Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U EU smanjen budžetski deficit i povećan javni dug
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Deficit državnog budžeta smanjio se u 2010. godini i u zoni evra i u Evropskoj uniji u celini u poređenju sa 2009. godinom, dok su se javni dug i bruto domaći proizvod (BDP) povećali. Najveći budžetski deficit u 2010. imala je Irska, čak 32,4% BDP, dok je u Grčkoj zabeležen najveći javni dug od 142,8% BDP. Estonija je u 2010. ostvarila manji budžetski suficit i imala je i najnižu stopu javnog duga prema BDP, saopštila je 26. aprila evropska statistička služba Eurostat.
Prema podacima Eurostata, u zoni evra deficit državnog budžeta smanjio se sa 6,3% BDP u 2009. na 6,0% u 2010. godini, dok se javni dug povećao sa 79,3% BDP na 85,1%. U EU u celini budžetski deficit se smanjio sa 6,8% na 6,4%, a javni dug sa 74,4% na 80,0%.
Deficit državnog budžeta iznad 10% BDP imaju pored Irske još Grčka (10,5%) i Velika Britanija (10,4%). Slede Španija (9,2%), Portugalija (9,1%), Poljska i Slovačka sa po 7,9%, Letonija (7,7%), Litvanija (7,1%) i Francuska (7,0%).
Najniži deficit je zabeležen u Luksemburgu (1,7%), Finskoj (2,5%) i Danskoj (2,7%). U Estoniji je u 2010. zabeležni manji suficit (0,1%), dok su u Švedskoj budžetski prihodi i potrošnja bili uravnoteženi.
Eurostat navodi da je u 21 članici EU zabeleženo poboljšanje u 2010. u poređenju sa 2009. a u šest članica pogoršanje u uravnoteženju budžeta prema BDP.
Na kraju 2010. najniža stopa javnog duga prema BDP je zabeležena u Estoniji 6,6%, Bugarskoj 16,2%, Luksembrugu (18,4%), Rumuniji (30.8%), Sloveniji (38.0%), Litvaniji (38.2%), Češkoj (38.5%) i Švedskoj (39.8%).
Background Ministri finansija EU postigli su 15. marta sporazum o merama za povećanje finansijske discipline u zemljama članicama. Dogovorenim merama predviđeno je i kažnjavanje zemalja evro zone čiji javni dug premaši 60% bruto domaćeg proizvoda, kao i ograničenje povećanja državne potrošnje kako bi se osiguralo otplaćivanje javnog duga. Očekuje se da će sredinom godine o tome biti postignut sporazum i sa Evropskim parlamentom.
U okviru Pakta za stabilnost i rast, koji se primenjuje u zoni evra, već postoje mere za kažnjavanje zemalja čiji deficit premaši 3% bruto domaćeg proizvoda, ali primena kazni nije automatska.
EU je u prethodnih godinu dana, od kada je Grčka zatražila pomoć da bi sprečila finansijski slom, donela ključne odluke za odolevanje krizi u zoni evra, poput ustanovljavanja fonda za pomoć državama za izlazak iz finansijskih teškoća.
U 14 članica je stopa bila veća od 60% BDP u 2010: u Grčkoj (142.8%), Italiji (119.0%), Belgiji (96.8%), Irskoj (96.2%), Portugaliji (93.0%), Nemačkoj (83.2%), Francuskoj (81.7%), Mađarskoj (80.2%), Velikoj Britaniji (80.0%), Austriji (72.3%), Malti (68.0%), Holandiji (62.7%), Kipru (60.8%) i Španiji (60.1%).
U 2010. budžetska potrošnja u zoni evra je iznosila 50,4% BDP, a prihodi 44,4%. U EU rashodi su iznosili 50,3% a prihodi 44,0%. U obe zone, stopa rashoda se smanjila u odnosu na 2009, dok je stopa prihoda ostala nepromenjena.
Prema projekcijama grčkih vlasti, deficit državnog budžeta je trebalo da iznosi 9,4%, a javni dug 142,5%. Krajem marta grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je, međutim, rekao da će stopa budžetskog deficita u 2010. verovatno premašiti planiranu stopu od 9,4%.
Grčka štampa je u martu objavila da su stručnjaci Eurostata tokom provere u Atini otkrili deficit od 500 miliona evra u penzionim fondovima umesto suficita od 900 miliona evra. Štampa je navela da će, ako te informacije budu potvrđenje, stopa budžetskog deficita u 2010. premaštii 10%.
Stopa budžetskog deficita u Grčkoj se ipak smanjila u odnosu na u 2009. kada je iznosila 15,4%, dok se javni dug povećao sa 127,1% na 142,8%.
U Irskoj deficit državnog budžeta se povećao sa 14,3% u 2009. na 32,4% u 2010, kao i javni dug sa 65,65 na 96,2%.
U Španiji se deficit smanjio sa 11,1% na 9,2%, dok se javni dug povećao sa 53,3% na 60,1%. Ista tendencija je zabeležena i u Portugaliji koja ima veći javni dug od Španije. Budžetski deficit u Portugaliji pao je sa 10,1 na 9,1%, dok se javni dug povećao sa 83% u 2009. na 93% u 2010.
U izveštaju Eurostata izneti su podaci za četiri protekle godine i prema njima Irska i Španija su 2007. godine imale budžetski suficit, a javni dug im je bio ispod 60% BDP. U Irskoj je u 2007. zabeležen budžetski suficit od 0.1% BDP, a javni dug 25%. Iste godine u Španiji je budžetski suficit iznosio 1,9%, a javni dug 36,15% BDP.
U Portugaliji je 2007. godine budžetski deficit bio 3,1% a javni dug 68,3%. Grčki deficit je 2007. iznosio 6,45%, a javni dug 105.4%.
Do sada su tri zemlje EU zatražile finansijsku pomoć za izlazak iz krize - Grčka, Irska i Portugalija. Portugalija je to učinila 7. aprila, dok se 23. aprila navršilo godinu dana od podnošenja zahteva Grčke za pomoć.
U centru pažnje je i Španija budući da se i ona smatra slabom karikom u evro zoni a ima i tesne odnose sa Portugalijom, posebno u bankarskom sektoru. Na udaru finansijskih tržišta mogla bi se naći i Belgija, koja već godinu dana ima tehničku vladu.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
