Belgija je 29. marta obeležila obaranje svetskog rekorda po najdužoj političkoj krizi, pošto je 289 dana prošlo od izbora, a vlada još nije formirana. Koristi od takve situacije imaju flamanski krugovi koji se zalažu za nezavisnost, budući da se pokazalo da zemlja može da funkcioniše bez jake centralne vlade. Povodom neslavnog rekorda održani su protesti u univerzitetskim gradovima.

Iračanima je u 2010. godini trebalo 249 dana da postignu sporazum o formiranju vlade između šiita, sunita i Kurda, a dodatnih 40 dana prošlo je do trenutka kada je vlada položila zakletvu.

Belgijanci su glasali 13. juna 2010. godine i 17. februara već su "proslavili" svetski rekord u dužini političke krize takozvanom pomfrit revolucijom, uz jedenje pomfrita, nacionalnog jela. Tada su se okupile hiljade ljudi, ali to nije navelo političke partije da približe stavove i postignu dogovor.

Belgija je sada oborila i pravi rekord od 289 dana, a čini se da kompromis između flamanaca, koji traže široku regionalnu autonomiju i frankofonih Valonaca koji je odbijaju, nije ni za dlaku bliži.

Hiljade studenata je i tokom novog dana pomfrita izrazilo nezadovoljstvo zbog političke blokade u zemlji. Organizovani su veseli skupovi na trgovima sedam univerzitetskih gradova, koji su preimenovani u "trgove pomfrita". Pomfrit, jedan od retkih nacionalnih simbola, postao je simbol jedinstva onih koji se protive podeli zemlje.

"Za nas mlade to je mogućnost da simbolično osvojimo trg i da se naš glas čuje u političkom svetu", kazao je u Briselu jedan od organizatora skupova Mihael Ferbauvede Verbauhwede). "Uništavajući belgiju trenutno uništavamo svoju budućnost", kazao je on, dodavši da studenti pre svega traže održavanje državne socijalnog osiguranja, što je garant solidatnosti među Belgijancima.

"Ukoliko bi se zemlja raspala, situacija bi se pogoršala i na frankofonoj i na flamanskoj strani", kazao je Simon de Beer, koji se prerušio u prženi krompirić, obučen u žutu penu pravougaonog oblika, sa crvenom kapom koja podseća na veliku kapljicu kečapa.

Na okupljanju je teklo i pivo, drugi simbol Begije, a okupljanja je pratila muzika sa velikih zvučnika.

Problem je u tome što je politička kriza kojoj se ne nazire kraj dala krila političkim grupama koje se zalažu za nezavisnost Flandrije, smanjivši time mogućnost za formiranje vladne koalicije između Flamanaca i frankofonih stranaka.

Novi flamanski savez (N-VA), koji se zalaže za nezavisnost Flandrije i u junu je trijumfovao osvojivši skoro 28% glasova u biračkom telu čiji maternji jezik je holandski, sada bi dobio podršku 33% biračkog tela.

Ukoliko se tome doda 13,2% flasova Vlamsa Belanga, koji pripada ekstrmnoj desnici, i dodatnih 3,2% koje bi dobila populistička LDD, proizilazi da bi stranke koje se zalažu za nezavisnost Flandrije sada dobile više od 50% glasova među Flamancma.

Umerenije flamanske partije se ne usuđuju da se jasno ograde od N-VA iz straha da bi doživele veliki neuspeh u slučaju prevremenih izbora, mada se među Flamancima tokom prethodnih dana pomaljaju razlike.

U međuvremenu je politička kriza polako nestala sa naslovnih strana novina i iz udarnih vesti u elektrkonskim medijima, a zasnile su je krize u Libiji i Japanu.

Odlazeća vlada hrišćanskog demokrate Iva Leterma (Yves Leterme) nastavlja da "vodi tekuće poslove", što je pojam koji se širio kako su meseci prolazili.

Usvajanje budžeta za 2011, učešće belgijskih aviona F-16 u napadima u Libiji i uspeh predsedavanja Belgije Evropskom unijom pothranjuju utisak da bi zemlja mogla da nastavi da funkcioniše u ovom režimu vlade tekućih poslova još mesecima.

Odlazeći ministar za saradnju Olivije Šastel (Olivier Chastel) kazao je da bi se tehnička vlada mgla da funkcioniše još četiri ili pet meseci.

Stručnjak za ustav Kristijan Behrent (Behrendt) kazao je mođutim da je to "nezdrava" situacija. Naime, status kvo ne rešava spor između Flamanaca i frankofonih, a i ometa usvajanje potrebnih reformi, pre svega u domenu penzija i nuklearne energije.

"Ova zemlja nalazi se u komi i to će potrajati još neko vreme", kazao je flamanski poslanik Erik van Rompej (Rompuy), brat predsednika EU Hermana van Rompeja.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Belgija oborila svetski rekord po broju dana bez vlade
  
• 

  Vesti

  : Flamance uvredilo poređenje sa Balkanom
  
• 

  Vesti

  : Belgija najduže bez vlade u Evropi