 Napadi u Oslu, u kojima je poginulo više od 80 ljudi, otvorili su brojna društvena pitanja - od narastajućeg uticaja ekstremne desnice i nedovoljne pažnje koju bezbednosne službe poklanjaju tom problemu, preko negativnog stava građana o muslimanima, do blage kaznene politike Norveške u kojoj ne postoji dužna zatvorska kazna od 21 godine. Napadač u Oslu je, naime, predstavljen kao hrišćanski fundamentalista blizak ekstremnoj desnici, uprkos tome što se norveška Partija napretka ogradila od tog svog bivšeg člana. On je napadima, pored oduzimanja života, naneo težak udarac vrednostima Norveške, u kojoj se neguje osećaj bezbednosti i čak je uobičajeno da se i političari visokog nivoa šetaju gradom bez obezbeđenja.
Norveške bezbednosne službe su, kao i mnoge druge u regionu, svu pažnju posvetile islamističkoj pretnji i zanemarili su druge vidove ekstremizma, poput desničarskog, ocenili su stručnjaci nakon dvostrukog napada u Oslu. Pokazatelj toga je i da je u medijima nakon eksplozije u kancelarijama premijera u Oslu, što je bio početak napada, odmah izneta sunja da je to čin odmazde zbog učešća norveških snaga u Afganistanu i Libiji.
Taj "islamistički trag" je međutim brzo odbačen, nakon što je policija utvrdila da je napadač "izvorni norvežanin", hrišćanski fundamentalista sa simpatijama prema desnici. Reč je o Andersu Beringu Brejviku (Behring Breivik), koji se u svom manifestu na 1.500 strana, koji je objavio neposredno pre napada predstavlja, kao "lovac na marksiste", i koji je već 2002. pokrenuo krstaški rad protiv islama, socijalizma i medija.
Neki smatraju da je on pripadnik ektsremne desnice koji je izmakao oku bezbednosnih službi zbog njihove usmerenosti na islamističku pretnju. Drugi, poput švedske fondacije Ekspo (Expo) za posmatranje aktivnosti ekstremne desnice u Skandinaviji, smatraju da je to primer novog oblika terorizma koji je dodatno podstaknut negativnim stavovima prema islamu. Bering Brejvik je naime manifestu objasnio da je glavna motivacija njegovog čina mržnja prema islamu. Po tome se, kako navodi Danijel Pul (Daniel Poohl) iz Ekspa, napadac razlikuje od ekstremne desnice, koja se odmah od njega ogradila.
Ovaj događaj je, takođe, pokazao propuste bezbednosnih službi, koje su u izveštaju početkom godine procenile da "ekstremna desnica, kao i ekstremna levica, neće u 2011. biti ozbiljna pretrnja za norveško društvo" i da je glavna direktna pretnja islamski terorizam.
Robert Erel (Oerell), upravnik švedske fondacije Egzit (Exit) za pomoć onima koji žele da izađu iz nacionalističkih, ultranacionalističkih i rasističkih pokreta, ocenio je da je ta opsesija bezbednosnih službi islamom doprinela razvoju desnog ekstremizma u Skandinaviji. "Ona opravdava njihovu ideju da je stanovništvo nordijskih zemalja izloženo pretnji islamista", objasnio je Erel a prenela švedska agencija TT.
Stručnjak za grupe ekstremne desnice i profesor univerziteta u Notingemu Matju Gudvin (Matthew Goodwin) ocenio je da je usmerenost na islamističku pretnju odvratio pažnju od drugih oblika pretnje, a to nije slučaj samo u Norveškoj. "Tokom prethodnhi 10 godina, naše (britanske) bezbednosne službe su se usmerile ka Al-Kaidi i severnoj Irskoj, ostavivši pravu rupu u pokrivanju ekstremne desnice", naveo je on za AFP.
Robert Erel iz organizacije Egzit ukazao je još i da norveške grupe ekstremne desnice nisu toliko organizovane kao švedske, koje imaju "veći kapacitet za nasilje", kazao je on za AFP.
Stručnjaci ukazuju takođe da ovaj dvostruki napad podseća na napad koji je 1995. godine u američkom Oklahoma sitiju izveo Timoti MekVej (Timothy McVeigh), belac blizak neonacističkim krugovima. Tada je ubijeno 169 osoba, od kojih 19 dece, a više od 500 osoba je povređeno, dok je administrativna zgrada koju je napao u veliko meri uništena.
"Taj primer je u prošlosti motivisao taj tip ljudi u ekstremno desničarskim pokretima, koji MekVeja i dalje smatraju herojem SAD", dodao je Erel.
