Potresi na tržištima i mogućnost širenja dužničke krize izazvali su uzbunu u Evropskoj uniji usred godišnjih odmora i samo dve nedelje nakon samita evro zone o krizi. Evropski lideri ulažu napore da obnove poverenje investitora i umanje brige u pogledu budućnosti zone evra. Brisel je upozorio da se kriza širi i na veće ekonomije evro zone, poput Italije i Španije, i zatražio da se što pre primeni plan za suzbijanje krize koji je dogovoren na samitu 21. jula.

Berze i u Evropi i Aziji su 5. avgusta ujutru zabeležile pad. Na rizik od širenja krize ukazuje ponovni rekordni rast kamatnih stopa na tržištima za španske i italijanske obveznice od stvaranja zone evra.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je priznao 4. avgusta da se dužnička kriza ne odnosi više samo na "periferne" zemlje zone evra, odnosno privrede najneotpornije na krize. U pismu liderima zone evra, Barozo je pozvao da se ponovo razmotre kapaciteti Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i mehanizma koji treba da ga zameni kako bi se obezbedili svi potrebni elementi za smanjenje rizika od širenja krize. Njegova izjava je samo dolila ulje na vatru.

Evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn) je 5. avgusta, prekinuvši godišnji odmor, u izjavi za Bi-Bi-Si (BBC) pokušao da ublaži Barozovu izjavu, ocenivši da ona nije negativno uticala na tržišta. Prema njegovim rečima, Barozo je želeo da istakne da je neophodno što pre sprovesti sporazum koji je postignut na samitu 21. jula.

Pored dogovora o drugom planu pomoći Grčkoj, dogovorene su i izmene Fonda za finansijsku stabilnost kako bi mogao državne obveznice zemalja u krizi da kupuje na tržištu, a ne samo prilikom emisije i da pomogne u dokapitalizaicji banaka koje su suočavaju sa teškoćama. Taj dogovor još treba da odobre parlamenti nekih članica.

Ren je na konferenciji za novinare 5. avgusta rekao da će Evropska komisija, Evropska centralna banka i EFSF danonoćno raditi kako bi sproveli plan za evro zonu. On je ocenio i da Španiji i Italiji neće biti poteban plan pomoći, ako se uzmu u obzir njihove ekonomske osnove.

Evropski komesar je rekao za BBC da će na jesen biti predstavljen izveštaj o izvodljivosti uvođenja evro obveznica. Taj predlog bi omogućio da članice zajedno emituju deo obveznica sa zajednickcom, prosečnom kamatom, čime bi snažnije ekonomije štitile slabije. Predlogu se ranije usprotivilo više zemalja, uključujući Nemačku, ali sami razgovori o tome ukazuju da zona evra razmišlja o dugoročnim rešenjima za svoje jačanje i sprečavanje krize.

O ekonomskim i finansijskim prilikama 5. avgusta bi trebalo da lideri Francuske i Nemačke Nikola Sarkozi i Angela Merkel razgovaraju sa španskim kolegom Hozeom Luisom Sapaterom (Jose Zapatero). Sarkozi je prethodnih dana razgovarao sa predsednikom Evropske centralne banke Žan-Klodom Trišeom (Jean-Claude Trichet).

Trišeova izjava od 4. avgusta o novoj kupovini javnih dugova nije uspela da unese mir. Oktup dugova odnosio se samo na irski i portugalski dug, prema izvorima na tržištu, dok se sada problemi javljaju u Španiji i Italiji, koje čine 30% bruto domaćeg proizvoda zone evra. "Postavlja se pitanje da li će otkupljivanje duga rubnih zemalja evro zone biti dovoljno da se obore stope na tržištu obveznica", ukazao je ekonomista Karsten Berzenski (Carsten).

Jedan od članova saveta guvernera Evropske centralne banke, Belgijanac Lik Koen (Luc Coene) nije isključio mogućnost kupovine italijanskih i španskih obveznica.

Glasine o intervenciji Evropske centralne banke su doprinele da se smanje kamatne stope na španske i italijanske obveznice koje su 5. avgusta ujutru dostigle novi rekord. Zabeležena je i do sada najveća razlika od preko 4 procentna poena između kamatnih stopa za desetogodišnje španske i italijanske obveznice i nemačke obveznice.

Stopa za španske obveznice smanjila se tokom pre podneva, nakon jutrošnjeg skoka, sa 6,271% na 6,053% a za italijanske sa 6,189% na 6,135%. i po prvi put kamatna stopa za italijanske obvaznice je veća od španskih. Razlika između kamatnih stopa španskih i nemačkih obveznica spustila se na 3,76 procentnih poena na između italijanskih i nemačkih obveznica na 3,85.

Centralna banka Španije je objavila 5. avgusta da je u drugom tromesečju usporen rast španske ekonomije na 0,2%. U prvom tromesečju je rast bio 0.3%. Banka Španije za čelu 2011. predviđa rast od 0,8%, a za 2012 1,5%.

Privredni rast u Italiji povećao se u drugom tromesečju na 0,3%, pokazuju podaci Instituta za statisitku Istat, a taj podatak je u skladu sa očekivanjima ekonomista. U prvom tromesečju je privredni rast Italije bio vrlo slab i iznosio je 0,1% dok je u Francuskoj bio 0,9% a u Nemačkoj 1,5%. Procene italijanske vlade su da će godišnji rast biti 1,1%.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Blagi rast poverenja u ekonomski oporavak u EU
  
• 

  Vesti

  : Podrška evro zone Španiji i Italiji
  
• 

  Vesti

  : Planovi SAD i EU nisu umanjili bojazni zbog krize
  
• 

  Analize i stavovi

  : Evro nije u krizi
  
• 

  Vesti

  : Rejting agencije u središtu finansijske krize u Evropi i SAD