Agencije za kreditni rejting ove sedmice nastavljaju da izazivaju gnev Evropske komisije, koja je već najavila mogućnost da uvede izvesna ograničenja za njihov rad. Rejting agencija Mudiz 12. jula je snizila rejting Irske, koja sprovodi reforme u okviru paketa međunarodne pomoći, tako da su obveznice te zemlje sada u kategoriji rizičnih.

Evropska komisija ocenila je da je odluka Mudiza "sporna" i da ju je nemoguće razumeti. Prema oceni Komisije, Irska je "na dobrom putu" da uredi finansije. Portparolka Komisije Pia Arenkilde kazala je na konferenciji za novinare da je Irska na dobrom putu da sredu javne finansije i reformiše bankarski sistem, iako "ima još mnogo toga da se uredi" i Dablin "ne može da živi od stare slave".

Agencija Mudiz je snizila rejting Irske za jedan nivo, na Ba, što znači da je procenjeno da obveznice imaju špekulativni element i da nose znatan kreditni rizik. Pored toga, Mudiz je Irskom rejtingu dao negativne izglede.

Mudiz je snižavanje kreditnog rejtinga Irske obrazložio "sve većom verovatnoćom" da će toj zemlji, kao i Grčkoj, biti potreban novi plan međunarodne pomoći kada sadašnji, vredan 85 milijardi evra, istekne krajem 2013. godine.

Ovo je drugi put za samo sedam dana da Mudiz obveznice jedne zemlje evro zone označava kao špekulativne. To je već 5. jula učinjeno sa obveznicama Portugalije, čiji rejting je drastično smanjen za četiri nivoa, sa obrazloženjem da će i toj zemlji biti potreban novi paket pomoći. Tada su evropski zvaničnici uložili ostar protest i najavili uvođenje pravila u rad agencija, između ostalog zabranu ocenjivanja zemalja koje su u procesu stailizacije u okviru međunarodnih programa pomoći.

"Vlada Irske je dokazala odlučnost u sprovođenju programa ekonomskog prilagođavanja" koji je dogovoren sa kreditorima, EU i Međunarodnim monetarnim fondom", ocenila je portparolka Evropske komisije.

Pored toga, kako je istakla, bankarski sektor, koji je zemlju i povukao u krizu nakon sloma naduvanog tržišta nekretnina, trenutno se dokapitalizuje, a ceo finansijski sistem se ponovo postavlja na noge, dodala je ona. "Detaljni podaci o napretku zemlje znaće se sutra tokom istraživanja Evropske centralne banke, MMF-a i Evropske komisije", kazala je portparolka.

Na odluku Mudiza reagovale su i irske vlasti, ocenivši je kao "frustrirajuće" i neusklađene sa naporima te zemlje da se izvuče iz krize. "Ta odluka nam otežava posao", izjavio je za državnu radio televiziju RTE ministar za preduzeća Ričard Braton (Rićard Bruton). "Važno je naglasiti da to ni u kom slučaju nije odraz neuspeha vlade da ispunu obaveze, niti unazađivanje irske privrede", dodao je on.

Dan nakon snižavanja rejtinga Irske, kamatna stopa za 10-godišnje obveznice te zemlje premašila je 13%, što je najviši nivo od uspostavljanje zone evra. U jutarnjim satima, stopa je iznosila 13,34%, dok je prethodno veče iznosila 13,07%. Sličnu sudbinu doživela je i Portugalija, sa povećanjem na 12,25%, naspram 11,98% prethodne večeri.

U padu je stopa Grčke - 16,25 i Španije - 5,74%.

Snižavanje kreditnog rejtinga ponovo je uzburkalo strasti u trenutku kada su investitori dobili priliku da malo odahnu. Smirivanju situacije doprinosi mogućnost da se u petak održi vanredni sastanak ministara finansija evro zone, kao i glasine o mogućoj intervenciji Evropske centralne banke na tržištu. Pored toga, predsednik Evropske investicione banke potvrdio je 12. jla uveče da evro zona planira da "po tržišnim cenama" otkupi hartije grčkog javnog duga da bi easteretio grčke javne finansije.

Kada je reč o samitu evro zone, vest o mogućnosti da se on održi pojavila se 12. jula, ali su brzo izašle na videlo nesuglasice. Nemačka vlada je saopštila da ništa ne zna o toj inicijativi i da konkretan plan za taj sastanak ne postoji. Eropska komisija je, međutim, potrdila da su u toku dogovori, a Francuska je stavila do znanja da se u načelu slaže sa održavanjem takvog sastanka.

Prema jednom diplomatskom izvoru, neizvesnost u pogledu održavanja sastanka proističe iz želje evropskih lidera da budu sigurni da će iz njega proisteći neki čvrst stav. Međutim, oni i dalje ne mogu da premosere razlike u stavovima o značajnim problemima koji su ponovo uzburkali evro zonu.

Naime, još nema sporazuma o zaključivanju drugog programa pomoći za Grčku, kako bi ta zemlja bila zaštićena do kraja 2014. i izbegla bankrot. Nemačka, Holandija i Finska psoebno insistiraju na tome da se u pomoć uključe i banke kreditori Grčke, što je po njihovom mišljenju neophodno da bi javnost prihvatila novu pomoć. Francuska i Evropska centralna banka, kao i zemlje u finansijskim teškoćama, ocenjuju da bi to moglo da ubrza širenje krize.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zemlje u krizi kritikuju rejting agencije
  
• 

  Vesti

  : U EU smanjen budžetski deficit i povećan javni dug