Desničari se ograđuju od Brejvika
Background Bering Brejvik optužen je za napade u Oslu ina ostrvu Utoja u kojima je poginulo oko 90 osoba. On se tereti za teroristički napad koji je, kako je kazao nakon hapšenja, počinio "sam". Taj, kako je okarakterisan, hriščanski ekstremista, kazao je da je želeo da približi revoluciju norveškom društvu. U svom manifestu na 1.500 strana on je pozvao na iskorenjivanje "marksističke kulture" i uništavanje muslimana. Taj pamflet sadrži i plan akcije za terorističke napade koji su izvedeni 22. jula u centru Osla i na kamp laburističkog podmlatka u kojem je prema nekim podacima, bilo najviše mladih između 14 i 18 godina.
O povezanosti vinovnika krvavih napada sa ekstremnom desnicom mediji su odmah pisali, a norveška desničarska populistička desničarska Partija napretka (FrP) potvrdila je da je on bio njen član, ali ranije, i od njega se direktno ogradila. "Dodatno me rastužuje to što je on nekada bio naš član", kazala je predsednica te stranke Siv Jensen. Ona je istakla da je on bio član od 1999. do 2006, kada je prestao da plaća članarinu, a nakon toga se i iščlanio.
Brejvik je bio i član neonacističkog švedskog internet foruma, otkrila je fondacija Ekspo. Registrovao se 2009. pod pseudonimom koji vodi do njegove adrese elektronske pošte, ali se ne može zaključiti do kada je bio aktivan na tom forumu koji broji oko 22.000 članova.
Prema podacima Ekspa, forum Nordisk osnovan je 2007. i smatra se portalom o "identitetu, kulturi i nordijskim tradicijama". Razgovori se odnose na "sve od nadmoći belaca u muzici do političkih strategija za uništavanje demokratije", naveo je predstavnik Ekspa u članku na sajtu te organizacije i dodao da re često reč o rasistcickim temama.
Na forumu ima i političara ekstremne desnice Švedske i nacističkih lidera, a ujedinjava ih kritčki pogled na politiku izbeglica i imigracije.
Napad su odmah osudili pripadnici desnice, ne samo Norveške, već i drugih zemalja, poput Holandije, čije je desničare napadač Bejring u javnosti okarakterisao kao jednu od retkih "pravih kulturno konzervativnih stranaka". Lider holandskih konzervativaca Geert Vilders (Wilders) odmah se distancirao od osumnjičenog, istakavsi da je reč o "nasilnom i bolesnom psihopati" i da se njegova stranka PVV "užasava od svega što on predstavlja i radi".
Takva razmatranja izazvala su reakciju i u ekstremnoj desnici. Zvaničnik francuskog desničarskog Nacionalnog fronta (FN) Bruno Golniš (Gollnisch) ocenio je da je povezivanje zločina sa desničarima bilo očekivano, ali da nije utemeljeno i da je reč o manipulacijama. Karakterizacija osumnjičenog kao "hrišćanskog fundamentaliste" urađena je na osnovu navoda o njegovom učešću u forumima takve orijentacije, ocenio je Golniš. On je istakao takđe da u slučajevima ubica poput ovog, ne postoji kolektivna odgovornost, bez obzira na ideološku i drugu pripadnost.
U Francuskoj su zvaničnici Socijalističke partije ukazali da ideje esremne desnice i mržnja koju propagiraju mogu, u slučajevima poremećenih ličnosti, da dovedu do žestokih reakcija, pa i ubistva.
Rast desnice u Severnoj Evropi
Ekstremna desnica postoji svuda u Evropi i u prethodnim godinama je, na talasu problema sa nezaposlenošću i prilivom imigranata, doživela rast.
U severnoj Evropi ekstremna desnica je u parlamentu, u nekima od njih učestvuje u odlučivanju, ali ni u jednoj nije na vlsti, navodi se u vodiču ekstremne desnice u tom regionu koji je objavljen u internet izdanju lista La Krua (La Croix).
Kada je reč o Norveškoj. Partija napretka čiji je Brejvik bio clan od 1999. do 2006, ima 41 mesto u parlamentu od ukupno 169. Na izborima 2009. doibila je 22,9% glasova. Ovaj događaj dovešće do pada popularnosti stranke koja se zalaže se za liberalnu privredu, snižavanje popreza i taksi i selektivnu imigraciju, a bori se protiv jačanja islamskog uticaja, ocenjuju analitičari.
U Finskoj je partija Pravih Finaca ove godine zauzela treće mesto sa 19% glasova, što je snažan rast u odnosu na 2007. kada je imala 4%. Ona je nacionalistička i ksenofobna stranka, protivnik imigracije i islama, kao i evropskeptična stranka koja nije želela da uđe u vladu jer je odbila da prihvati plan pomoći za Portugaliju. U ekonomskom smislu je levičarska, zalaže se za socijalnu zaštitu i povećanje poreza.
