Tačno godinu dana od izbora, Belgija i dalje nema vladu a šanse da se partije Flamanaca i Valonaca dogovore o novom kabinetu sada su manje nego da se održe novi izbori, smatraju stručnjaci. Ipak i pored političkog nerazumevanja život u Belgji odvija se normalno budući da regionalne vlasti koje imaju široka ovlašćenja funkcionišu a zemlja beleži i privredni rast.

Na izborima 13. juna 2010. godine najbolje rezultate zabeležila je flamanska N-VA (Novoflamanska alijansa) koju predvodi Bart De Vever (Wever) i koja se zalaže za konfederalno uređenje Belgije i na kraju nezavisnost Flandrije. Ta stranka je u Flandiji osvojila 28,2% glasova i sada je najjača stranka Flamanaca, ispred Demohrišćanske partije (HD&V), i u Nacionalnom parlamentu Belgije ima 27 poslanika.

U regionu Valonije i Brisela najbolje rezultate ostvarila je Socijalistička partija na čijem je čelu Elio Di Rupo i ona je zastupljena u parlamentu sa 26 poslanika.

Ipak dve stranke nisu u stanju da se dogovore o budućoj vladi i smeru u kojem će ići Belgija koja je već prešla put od unitarne do federalne države s mogućnošću da u bućnosti postane i konfederacija.

"Prvi put u istoriji Belgije, vodeća politička stranka u zemlji je jedna separatistička stranka, a reč je o N-VA podseća politikolog Vensan de Korbiter(Vincent de Coorebyter).

Prvi put takođe, flamanske partije traže postizanje dogovora o prenosu još većih ovlašćenja na regione, što zahteva dvotrećinsku većinu u parlamentu, i to pre stvaranja nove vlade, objasnio je Korbiter neke od nesuglasica koje otežavaju formiranje vlasti.

Ako tokom leta najjače stranke iz oba regiona ne postignu dogovor, na jesen bi mogli biti raspisani novi izbori uz rizik da razlike u stavovima najvećih političkih protagonista nakon toga budu još veće

Zahtev flamanskih patija za prenos novih ovlašćenja na regionalne vlasti u Belgiji, neki vide kao početak promene uređenja države u konfederaciju ali u sadasnjoj situaciji one su se pokazale kao pouzdane u vršenju svojih nadležnosti i funkcionisanju državnog aparata u trenutku kada je prošlo godinu dana kako nije formirana vlada, što je podatak koji će dospeti i u Ginisovu knjigu rekorda.

I vlada u odlasku prmijera Iva Leterma (Yves) do sada je uspela da pokrene privredni rast smatraju stručnjaci ali bi zbog političke krize kojoj se ne vidi kraj moglo doći i do poremećaja na finansijskom tržištu.

Prema izveštaju Aj En Dži grupe (ING) koja se bavi bankarstvom, inesticijama i osiguranjem, Belgija je u ovoj godini podstaknuta trendovima svetskog rasta već dostigla rast brtuo domaćeg proizvoda od 2,3% procenta koliko je bilo zacrtano.

"Srećne okolnosti su što je Belgija od početka političke krize pratila svetski ekonomski rast", rekao je ekonomista ING-a, Filip Ledent(Philippe) i dodao "Ipak očekujemo niži rast u drugoj polovini godine, dakle biće teže da se dodatno smanji javni deficit".

Sporiji privrdni rast usporiće automatsko smanjenje javnog deficita. prema tome "Neke mere štednje biće od suštnkog značaja", smatra Ledent.

ING ocenjuje da bi najbolje rešenje za Belgiju bilo da se uskoro postigne opšti sporazum uz prenos ovlasćenja na regionalne vlasti kako su zahtevale flamanske partije, i formira se vlada koja će primeniti mere štednje. U suprotnom, "najgori scenario" bi bio da se vlada ne formira preko leta i da dođe do novih izbora na jesen zbog čega bi agencije za kreditni rejting dodatnoi smanjile rejting Belgije.

I pored toga što politička kriza u Belgiji preti da ugrozi i ekonomsku stabilnost zemlje, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dve trećine Belgijanaca veruje da će njihova država biti sposobna da izbegne raspad

Izvor: Beta, AFP

Povezani sadržaj

• 

  : Ponovo domaća muzika u briselskom metrou
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije
  
• 

  Vesti

  : Belgija godinu dana bez vlade
  
• 

  Vesti

  : Najduža politička kriza i pomfrit protest u Belgiji