Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU planira da ogranični sistem carinskih povlastica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropske institucije razmatraju izmene sistema carinskih povlastica EU a, prema predlogu Evropske komisije, te povlastice bi do 2014. moglo da izgubi 86 zemalja zbog ekonomskog napretka koji su ostvarile. Evropska unija želi da povlastice pre svega koriste nedovoljno razvijene zemlje i da se efikasnije iskoriste kao podstrek njihovom razvoju i ostvarivanju standarda u više oblasti, poput ljudskih prava.
Evropski komesari su na sastanku 10. maja odlučili da ograniče carinske povlastice a ministri trgovine EU su 13. maja pozdravili taj predlog kao osnovu za unapređenje sistema olakšica. Oni su saopštili da će detaljno razmotriti predlog u saradnji sa Evropskim parlamentom sa ciljem da se novi sistem što pre uspostavi.
Evropski komesar za trgovinu Karel De Guht (Gucht) rekao je 10. maja da se ravnoteža u svetskoj ekonomiji u velikoj meri promenila proteklih nekoliko decenija.
"Ako budemo davali carinske olakšice u takvom konkurentnom orkuženju, koristi od toga moraju imati zemlje kojima su najpotrebnije. Trgovina i razvoj idu ruku pod ruku i carinske povlastice su mali deo šireg plana da se pomogne siromašnim ekonomijama da pojačaju svoje prisustvo na svetskom tržištu", rekao je De Guht.
Evropska komisija je predložila da postojeći opšti sistem povlastica (GSP) u koji je sada uključeno 176 zemalja ostane na snazi do kraja 2013. godine, što su podržali Evropski parlament i Savet ministara EU. Komisija je predložila i reviziju sistema, s tim da on stupi na snagu najkasnije 1. januara 2014. godine.
Na sajtu Evropske komisije se navodi da su izmenama osnažena tri okvira povlastica - opšti sistem povlastica (GSP), sistem dodatnih povlastica (GSP+) koje se daju uz uslov poštovanja ljudskih prava i drugih standarda, i "Sve osim oružja" koji je namenjen najnerazvijenijim zemljama.
Background EU je 1971. godine uvela propise koji predviđaju mogućnost nižih carina za robu uvezenu iz zemalja u razvoju. Time je zemaljama u razvoju omogućn pristup tržištu EU ali i razvoj njihovih ekonomija. Sistem je poznat pod imenom Opšti sistem povlastica (GSP).
U 2009. uvoz na osnovu povlastica GSP iznosio je 60 milijardi evra, što je 4% ukupnog uvoza EU a 9,3% ukupnog uvoza iz zemalja u razvoju. Očekuje se da nakon revizije sistema uvoz po osnovu GSP dostigne 37,7 milijardi evra.
GSP obuvhata 176 zemalja u razvoju, sistem dodatnih povlastica GSP+ 15 zemalja a "Sve osim oružja" 49 najnerazvijenih zemalja. Okvir "Sve osim oružja" omogućuje potpuni pristup tržištu EU bez carina i kvota za sve proizvode osim oružja.
GSP se odvija u 10-ogodišnjim ciklusa i na osnovu uredbi koje se donose na svake tri godine. Sadašnji ciklus je počeo 2006. a okončaće se 2015.
Predlog predviđa usmeravanje povlastica na manji broj zemalja. Prema predlogu pravo na povlastice bi izgubile zemlje koje su postigle visok ili viši srednji prihod po stanovniku, prema klasifikaciji Svetske Banke, poput Saudijske Arabije, Katara, Belorusije i Rusije.
To pravo ne bi, takođe, više imale zemlje koje ostvaruju olakšice kroz druge okvire, poput sporazuma o slobodnoj trgovini i autonomnih trgovinskih mera, kao i jedan broj prekomorskih zemalja i teritorija koje imaju pristup drugim razvijenim tržištima.
Ograničavanjem GSP na manji broj zemalja smanjiće se pritisak konkurencije i povlastice nerazvijenim zemljama će imati više smisla, smatra Komisija.
Novi sistem treba da bude predvidljiviji, transparentniji i stabilniji. Do sada je bio revidiran svake tri godine, a to bi trebalo da se ukine, čime bi se uvoznici EU podstakli da nabavljaju robu iz zemalja u razvoju. Takođe, procedure treba da budu transparentnije sa bolje definisanim propisima.
Evropska komisija predlaže jačanje podsticajnih mera kroz GSP+ za poštovanje ljudskih prava i međunarodnih normi o radu, zaštiti životne sredine i primenjivanje dobrih praksi upravljanja.
GSP+ već predviđa dodatne povlastice za zemlje u razvoju koje su ratifikovale i primenjuju 27 međunarodnih konvencija na polju ljudskih prava, prava rada, održivog razvoja i razvoja uprave, a ubuduće treba da se efikasnije koristi kao podsticaj za ostvarivanje tih standarda.
To bi moglo da predstavlja problem nekim potencijalnim korisnicima povlastica, poput Nigerije ili Kameruna. EU je prošle godine na šest meseci obustavila carinske povlastice Šri Lanki jer nije primenjivala tri međunarodne konvencije - o građanskim i političkim pravima, protiv torture i o pravima deteta.
Savetnik u francuskom institutu za međunarodnu ekonomiju CEPII Lionel Fontanje (Fontagne) rekao je da razmatranje carinskih povlastica nije povratak protekcionizmu i da Evropska komisija i dalje veruje u liberalizam. "Revizija ovih ugovora je odavno planirana i omogućiće najsiromašnijim zemljama da imaju veću prednost", dodao je on.
Evropa bi, međutim, mogla da iskoristi ovu reviziju da ubrza pregovore o nekim bilateralnim ugovorima sa zemljama koje će izgubiti privilegije. Ako EU bude želela da njeno tržište i dalje bude otvoreno za zemlje u razvoju, želeće i da one svoja tržišta otvore za nju. Od stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, evropske institucije su nadležne za zaključivanje i ratifikaciju međunarodnih trgovinskih sporazuma.
Izvor: EurActiv.fr i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