U Danskoj je nacionalistička Partija danskog naroda (DF), koja se izborila za odlučujuću ulogu u društvu i sa 13,8% glasova iz 2007. ostvarila prvi veliki izborni uspeh. Treća je po jačini stranka u parlamentu, ne učestvuje u vladi, ali je njena podrška potrebna za rad vlade, tako da je u maju "izgurala" ponovo uspostavljanje stalnih kontrola na granicama zbog problema sa imigracijom. Kada je reč o ekonomiji, brani socijalnu državu.
Švedska je poslednja zemlja Severne Evrope koja je odolevala uticaju ekstremne desnice, sve do septembra prošle godine kada su Demokrate Švedske (SD) prvi put ušle u parlament sa 5,7% glasova. Reč je o nacionalističkoj i populističkoj stranci, koja je bila i neonacistička i bori se protiv imigracije i brani socijalnu zaštitu.
Muslimani u Oslu su, nakon objavljivanja imena osumnjičenog, odahnuli jer on nije iz "njihovih redova", ali su pokazali ogorčenje zbog toga što se uvek prvo na njih upire prstom.
Mladi taksista koji je došao iz Mogadiša Muhamad Ali Farah kazao je za AFP da u petak nakon napada, nije ni otišao na posao jer su svi mislili da je reč o islamistima. "Moj šef je Pakistanac, razumeo je to, zna u čemu je problem", kazao je on.
Sa druge strane, Nami Atif poreklom iz Maroka ogorčen je što su muslimani uvek "dežurni krivci". "Osećam se kao Norvežanin, rođen sam ovde, ali sam poreklom iz Maroka. A svi su odmah mislili da je reč o islamištičkom napadu, upiru prstom na nas", kazao je on. On je čak ocenio da je ministar pravde, kada je kazao da je za napad odgovoran Norvežanin, imao izraz lica koji je gotovo pokazivao da mu je žao što nije odgovoran neko islamske veroispovesti.
Javnost zahteva za Brejvika strožu kaznu od propisane
Napad je, pored nanošenja žrtava, zadao težak udarac i norveškim vrednostima i načinu života, preneo je Bi-Bi-Si.
Reč je, kako se ističe, o društvu u kojem se čak i političari najvišeg nivoa šetaju ulicama bez obezbeđenja.
Ali, to je i napad na vrednosti koje Norvežani najviše neguju - otvorenost, sloboda izražavanja i osećaj bebednosti. Paradoks je, kako prenosi Bi-Bi-Si, da je čovek koji se predstavlja kao neko ko fanatično štiti Norvešku od uljeza i multikulturalizma, sam toliko štete nanese narodu.
Iako napad po svemu sudeći nije bio plod nikakve međunarodne terorističke mreže, postoji opasnost da se vrednosti drušva promene. "Ne smemo dozvoliti da nam strah onemogući jasno i mudo razmišljanje", napisao je politički urednik dnevnika Aftenbladet i dodao da se mnogo toga "ne sme žrtvovati na otaru straha".
Urednik dnevnika Dagblated kazao je da se ne sme dozvoliti da Norvešku obuzme strah kao Ameriku nakon 11. septembra 2001. "Trebalo bi da pogledamo kako su narodi Španije i Engleske ponovo osvojili slobodu nakon strašnih terorističkih napada 2004. i 2005".
Jedan od elemenata norveškog društva koji sada izaziva mnogo diskusija je činjenica da je maksimalna zatvorska kazna 21 godina. Nakon napada u Oslu građani traže da ta kazna bude povećana budući da bi 21 godina za Brejvika značilo boravak od 82 dana po žrtvi.
Osnovana je i Fejsbuk strana za pristalice uvođenja smrtne kazne za ovaj slučaj, a osnovane su i brojne druge gupe slične sadržine, koji traže ili smrtnu kaznu ili doživotnu robiju.
Prema reportaži AFP-a, većina ljudi se zalaže da Brejvik dobije doživotnu robiju.
U norveškom zakonu, moguće je produžavati zatvor za po pet godina ukoliko stručnjaci procene da je zatvorenik i dalje opasan, ali se građani pitaju koliko se često to događa i smatraju da nije dovoljno.
Ovo nije prvi put da se vodi polemika o norveškom sistemu kaznenih ustanova, čiji moderni i udobni zatvori često zapanjuju represivnije zemlje. Međutim, stopa ponavljanja zločina i kriminaliteta manja je od evropskog proseka. Broj ubijenih u Oslu je tri puta viši od godišnjeg broja ubistava u toj zemlji.
Premijer Norveške Jens Stoltenberg je u govoru 24. jula, kada nije direktno govorio o pitanju kazne, ocenio da je odgovor na taj zločin"više demokratije, otvorenosti i ljudskosti, ali bez naivnosti".
Smrtna kazna za obične zločine u Norveškoj je ukinuta 1902. a za sve zločine 1979. Poslednji put je izvršena 1948. godine, tri godine nakon što je na smrt osuđen i streljan saradnik nacističkih okupatora Vidkun Kvisling (Quisling).
Izvor: Euractiv.rs; AFP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
