima za koje su bili nadležni, ali je ocenio da to nije dovoljno pošto oni učestvuju u svim odlukama "kolegijalno".
"Zabrana lobiranja bi morala biti opšta", rekao je Pol de Klerk (Paul de Clerck) iz nevladine organizacije Frends of d Ert Jurop (Frineds of The Earth Europe).
Veselijus smatra i da period od 18 meseci tokom koga će bivšim komesarima biti potrebno odobrenje Komisije da bi prihvatili nove profesionalne aktivnosti nije dovoljan i da bi trebalo da se produži na tri godine.
Komisija nije predložila reformu sistema prelaznih naknada za bivše komesare, koji tokom tri godine od odlaska sa funkcije dobijaju nadoknade kako bi im se olakšala promena profesije. Te naknade iznose od 40% do 65% nekadašnje plate komesara, koja najmanje iznosi 20.000 evra mesečno, i mogu se isplaćivati i u slučaju da bivši komesar već dobija platu za novi posao.
Evropski parlament je, takođe, preduzeo korake u rešavanju odnosa poslanika i lobista, nakon skandala koji je izbio pošto je britanski list Sandej tajms (The Sunday Times) objavio da je nekoliko evropskih poslanika pristalo da primi mito koje su im ponudili novinari tog nedeljnika, predstavljajući se da su lobisti. Navodni lobisti su zauzvrat tražili da poslanici predlože određene izmene nacrta zakona.
Radna grupa Evropskog parlamenta je ove nedelje počela da radi na merama koje treba da obezbede veću transparentnost a te mere se očekuju u maju.
Evropska komisija i Evropski parlament su u međuvremenu odlučili ove nedelje da naprave zajednički registar lobista. Upisivanje u registar je, međutim, i dalje na dobrovoljnoj osnovi.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|