Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska uvodi porez na nezdravu hranu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Mađarskoj vlada planira da uvede novi porez na nezdravu hranu, uključujući čipseve, grickalice, i napitke. Novi zakon kojim će se uvesti oporezivanje predstavljen je 11. jula i ima za cilj da "poboljša zdravstveno stanje nacije". Porez je prvobitno nazvan "porez na pljeskavice" ali je taj nadimak neprimeren jer je vlada odlučila da se porez neće odnositi na brzu hranu. Ministar zdravlja Srbije je nagovestio mogućnost da se i u Srbiji razmotri donošenje sličnog propisa.
"Porezom na čips", planirano je da se uvede taksa od 10 forinti (3,7 evro centi) na proizvode koji sadrže "previše" soli, šećera ili masti, dok će se taksa na alkoholna pića i druge napitke povećati za 10% prenosi se na internet prezentaciji Global Posta.
Mere čija se vrednost procenjuje se na 30 milijardi forinti (111 miliona evra) pomoći će da se finansira državni zdravstveni sistem koji ima deficit od 100 milijardi forinti (371 milion evra). Mađarska je jedna od najzaduženijih zemalja u istočnoj Evropi.
Background Procenat poodičnih primanja koji odlazi na ishranu najveći je u Albaniji gde je to više i od 50%, u Srbiji je to oko 25%, dok je prosek u EU ispod 15%.
Predlog zakona naći će se u mađarskom parlamentu tokom leta i svi su izgledi da će lako biti usvojen rekao je Gabor Čiba (Sciba) autor zakona, predsednik Strateške alijanse mađarskih bolnica i član vladajuće Fideš partije.
Fideš partija premijera Viktora Orbana ima veliku većinu u parlamentu i do sada je uspela da usvoji nekoliko kontraverznih zakona uključujući i onaj o medijima i novi ustav koji je žestoko kritikovao Savet Evrope. Usvojen je i jedan retroaktivni zakon zbog koga je nekoliko evropskih kompanija podnelo žalbe Evropskoj komisiji.
Ukoliko parlament usvoji predloženi zakon "porez na čips", Mađarska će biti prva zemlja na svetu koja je preduzela takve mere.
Sličan porez postoji u američkoj državi Vašington gde se svaka flašica gaziranog pića oporezuje sa 0,02 dolara. U Rumuniji je postojao još ambiciozniji plan kojim je trebalo da se prikupi 700 miliona evra od sličnih poreza ali je tokom marta vlada odustala od plana procenivši da nije trenutak za takve mere zbog drastičnog rasta cena hrane.
U Rumuniji se 40% porodičnih prihoda potroši na hranu, što je skoro sedam puta više nego u SAD. Samo 8% Rumuna smatra se gojaznim dok je u SAD taj procenat veći od 20% a u nekim državama čak i preko 30%.
Problem gojaznosti sve je uočljiviji i u Srbiji a ministar zdravlja Zoran Stanković pozdravio je odluku Mađarske vlade i u izjavi za Press ocenio da bi možda takav zakon trebalo uvesti i u Srbji gde postoje slični zdravstveni problemi kao u Mađarskoj.
Ipak takav zakon bio bi tek drugi korak budući da u Srbiji trenutno ne postoji zakonska regulativa koja obavezuje da se hrana sa visokim procentom masti, šećera i soli označi kako bi bila prepoznatljiva.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
