Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU nije tema u predizbornoj kampanji u Turskoj
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.06.2011. |
|
|
|
|
|
|
Pitanje pridruživanja EU nije tema u kampanji za predstojeće parlamentarne izbore u Turskoj, koja ima status kandidata od 1999. Iako većina građana podržava ulazak Turske u EU, mali broj je uveren da će se to uskoro ili uopšte desiti. Predizbornom kampanjom u Turskoj dominiraju unutrašnja pitanja, posebno najavljene izmene Ustava i nastavak ekonomskog razvoja.
Istraživanje koje je 1. juna objavila Fondacija za socijalna i ekonomska istrazivnja Turske (TESEV) pokazalo je da 69% ispitanika podržava ulazak Turske u EU, ali da samo 36% smatra da će se to dogoditi u narednih 10 godina dok 13% veruje da će biti potrebno i duže vremena. Čak 30% ispitanika misli da Turska nikada neće ući u EU a 21% je odgovrilo da "ne zna" da li će se i kada to dogoditi.
Da pitanje pristupa EU nije od vitalnog značaja za dobijanje političkih poena pred izbore pokazuje i pozicioniranje evropske perspektive u programima vodećih stranaka u Turskoj. Partija pravde i razvoja (AK) koju predvodi premijer Turske Redžep Tajip Erdogan pominje evropsku integraciju tek na 151. strani svog stranačkog programa, a osim što je u nekoliko navrata podvučena "posvećenost punopravnom članstvu u EU", AK je često kritikovala "neopravdano i neosnovano" protivljenje nekih zemalja da Turska postane članica EU. Proces pridruživanje EU potpuno je izostao iz predizborne kampanje i AK i drugih stranaka. Glavna opoziciona Republikanska narodna stranka (socijaldemokrate) takođe je formulisala svoje stavove kojima podržava evropske integracije tek na 136. stranici partijskog programa.
Background Evropski savet je dodelio Turskoj status kandidata 1999. a pregovori o pristupanju su počeli u oktobru 2005. godine. Do kraja 2010. Turska je otvorila 13 od 35 poglavlja koliko je predviđeno sporazumom o pristupanju. Do sada je zatvoreno samo poglavje o Nauci i istraživanju dok je 17 poglavlja blokirano a još tri tek treba da budu otvorena. Jedna od glavnih prepreka u pristupanju je sprovođenje Protokola iz Ankare kojim se Turska obavezala da će uspostaviti normalne odnose sa Kiprom što nije učinila.
Parlamentarni izbori biće održani 12. juna u Turskoj po većinskom izbornom sistemu. Ukupno će biti izabrano 550 poslanika za jednodomni parlament. Prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja najviše šansi da osvoji većinu u parlamentu ima Partija pravde i razvoja (AK) koja je na vlasti od 2002. godine.
Turski ministar za evropske poslove Egemen Bagis rekao je za Frans pres da mu je premijer Erdogan nagovestio da će u novoj vladi portfelj evropskih poslova i dalje biti prisutan i da se u orijentaciji prema Evropi ništa neće menjati.
Ipak, ministar je potvdio da pristupanje EU nije tema kojom se pridobijaju birači i da je činjenica da se o Evropi ne govori previše otvoreno. "To je zato što je EU izgubila svoj kredibilitet u Turskoj", kaže ministar. Pregovori EU i Turske su zastali a otvoreno je samo 13 od 35 tematskih poglavlja dok je jedna tema zatvorena. Razgovori su u zastoju zbog protivljenja Nemačke i Francuske da Turska postane punopravna članica. Pitanje Kipra koje je dospelo u politički ćorsokak takođe koči Tursku. Ankara je odbila da otvori svoje luke i aerodrome za Kipar koji je članica EU od 2004.
"EU ima problem kredibiliteta (u Turskoj) a glavni razlog nije samo neotvaranje poglavlja pregovora već i nedostatak podrške naših evropskih partnera u borbi protiv terorizma. Tu je takođe i politika dvostrukih standarda u pogledu viza", objašnjava ministar Bagis. Turska poziva na ublažavanje vizne politike za njene građane koji putuju u Evropu a smatra i da bi bila korisna podrška evropskih zemalja u borbi protiv Radničke partije Kurdistana (PPK) koja se od 1984. godine i oružjem bori za autonomiju Kurdistana i veća politička i kulturna prava Kurda U Turskoj.
Stručnjak za evropska pitanja na Univezitetu Bahčešehir u Istanbulu Čengiz Aktar smatra da će vlada posle izbora ponovo zauzeti formalno proevropski stav ali da će on ostati u drugom planu dok se budu rešavali unutrašnji socijalni i ekonomski problemi. On smatra da će do kraja izbora javnost biti upućena na raspravu o novom Ustavu kojim AK želi da se oslobodi autoritarnog nasleđa vojnog udara iz 1980. Do tada EU će morati da sačeka, ocenio je Aktar.
Vladajuća AK za koju se očekuje da će pobeti na izborima želi da posle izbora promeni Ustav koji je već nekolio puta bio revidiran, poslednji put 2010. Novi Ustav bi osim izmene nekih odredbi iz vremena vojnog udara, kako je najavio premijer Erdogan, predviđao i da se predsednik bira neposredno na izborima. Do sada predsednika Turske birao je parlament. Zbog takve promene opozicija i deo javnosti smatra da Erdogan želi da izvede "putinizaciju" Turske. Ipak, Ustav će moći da promene samo uz dvotrećinsku većinu (367 poslanika).
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|