Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi status Evropske unije u UN
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropsku uniju će ubuduće u Generalnoj skupštini UN moći da predstavljaju i zastupaju visoki zvaničnici Unije, što do sada nije bio slučaj. Unija je, nakon šestomesečnog lobiranja, uspela da dobije podršku za to, pošto je pristala da i drugim regionalnim organizacijama bude omogućeno da zatraže takav status. Predlog EU je prvobitno naišao na otpor nekih regionalnih grupa i malih zemalja u UN.
Evropskoj uniji je 3. maja odobren viši status posmatrača u Ujedinjenim nacijama na osnovu koga će zvaničnici EU moći da se obrate u Generalnoj skupštini UN ali Unija neće imati pravo da glasa u tom telu.
Prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN 180 od 192 zemlje je podržalo rezoluciju kojom se EU daje status "super posmatrača". Nijedna zemlja nije glasala protiv a Zimbabve i Sirija su bili uzdržani. Ostalih 10 zemalja nije bilo prisutno prilikom glasanja.
EU je do sada mogla da se obrati u Generalnoj skupštini UN samo preko ambasadora zemlje koja predsedava Unijom, a samo su posmatračke misije Vatikana i palestinskih vlasti imale pravo na odgovor u raspavama.
Evropskoj uniji su data gotovo sva prava koje imaju punopravne članice UN, naveo je portal o EU, Euobzerver (www.euobserver.com), i dodao da će Unija imati pravo da govori u Generalnoj skupštini UN, da daje predloge i predlaže izmene, da odgovori u raspravi, traži uvrštavanje tačaka u dnevni red i da dostavlja dokumenta.
Dobijanje višeg statusa posmatrača u praksi znači će u Generalnoj skupštini UN moći da, pre svega, govori visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) a za nju i njene saradnike biće postavljena dodatna mesta. Takođe, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Van Rompuy) će moći da se obrati u tom telu UN ravnopravno sa, na primer, predsednicima Rusije i SAD, Dmitrijem Medvedevim i Barakom Obamom (Barack).
Background Lisabonskim ugovorom, koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, uvedene su funkcije predsednika Evropskog saveta sa mandatom od dve i po godine, i visokog predstavnika za spoljnu politiku koji je istovremeno i potpedsednik Evropske komisije.
Tim ugovorom je predviđeno i formiranje Evropske službe za spoljne odnose (EEAS), diplomatske službe čiji je cilje razvijanje evropske spoljne politike. Ta služba na čijem čelu je visoki predstavnik za spoljne odnose postala je operativna 1. decembra 2010.
U novembru prošle godine lideri EU su jednoglasno izabrali belgijskog premijera Hermana van Rompeja (Van Rompuy) za prvog predsednika Evropskog saveta, koji predsedava samitima EU, a bivšu komesarku za trgovinu Ketrin Ešton (Catherine Ashton) za visoku predstavnicu za spoljne poslove.
Usvajanju rezolucije u Generalnoj skupštini UN je prethodilo žestoko lobiranje proteklih šest meseci, piše Euobzerver, a posebno je Eštonova u tome bila aktivna u Njujorku u satima koji su prethodili glasanju kako bi izdejstvovala podršku nakon neuspelog pokušaja u septembru prošle godine kada su neke regionalne grupe bile protiv slične rezolucije.
Savladan otpor regionalnih grupa i malih zemalja
Dve grupe zemalja u Generalnoj skupštini UN su se prošle godine usprotivile tom koraku. Neki najbliži saveznici Brisela u svetu - Kanada, Novi Zeland i Australija, odlučili su da budu uzdržani jer je EU dostavila predlog rezolucije na razmatranje noć uoči glasanja.
Druga grupa, predvođena Karikomom (Caricom), karipskom regionalnom inicijativom formiranom po ugledu na EU, smatrala je da nije pošteno da Unija dobije dodatna prava a ne i druge slične regionalne grupe, poput Arapske lige, Afričke unije ili Karikoma.
Da bi prevazišla neslaganja, Mađarska, predsedavajuća EU, predložila je amandman na rezoluciju kako bi se i tim grupama pružila mogućnost da zatraže ista prava. "Na osnovu zahteva regionalne organizacije koja ima posmatrački status u Generalnoj skupštini i čije članice su postigle dogovore da predstanvici organizacije govore u ime organizacije i njenih članica, Generalna skupštima može usvojiti modalitete za učešće tih predstavnika regionalnih organizacija", navodi se u amandmanu.
Neke manje zemlje su, takođe, izrazile zabrinutost zbog toga što su EU data specijalna prava da se obraća u Generalnoj skupštini UN sa "velikim grupama" i pravo da odgovori u raspravama.
Ambasadorka Bahama Polet Betel (Paulette Bethel) rekla je da se grupa od 14 karipskih zemalja u prvo vreme protivila tome strahujući da će biti stvorena "nova kategorija posmatrača koji nisu države" dajući im prava i dodatne privileije koje bi mogle da marginalizuju male zemlje u UN.
Eštonova je u svom prvom obraćanju nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN rekla da su učinjeni izuzetni napori da bi se postigao dogovor o tekstu rezolucije. Ona je dodala će rezolucija omogućiti predstavnicima EU da jasnije predstave stavove Unije.
Izvor: EurActiv.com, AFP i Euobzerver
Stavovi
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Van Rompuy) je pozdravio ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN koji, kako je ocenio, predstavlja priznanje uloge EU kao globalnog aktera u UN.
U saopštenju predsednika Evropskog saveta se navodi da je tom rezolucijom Generalna skupština UN priznala da EU nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora zastupaju na spoljnom planu predsednik Evropskog saveta, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, Evropska komisija i delegacije EU.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je ocenila da su usvajanjem rezolucije u Generalnoj skupštini UN uvažene institucionalne promene u EU uvedene Lisabonskim ugovorom. "Rezolucija će ubuduće omogućiti predstavnicima EU da predstave stavove EU u UN, kao što su se složile zemlje članice", navodi se u saopštenju visoke predstavnice EU.
Ona je podsetila da je EU Lisabonskim ugovorom potvrdila svoje opredeljenje da poštuje principe Povlje UN i da traga za multilateralnim rešenjima za zajedničke probleme i izazove.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
