Nacrt narednog dugoročnog budžeta EU uliva nadu da će se otvoriti nove mogućnosti za izdvajanje za razvoj seoskih sredina, preneo je portal EurAktiv Francuska. Novac za razvoj seoskih sredina u EU dolazi iz poljoprivrednog budžeta, a tu za projekte koji nisu poljoprivredni ima nedovoljno mesta, ukazuju predsednici nekih francuskih regiona. "Nikada se nije dogodilo da sam poljoprivrednik usred pustinje stvori živa sela", kazao je predsednik regiona Limuzen Žan-Pol Denano (Jean-Paul Denanot).

Sela su zvanično dobila svoj deo kolača u evropskom budžetu malo nakon 2000, godine, ali je on u okviru budžeta zajedničke poljoprivredne politike. Projekti koji nisu vezani za poljoprivredu imaju tek neznatni udeo.

Između 2007. i 2013. godine, samo 11% fondova korišćeno je za uređenje sela. Dodatni problem je što države članice EU ne oklevaju da umanje fondove za poljoprivredni razvoj da bi, sa druge strane, sačuvali direktnu pomoć poljoprivrednicima.

Tokom prethodnih pregovora o budžetu, Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj smanjen je za 20 milijardi evra. Tako je za period od 2007. do 2013. godine izdvojeno 69,75 milijari evra, što je 0,37% evropskog budžeta, što je malo ukoliko se u obzir uzme podatak da seoske sredine zauzimaju 91% evropske teritorije.

Pored toga što se za seoski razvoj izdvaja malo novca, fondove dodatno "pojede" poljopivreda. Francuska je, kako ukazuju stručnjaci, sve učinila da se ta anomalija održi.

Pokušaj da se situacija promeni tokom devedesetih godina nije uspeo. Tadašnji komesar za poljoprivredu Franc Fišler (Fisćler) sazvao je 1996. godine veliku konferenciju na koju nije pozvao poljoprivrednike. Kako je rekao jedan analitičar, Fišler je pokušao da u okviru zajedničke poljoprivredne politike stvori drugi stub koji će biti jači od prvog.

To je, međutim, bila izgubljena bitka. Kako je ukazao analitičar, ruralni razvoj i dalje ima izuzetno mali udeo u poljoprivrednom budžetu, a Nacionalno udruženje upravnika poljoprivredne proizvodnje u Francuskoj i dalje vuče sve konce da bi se nastavilo finansiranje poljoprivrednih projekata.

Krah tog sistema nije na vidiku. Komitet regiona bi mogao da izvrši pritisak da se fondovi za sela pripoje regionalnoj politici, ali stavovi članova te institucije nisu ujednačeni.

U Francuskoj se za to zalažu Overnja i Limuzen. Napretku bi mogla da odmogne čininica da je evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn), kako se čini, više zainteresovan za gradove nego za sela. U okviru kohezione politike gradske sredine imaju poseban položaj. One samo u Francuskoj imaju 500 miliona evra za finansiranje "integrisanih urbanih projekata".

Pozitivni pomaci u predlogu višegodišnjeg budžeta

Evropska komisija je, međutim, nacrtom budžeta od 29. juna dala pozitivne signale.

"Osnove koje je postavila su zanimljive, ne treba to olako odbaciti", kazao je predsednik Limuzena Žan-Pol Denano (Jean-Paul Denanot), On nije pozdravio činjenicu da je predlozeno 89,9 milijardi evra za ruralni razvoj, što znači da nema povećanja. Kao pozitivno je istakao da "nije nezamislivo da se u budućnosti omogući povezano upravljanje Evropskim fondov za seoski razvoj, Evoropskim poljoprivrednim fondom za poljoprivrdni razvoj, pa čak i Evropskim socijalnim fondom", kazao je on. Komisija će, kako očekuje, do kraja godina obelodani šta namerava.

On je kao pozitivno ocenio novi fond od 39 milijardi evra koje će biti odobreno za regione koji su po bruto domaćem proizvodu po stanovniku između razvijenih i nerazvijenh u sadašnjoj kategorizaciji. Limuzen očekuje da će od toga imati koristi, budući da je pogođen krizom i da je 10% radnih mesta u industriji ugašeno između 2008. i 2009. godine. Kada je reč o o Overnji, čeka se koje će procene BDP-a Brisel privatiti da bi znala da li će imati koristi od novog fonda.

Ta dva regiona nisu povezana francuskim prugama velike brzine (TGV) i nadaju se da će imati koristi i od novog sektorskog fonda za transport. Predsednici regiona Overnja, Limuzen i Centar su na sastanku sa komesarom Hanom 30. juna, međutim, doživeli malu neprijatnost - rečeno im je da će se novac izdvajati samo za projekte sa pravom evropskom dimenzijom. Što znači, na primer, da linija brzog voza Pariz-Limož neće moći da dobije novac. Na pitanje da li može biti izuzetaka, koje je postavljeno tri puta, Han je kazao da će to razmotrii. "Vrata nisu zatvorena", ocenio je Denano.

Seoskim sredinama biće na raspolaganju i drugi fondovi, koje će koristiti u zavisnosti od sposobnosti na napišu projekte koji dogovaraju nameni. Među prioritetima Komisije su inovacije i ispunjavanje ciljea iz strategije Evropa 2020.

"Podržavamo inovaciju pod uslovom da se ne shvati isključivo u tehnološkom smislu", kazao je predsednik Overnje Rene Sušon (Souchon). On je kao primer naveo projekat u mestu Pi-de-Dom (Puy-de-Dome) za izvoz muzike i filmova lokalnih umetnika.

U Limuzenu žele da nastave da razvijaju imidž zelennog regiona, ali preko obnovljivih izvora energije. Kako je istakao predsednik regiona Denano, postoji mogućnost da se u seoskim sredinama pronađe kapacitet za proizvodnju solarne i eolske energije, ali i biomase od drveta.

Komisija želi da postakne tu srednju kategroiju regiona da uloži 20% pomoći EU u obnovljive izvore.

Izvor: EurActiv.fr

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Počela borba za višegodišnji budžet EU
  
• 

  Vesti

  : Zemlje članice protiv povećanja budžeta EU