Berzanski krah, od kojeg se strahovalo tokom vikenda, u ponedeljak 8. avgusta ipak je izbegnut. U 20. veku zabeležena su dva velika kraha, ali sa različitim posledicama. Berzanski krah nije u potpunosti definisan pojam, ali se pod njim podrazumeva nagli i brz pad akcija na jednoj ili više berzi.

Jedna od osnovnih odlika te pojave je panika investitora, koji istovremeno prodaju akcije, čime stvaraju začarani krug pada vrednosti. Smatra se da se može govoriti o krahu kada indeksi padnu za više od 20% za samo nekoliko dana.

Okidač straha od novog kraha bilo je snižavanje kreditnog rejtinga SAD, koji je od 1917. godine uvek bio na prestižnom nivou AAA. Prema oceni Standard end Pursa (S&P), SAD sada imaju rejting AA+ uz negativnu perspektivu.

Strepnja da će doći do kraja produbljena je time što je prošle sedmice zabeležen snažan pad na tržištima - 13% u Frankfurtu, skoro 11% u Parizu i skoro 10% u Londonu, dok je u Njujorku zabeležena najgora semica od kraha 2008. i zabeležen je pad indeksa Dau Džons (Dow Jones) od 5,75%. U Njujorku je u jeku krize sa rizičnim hipotekarnim kreditom od januara do oktobra 2008. zabeležen pad akcija do 50%. Posledice te krize u svetu još se osećaju, a među njima je i dužnička kriza u zemljama evro zone i SAD.

Tokom 20. veka u svetu su zabeležena dva velika kraha, čije su posledice bile veoma različite. Nakon kraha iz oktobra 1987. godine usledio je brzi oporavak, dok je Velika depresija iz 1929. dovela do višegodišnje recesije, nezaposlenosti i bede, a u tom kontekstu izbio je i Drugi svetski rat.

Slom berzanskih tržišta u oktobru 1929. dogodio se nakon pucanja takozvanog špekulativnog balona, koji je naveo milione Amerikanaca da kupuju akcije posredstvom investicionih fondova, koji su jedan za drugim propadali.

Indeks Dau Džons (Dow Jones) je u ponedeljak 28. oktobra 1929. opao za 13%, a narednog dana, poznatog kao "crni utorak", opao je za dodatnih 12%. Do kraja novembra izgubio je polovinu svoje vrednosti, a do sredine 1932. godine i 90% vrednosti u odnosu na period pre kraha. Tu vrednost uspeće da nadoknadi tek 1954. godine. Naime, tek nakon Drugog svetskog rada međunarodna privreda je krenula putem trajnog rasta, koje je trajao do problema 70-ih godina i novog kraha 1987, koji, međutim, nije ostavio toliko duboke posledice.

Dau Džons je, opet u oktobru, 19. tog meseca, opao za 23% što je najveći pad u jednom danu zabeležen do današnjih dana. Tim putem krenula je i većina svetskih berzi. Taj krah, koji su dodatno otežali tehnički problemi informatičke obrade naloga, nije imao posledice.

Indeksi su se brzo oporavlili i Dau Džons je dve godine kasnije povratio vrednost.

U skorije vreme, svetske berze su prošle kroz teške trenutke, ali to je bilo ograničeno. To se događalo 1997. tokom krize u Aziji, 1998. kada je propao špekulativni fond LCTM kao posledica krize u Rusiji, 2000. kada je urušena naduvana vrednost internet akcija i 2001. nakon terorističkih napada na SAD.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Borba protiv krize na svetskom nivou
  
• 

  Vesti

  : Kriza prekinula odmore evropskih zvaničnika