Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zemlje članice protiv povećanja budžeta EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija 20. aprila je zatražila da se budžet za 2012. godinu poveća za 4,9%, odnosno za 6,2 milijarde evra u odnosu na ovu godinu. Deo zemalja članica taj zahtev je ocenio kao neprihvatljiv u trenutku kada se zemlje širom Evrope odlučuju na rigorozne mere štednje.
Komisija je predložila da se za narednu godinu omoguće izdvajanja od 132,7 milijarde evra. To je 1,01% bruto domaćeg proizvoda zemalja članica.
Evropski komesar za budžet Januš Levandovski predlog je opisao kao "delikatan tekst balansiranja, koji kombinuje štednju i mere za podsticanje rasta za 500 miliona Evropljana".
Kako se navodi u saopštenju Komisije, ta institucija je svoje troškove zadržala na nivou iz prošle godine tako što je predvidela smanjenje troškova za prostorije, sastanke, publikacije i konferencije i treću godinu za redom nije zatražila otvaranje ni jednog radnog mesta.
Međutim, primer štednje u Komisiji ne slede sve institucije - evropski poslanici se, na primer, protive smanjenju. Za institucije EU za 2012. predviđeno je povećanje od 100 miliona evra na 8,2 milijarde evra.
Smanjeni su troškovi za programe koji ne daju rezultate, kao i za neke značajne evropske programe poput evropskog sistema pozicioniranja u prostoru Galileo, takozvanog evropskog GPS sistema, čiji troškovi su smanjeni za 24,9 miliona evra. Ukupno smanjenje za pojedine programe EU iznosilo je tri milijarde evra.
Background Budžet EU se finansira doprinosima zemalja članica. Budžet za 2011. godinu je prvi budžet koji se usvaja u skladu sa Lisabonskim ugovorom koji Evropskom parlamentu daje pravo zajedničkog odlučivanja sa zemljama članicama.
Budžet EU se donosi na osnovu višegodišnjeg finansijskog okvira. Trenutno je u toku okvir za period od 2007. do 2013. godine, a ove godine u Uniji će voditi pregovori o okviru za period od 2014. godine. Najteža tačka u pregovorima o izdvajanjima EU su poljoprivredne subvencije, na koje trenutno odlazi 44% budžeta.
Evropska komisija je 19. oktobra 2010. objavila listu mogućnosti za finansiranje budžeta EU uz smanjenje direktnih izdvajanja zemalja članica. Među tim mogućnostima su porez na avioprevoz, novi porezi u domenu energetike, finansija ili porez na dodatu vrednost EU, ali je deo tih mogućnosti odbačen.
Razgovori o usvajanju budžeta za ovu godinu bili su dugi i sporazum je teško postignut zbog neslaganja u pogledu iznosa budžeta, ali i političkih pitanja.
Međutim, kako se ističe, potrebno je više novca da bi se nastavilo finansiranje programa koji su započeti 2007. godine. EU, kako je objašnjeno, ima obavezu da vrati novac regionalnim vlastima i malim i srednjim preduzećima koja su ulagala u te programe, koji su, pored toga, od koristi lokalnim zajednicama.
Posebno povećanje potrebno je za istraživačke programe - povećanje od 13,3% na 7,6 milijardi evra i za strukturne i kohezione fondove za 8,4% na 35,1 milijardu evra da bi budžet postigao što bolje rezultate u pogledu doprinosa ekonomskom rastu i ujednačavanju ekonomskog prosperiteta EU.
"Neki se pitaju zašto bismo povećali budžet EU u trenutku kada zemlje članice se suočavaju sa strogim merama štednje u svojim zemljama i to je legitimno pitanje. Glavni razlog je to što moramo da platimo račune projekata širom Evrope. Neki od projekata koji su od koristi lokalnim zajednicama i firmama verovatno nikada ne bi bili ni pokrenuti 2007. bez podrške EU budžeta. Nezamislivo je da prestanemo da ih inansiramo". kazao je Levandovski.
On je kazao da je to i obaveza EU, a da bi se prekid finansiranja negativno odrazio na zajednice. Kao primer se navodi povezivanje Irske i Velike Britanije električnom mrežom uz učešće EU u iznosu od 100 miliona evra, pri čemu EU u 2012. za to treba da izdvoji 24 miliona evra, dva puta više nego ove godine.
Kada se troškovima za zemlje članice pridodaju i izdvajanja za zajedničku poljoprivrednu politiku, to iznosi skoro 80% budžeta. Za funkcionisanje EU institucija odlazi 6% budžeta ističe se i saopštenju EU.
Levandovski je kazao da očekuje "teške pregovore" sa zemljama članicama od juna.
Zvaničnici Velike Britanije i Holandije odmah su reagovali na predlog budžeta. "Povećanje za 4,9% je neprihvatljivo", kazao je za AFP portparol l britanske vlade. "To je isuviše. Kako objasniti našim sugrađanima koji moraju da stežu kaiš da evropski budžet nastavlja da se povećava", kazao je ministar finansija Holandije Jan Kees De Jager.
Te dve zemlje, kao i Francuska, Nemačka i Finska, zatražili su još u decembru 2010. zamrzavanje evropskog budžeta do 2020. zbog toga što se u svim zemljama mora sprovoditi štednja. Tih pet zemalja doprinosi sa 51% evropskom budžetu.
"Tražimo da se prilikom donoseenja evropskog budžeta nametne isti napor za stabilnost rashoda koji se nameće za državne budžete", kazao je premijer Francuske Fransoa Fijon (Francois Fillon) u Briselu 14. marta.
Budžet se u najvećoj meri finansira doprinosima članica, a znatan deo čine i carinski prihodi - 12% budžeta. Komisija će u junu predložiti nove izvore budžetskih prihoda.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
