Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Formiranje evropske diplomatske službe privodi se kraju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) imenovala je svih 28 vodećih zvaničnika u novoformiranoj Evropskoj službi za spoljne odnose (EEAS), koja treba da postane operativna od 1. januara 2011. godine. Prema dokumentu u koji je uvid imao Euractiv.com, samo dve žene su u vrhu evropske diplomatske službe. Prilikom formiranja službe vodilo se računa da budu primljeni službenici drugih institucija EU i da budu zastupljene članice iz istočne i centralne Evrope.
U novoformiranoj evropskoj diplomatskoj službi samo su dve žene na vodećim funkcijama - Helga Šmit (Schmidt) koja je prethodno bila šef Odeljenja za politike u Savetu ministara EU i Klod-Frans Arnu (Claude-France Arnould), koja je bila šef Direktorata za civilno-vojno planiranje u Savetu ministara EU.
Pod pritiskom Evropskog parlamenta Eštonova je obećala da će poštovati princip Zajednice u formiranju EEAS tako što će primiti u službu više od 50% službenika iz Evropske komisije i Saveta ministara EU, u kojima članice imaju svoje predstavnike. Ona je dala i uveravanja da će voditi računa o uravnoteženoj zastupljenosti muškaraca i žena, ali uz uslov da će primiti samo "najbolje i najpametnije".
Geografska ravnoteža
Background Evropska služba za spoljne odnose (EEAS) uvedena je Lisabonskim sporazumom, s namerom da se Evropskoj uniji omogući veća uloga u spoljnoj politici, koja je bila uglavnom u nadležnosti zemalja članica. Nadležnosti i obim novoosnovane službe bile su predmet žestoke debate među članicama. Ni evropske institucije nisu bile ravnodušne, pre svega Evropski parlament na čiji zahtev je utvrđeno da 60% radnih mesta u EEAS bude popunjeno stalno zaposlenim službenicima EU i da kontrola nad programima EU van njenih granica ostane u nadležnosti Komisije.
Ministri spoljnih poslova EU su u julu konačno odobrili formiranje EEAS, a Evropski parlament je 20. oktobra usvojio velikom većinom poslednje zakone koji su bili neophodni za pokretanje službe. To je omogućilo da diplomatska služba počne da radi 1. decembra, na prvu godišnjicu Lisabonskog sporazuma.
Uloga EEAS je da pomogne visokom predstavniku Unije u vođenju spoljne politike. Diplomatska služba će imati sedište u Briselu i činiće je centralna uprava i 136 postojećih delegacija Evropske komisija. Kada bude kompletirana, imaće 6.000 funkcionera, diplomata i stručnjaka u Briselu i u ambasadama u inostranstvu. Diplomatska služba je dobila poseban odeljak u evropskom budžetu.
Deset od 28 vodećih diplomata sa liste dolaze is drugih institucija EU, a šestoro ih je iz zemalja centralne i istočne Evrope, odnosno novih članica koje su pristupile 2004. i 2007. godine EU. Među njima je i više bivših ministara i iskusnih diplomata, kao i jedan bivši premijer.
Iskusni slovački diplomata i dobar poznavalac prilika na Balkanu Miroslav Lajčak imenovan je za direktora za Rusiju, istočnu Evropu i Zapadni Balkan. Lajčak je bio ministar spoljnih poslova Slovačke i visoki predstavnik u BiH. Rumunski diplomata Viorel Ističoaja Budura (Isticioaia) je imenovan za direktora za Aziju, a bivši češki ministar odbrane i nekadašnji zamenik generalnog sekretara NATO Jirži Sedivi (Jiri Sedivy) postavljen je za direktora Direktorata za civilno-vojno planiranje.
Poljski diplomata Maćej Popovski (Maciej Popowski), koji je do sada bio šef kabineta predsednika Evropskog parlamenta Jeržija Buzeka (Jerzy), biće zamenik generalnog sekretara za Međuinstitucionalna pitanja. Litvanski diplomata Vigaudas Ušačkas je specijalni izaslanik EU za Avganistan, a bivši bugarski premijer Filip Dimitrov biće ambasador EU u Gruziji.
Zamenik generalnog direktora Direktorata Evropske komisija za spoljne odnose (RELEX), Francuz Ig Mingareli (Hugues Mingarelli) biće direktor za Bliski istok i Severnu Afriku. Nikolas Vestkot (Nicholas Westcott), bivši britanski ambasador u Gani, imenovan je za direktora za Afriku.
Među drugim značajnim imenovanjima izdvaja se imenovanje Ilke Salmija (Ilkka), dosadašnjeg šefa finske obaveštajne službe, za šefa Situacionog centra EEAS (SitCen) koji će biti neka vrsta obaveštajne službe. Do sada je Situacioni centar bio u nadležnosti Saveta ministara EU.
Kako je švedsko Ministarstvo spoljnih poslova ranije najavilo, ambasador Ulof Skug (Olof Skoog) imenovan je za predsedavajućeg Komiteta EEAS za politiku i bezbednost (PSC), Skug je i ranije bio na čelu PSC u vreme švedskog predsedavanja EU u drugoj polovini 2009. godine, a bio je i predstavnik Švedske u Komitetu u protekle tri godine. Pre toga, on je bio generalni direktor za politička pitanja u švedskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Ketrin Ešton je rekla da EEAS predstavlja novi početak u spoljnoj politici EU pošto će objediniti i usmeriti sve njene postojeće resurse, osoblje i instrumente.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
