Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kiparski problem remeti odnose EU i Turske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu upozorio je 13. jula da pitanje Kipra mora da biti rešeno pre nego što to ostrvo preuzme rotirajuće predsedavanje EU u julu 2012. jer u suprotnom postoji opasnost od zamrzavanja odnosa EU i Turske.
Ako administracija kiparskih Grka bude odlagala pegovore i samostalno preuzme predsedavanje, to ne samo da će nas udaljiti od rešavanja pitanja ostrva već će i zamrznuti odnose između EU i Turske", rekao je Davutoglu.
"Mi nismo misljenja da će se odnosi između EU i Turske nastaviti u slučaju da južni Kipar peuzme predsedavanje bez rešavanja kiparskog pitanja", rekao je turski ministar na konferenciji za štampu. Davutoglu je naglasio i da je "jasno" izrazio svoju zabrinutost evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu (Stefan Fule) tokom njihovog susreta 13. jula u Ankari. "Ne dolazi u obzir da prihvatimo predsedništvo (EU) grčkih Kiprana kao sagovornike", rekao je Davutoglu
Turska koja je počela pregovore o pristupanju EU još 2005. godine ne priznaje Republiku Kipar koja de facto upravlja samo grčkim delom ostrva, ali je međunarodno priznata i članica je EU.Sa druge strane, Turska je jedina država koja je priznala Tursku Republiku Severni Kipar.
Ministar Davutoglu još je 9. jula založio da se početkom 2012. održi referendum o ujedinjenju ostrva. "Nadam se da ćemo postići sveobuhvatan dogovor o kiparskom pitanju do kraja ove godine i da će referendum o ujedinjenju biti početkom 2012. da bi ujedinjeni Kipar preuzeo predsedavanje u julu 2012.", rekao je on tokom posete turskom delu ostrva.
Background Republika Kipar ima de jure suverenitet nad celim ostrvom Kipar ali je ono u stvarnosti podeljeno na dva dela. Jedan deo teritorije je pod efektivnom kontrolom Republike Kipar i on čini skoro 60% teritorije ostrva i to uglavnom južni deo dok severni deo ostrva pod kontrolom Turaka pokriva oko 36% teritorje i naziva s Turska Republika Severni Kipar, koju je priznala samo Turska. Oko 77% stanovnika Kipra su grccki Kiprani dok je turskih Kiprana 18%.
Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.
Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.
"To mora da bude naš cilj. Očigledno je da razgovori čiji datum završetka nije određen, ne vode nikuda", dodao je Davutoglu. Turski ministar spoljnih poslova je to izjavio posle razgovora sa vođom kiparskih Turaka Dervišom Erogluom.
U odgovoru na izjavu Davutoglua, predstavnik Vlade Kipra, Grk Stefanos Stefanu je rekao da od Turske i kiparskih Turaka zavisi da li će se Kipar ujediniti. "Ako turska strana bude sarađivala u nalaženju rešenja, onda će obe (nacionalne) zajednice moći da zajedno preuzmu predsedavanje (EU), kao delovi ponovno ujedinjene kiparske države. A, ako ne (bude sarađivala), odgovrnost je na njoj (turskoj strani)".
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je od Eroglua i od predsednika Republike Kipar, Grka Dimitrisa Hristofjasa zatražio da do oktobra postignu sporazum kako bi, posle 37 godina, bila okončana podela ostrva. Nova runda mirovnih pregovora traje od septembra 2008. godine, bez rezultata.
Mali napredak je postignut u dogovaranju o budućem federalnom uređenju Kipra, ali tek treba pregovarati o drugim ključnim pitanjima. To su teritorijalno uređenje, privatna imovina izgubljena na obe strane zbog turske okupacije severnog dela Kipra od 1974. godine, promet robe između dva dela ostrva, garancije bezbednosti. Rešenje do kojeg se dođe u pregovorima, dve strane će potvrditi svaka na svom referendumu.
Kipar je podeljen 20. jula 1974. godine, kada je Turska okupirala sever ostrva odgovarajući time na puč grčkih nacionalista uz podršku vojne hunte koja je tada vladala Grčkom. Cilj pučista čiji je otpor skršen istog dana, bio je da Kipar pripoje Grčkoj.
Hristofjas je nedavno izjavio da je datum postizanja rešenja idealan pre no što Kipar 1. jula 2012. preuzme predsedavanje EU. Kipar je primljen u EU 2004. godine, ali samo maeđunarodno priznata Republika Kipar ima koristi od toga. Kiparski problem je omeo i nastojanja Turske da bude primljena u EU.
Izvor: AFP; Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
