Vodeći češki eksperti za bezbednost upozorili su da novi ruski gasovodi - Južni tok preko Srbije do Mađarske i Severni tok preko Baltika - dovode u pitanje energetsku nezavisnost srednje Evrope od Rusije, posebno u slučaju da EU zabrani eksploataciju gasa iz škriljaca. Ministar spoljnih poslova te zemlje je izrazio zabrinutost zbog uticaja Rusije na zemlje bivšeg istočnog bloka koje nisu ušle u EU.

Bivši načelnik Generalštaba češke armije general Jirži Šedivi i bivši načelnik Vojne obaveštajne službe general Andor Šandor ocenili su za Češki list Mlada fronta dnes od 23. maja da će nove mogućnosti eksploatacije gasa iz uljanih škriljaca, pre svega u Poljskoj i Francuskoj, pokrenuti veliku špijunsku igru na starom kontinentu.

"Uticaj na javno mnjenje preko ekoloških i mirovnih organizacija je modus operandi koji Rusija koristi već dugo i sasvim uspešno. To je ruska karta kojom su igrali recimo u zapadnoj Evropi prilikom razmeštanja američkih raketa. A oni umeju da igraju", kazao je Šandor. "Rusija ne može da nastupi otvoreno, to bi bilo kontraproduktivno, ali skrivene mogućnosti će iskoristiti sasvim sigurno. Na primer podrškom ekoloških i drugih pokreta. Mi imamo s tim iskustva iz vremena kada je ovde trebalo da bude razmešten radar (američkog antiraketnog štita)", dodao je general Šedivi.

Šandor i Šedivi naglasili su da novi gasovodi, Severni tok koji vodi po dnu Baltika i zaobilazi Poljsku i Južni tok, gurnuli na margine evropski gasovod Nabuko koji je trebalo da zaobiđe Rusiju i omogući srednjoj Evropi nove izvore sza snabdevanje gasa.

Ukoliko bi EU zabranila eksploataciju gasa iz škriljaca, Češka bi po oceni oba eksperta ostala u položaju taoca kome Moskva bilo kada može iz navodno tehničkih razloga da zavrne slavine sa gasom dok se neposlušna zemlja ne opameti.

Za susednu Poljsku upravo velike rezerve gasa iz škriljaca, prema procenama dovoljne za samu Poljsku za sledećih 400 godina, jedan su od načina da se izvuče iz energetske zavisnosti od Rusije.

Vlada poljskog premijera Donalda Tuska stavila je do znanja da neće dozvoliti da joj se u taj domen meša EU.

Francuska, koja posle Poljske ima druge najveće rezerve gasa u škrljcima u Evropi, već je u donjem domu parlamenta izglasala zabranu eksploatacije tih izvora zbog zabrinutosti za životnu sredinu a očekuje se da će se Senat o tome izjasniti u junu. Poljski eksperti, međutim, naglašavaju da u SAD, gde već uveliko traje eksploatacija tog gasa, ekoloških problema nema.

Češka zabrinuta zbog ruskih ambicija u susedstvu

Ministar inostranih poslova Češke Karel Švarcenberg izjavio je da je zabrinut zbog stava Rusije prema susedima i ocenio da Moskva pokušava da ponovo uspostavi zonu uticaja iz sovjetskog doba.

Reč je, pre svega, o stavu Rusije prema susedima, kazao je češki ministar u razgovoru za dnevnik Komersant. Švarcenberg je 20. maja učestvovao na konferenciji u Moskvi u znak sećanja na ruskog akademika disidenta Andreja Saharova, koji je preminuo 1989. godine.

"Kada danas sa ruskim partnerima pomenemo pitanja antiraketne odbrane, oni sa izvesnom uverenošću iskazuju nameru da u domen svoje odgovornosti uključe zemlje koje se nalaze između EU i Rusije", dodao je on. "Sva ta pominjanja 'bliskog inostranstva' (kako se u Rusiji nazivaju zemlje bivšeg sovjetskog saveza) i 'zona primarnih interesa' pripadaju prošlosti", kazao je Švarcenberg.

Kao primer je naveo Gruziju, napomenuvši da je bilo problema i u odnosima sa Belorusijim i Estonijom.

Kada je reč o istočnoj Evropi, te zemlje su poput Češke, pripadale socijalističkom bloku do 1980. godine, ali su nakon toga uglavnom ušle u EU. "Te zemlje i društva osećaju se bezbednim, ali ništa se ne zaboravlja", kazao je Švarcenberg.

"I Rusiji je u interesu da prekine sa spornim prikazivanjem prošlosti, da sprovede reforme i postane jedna normalna evropska zemlja", kazoa je Švarcenberg.

Izvor: Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za Južni tok Rusiji važna podrška Evrope
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja EU i Rusije oko energetike