Pre tačno godinu dana vlada Belgije je podnela ostavku, čime je započela najduža politička kriza u svetu. Godinu dana kasnije, 22. aprila 2011, dogovor o formiranju vlade nije na vidiku, što je posledica razlika u viđenju budućnosti zemlje koje Flamanci i frankofone stranke do sada nisu uspeli da prevaziđu. Belgija je već oborila i evropski i svetski rekord po broju dana bez vlade, koji su držali Holandija od 1977. i Irak od prošle godine.

"Ukoliko se baš potrudimo, možda ćemo u narednim mesecima i dobii novu vladu, ali na kratak rok niko u to ne veruje", kazao je politikolog Pjer Verkoteren (Pierre Vercauteren).

"Mogućnost je i da se ide na nove izbore, ali to ništa ne bi promenilo jer bi oko stola za pregovore opet sedele iste stranke. Ostaje i mogućnost da državu i dalje vodi takozvana tehnička vlada. To je, u teoriji, moguće do kraja mandata 2014. godine", kazao je on.

Godinu dana nakon ostavke premijera Iva Leterma (Yves Leterme), on i dalje vodi zemlju u režimu tekućih poslova, pošto dve velike zajednice, Flamanci i frankofoni, ne mogu da se dogovore o reformi države i stvaranju nove vlade. Prevremeni izbori, održani 13. juna 2010, samo su dodatno zakomplikovali ionako složene odnose u zemlji.

Među flamancima je pobedila Nova flamanska alijansa (N-VA), koja se zalaže za nezavisnost Flandrije i ne odstupa od svojih zahteva u pogledu reforme zemlje. Lider te stranke Bart de Vever (Wever) je kao preduslov postizanja dogovora tražio transfer dodatnih ovlašćenja regionima. On, međutim, ne želi da popusti u razgovorima o pravima frankofone manjine u Flandriji.

Frankofone stranke su prihvatile da se regionima prepusti nadležnost za 15 milijardi evra. Međutim, ne žele da odobre dodatni prenos nadležnosti iz straha od siromašenja svojih zajednica i dodatnog slabljenja jedinstvene države.

N-VA je te ustupke ocenila kao ndovoljne i pregovori su od tada zakočeni, uprkos misijama medijatora.

Sporazuma nema na vidiku, stanovništvo izgubilo interesovanje

Sporazum se ne može postići ni o čemu - ni o statusu frankofone manjine u Flandriji, ni o decentralizaciji, ni o načinu budućeg finansiranja centralne države ili grada Brisela.

Stanovništvo je jedno vreme izražavalo nezadovoljstvo sa humorom. Porenuta je takozvana "revolucija prženih krompirića", koji su šaljivi simbolj jedinstva zemlje jer se smatraju nacionalnim jelom. Bilo je i ideja da se ne treba brijati dok se ne postigne dogovor.

Međutim, prema pisanju dnevnika Libr Belžik (La Libre Belgique), "stanovništvo je odustalo". Osećaj zamora dodatno pothranjuje činjenica da zemlja, kako se čini, funkcioniše kao i ranije.

Belgija je, naime, uspešno završila polugodišnje predsedavanje EU, pokrenula je mere za smanjenje javnog deficita i uključila svoje vojnike u intervenciju u Libiji.

Flamanske političke grupe koje se zalažu za nezavisnost zadovoljne su takvim razvojem situacije jer se čini da Belgija može da opstane bez jake federalne države. Tehnička vlada, ipak, ima ograničen manevarski prostor i ne može doneti nijednu veliku odluku, poput reforme penzionog sistema.

U takvoj situaciji, istraživanja pokazuju da Bart de Vever dobija sve više glasova.

Ali, u javnosti se pojavljuju glasovi kritike. Postavlja se pitanje da li on traži reformu u okviru belgijske države, ili želi da pokaže da se Belgijom više ne može upravljati i da time pripremi podelu zemlje, koju većina stanovništva ne želi.

Leterm pazi da mu ne da vetar u leđa godinu dana pre značajnih lokalnih izbora time što će ga držati izvan buduće koalicije i istakao je da je stranci N-VA mesto u budućoj vladi.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Najduža politička kriza i pomfrit protest u Belgiji
  
• 

  Vesti

  : Belgija oborila svetski rekord po broju dana bez vlade
  
• 

  Vesti

  : Flamance uvredilo poređenje sa Balkanom
  
• 

  Vesti

  : Belgija najduže bez vlade u Evropi